Izvor: S media, 30.Okt.2010, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremni smo za novi korak ka EU
Ukoliko je Ratko Mladić u dometu bezbednosnih struktura u Srbiji, on će biti uhapšen. Tu nema nikakve dileme. A ako nije, nastavićemo da sarađujemo sa svim bezbednosnim službama sveta da se to dogodi. Konačan odgovor ćemo imati relativno brzo - kaže u intervjuu za „Blic“ predsednik Srbije Boris Tadić, odbacujući sumnje da bi zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom Srbiji moglo biti uskraćeno dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << napredovanje u evropskim integracijama.
Nekoliko dana nakon što je Savet ministara EU u Luksemburgu odlučio da konačno prosledi srpsku kandidaturu Evropskoj komisiji i svako dalje napredovanje uslovio punom saradnjom sa Tribunalom, predsednik Srbije kaže da „svakog dana ima napretka u istražnim radnjama”. Na pitanje da li će naredni Bramercov izveštaj biti lošiji jer glavni haški tužilac traži da se „učini više” i ističe da je „hitno hapšenje Mladića od izuzetnog značaja”, Tadić odgovara:
- Bramerc nije rekao da isključivo hapšenje Ratka Mladića predstavlja punu saradnju sa Tribunalom. Saradnja nije vezana samo za hapšenje optuženih već i za slanje dokumenata i dokaza. Svakoga dana imamo napredak u istražnim radnjama i Haški tribunal to veoma dobro zna. Ali, ne treba niko ni da otežava tako ekstremno rizičan posao državnim institucijama koje zaista iskreno i predano rade taj posao. Mi nismo u protivničkom odnosu sa haškim tužiocem, već u partnerskom, blisko sarađujemo i spremni smo da saradnju stalno unapređujemo. Ni u jednom izveštaju ne postoji iskaz nezadovoljstva našom saradnjom. Da je tako, potvrđuje činjenica da je Srbija dobila transfer svoje kandidature.
Srbija ima i reformske uslove za dobijanje statusa kandidata. Da li za godinu dana mogu da se ispune?
- Naš cilj je da za godinu dana dođemo do početka pregovora o članstvu u EU. Iako se ne treba opterećivati formalnim rokovima, već konkretnim radom koji proizvodi suštinske promene, ubeđen sam da možemo da ih ispunimo. Do pre samo dva meseca govorilo se da nije realno da dobijemo transfer aplikacije za članstvo, a ipak smo to uradili i pronašli smo rešenje za jednačinu sa mnoštvom nepoznatih.
Šta konkretno možemo da završimo za godinu dana?
- Zakon o finansiranju političkih stranaka je u pripremi i veoma je dobar. Treba videti da li još može da se poboljša da bi bio realističniji i primenjiviji. U borbi protiv korupcije takođe može mnogo da se uradi. Pre samo dve godine nezavisna regulatorna tela nisu imala kredibilitet, a danas građani znaju za njih i ona rade svoj posao, ponekad u velikoj tenziji prema izvršnoj vlasti. To je pozitivna novost i nešto što EU podržava. Objektivno govoreći mnogo se promenilo za samo dve godine. Verujem da se stvara nova klima i da za godinu i po dana, u martu ili aprilu 2012. godine kada bi trebalo da dobijemo datum za pregovore za članstvo u EU, možemo da napravimo još jedan kvalitativni iskorak.
Šta su prioriteti?
- Borbu protiv organizovanog kriminala smo pre godinu i po dana postavili kao prioritet. Da to nismo uradili, imali bismo, organizovani kriminal koji raspolaže sa nekoliko milijardi evra sredstava i to bi bio nesavladiv generator korupcije. To se vidi iz zaplenjene imovine kriminalaca od 200 miliona evra, za samo nekoliko meseci. Dve, tri milijarde evra u Srbiji su generator korupcije protiv koje nijedna vlast ne bi mogla da se bori. Zato je napad na organizovani kriminal bio prioritet. I kao što vidite, imamo dobre rezultate i stvorili smo snažan kvalitativni iskorak u borbi protiv mafije, što je preduslov za uspešnu borbu protiv korupcije.
A restitucija?
- To je potpuno odvojeno pitanje i nema dileme da moramo da ga rešimo do kandidature. U Ministarstvu finansija prave proračune jer je od odlučujuće važnosti da zakon o restituciji ne dovede u pitanje finansijsku stabilnost zemlje, da ne bismo ušli u proces koji država finansijski ne može da izdrži. Ako bi se finansijski srušila naša kuća, onda ničeg ne bi bilo, pa ni restitucije.
Kada i pod kojim okolnostima biste mogli da se sretnete sa Hašimom Tačijem?
- Mogu svakoga dana, to nije nikakav problem, pogotovo što danas imamo međunarodnu verifikaciju dijaloga kao neophodnog na nivou UN. Ali nije svrha sresti se sa Tačijem, već rešiti problem. Pitanje je da li naš susret bilo šta rešava ili je pre toga potreban dijalog eksperata koji moraju da razrade modele prihvatljive za obe strane. Inače, susret se sa Tačijem, ili bilo kojim legalnim predstavnikom Albanaca sa Kosova za mene ne predstavlja nikakav problem, već obavezu. Kao što je to bilo prilikom prethodnih pregovora kada smo se s njim sretali Koštunica i ja.
Da li bi susret sa Tačijem bio priznanje nezavisnosti?
- Svako ko obavlja neku državničku ulogu mora da poštuje Ustav države koju predstavlja. Taj susret je moguć tako što bi se poštovali zakoni i institucija koju predstavljam. Zato se mora naći modus u kojem Srbija ni eksplicitno ni na implicitan način ne priznaje tzv. nezavisnost Kosova, a otvara mogućnost za rešavanje svih otvorenih pitanja. U tom smislu ne treba biti formalan, već praktičan. U dijalog treba ući sa dobrom voljom da bi postigli uspeh i ostvarili kompromis.
Kad bi dijalog mogao da počne?
- Što se Beograda tiče može već danas, a mogao je i pre nekoliko meseci. Srbija je bez ikakvog razloga bila optuživana u međunarodnoj zajednici da neće dijalog, već zamrzavanje konflikta. Sad je jasno da to nije bila istina, i da druga strana zazire od njega. Mi sve vreme želimo da mirno i kroz razgovor rešimo težak i višedecenijski konflikt Srba i Albanaca. To smo sada i praktično pokazali i više niko na svetu ne dovodi u pitanje najiskreniju želju Srbije da se dijalog započne što pre.
Da li Srbija može da nametne pitanje statusa?
- Srbija ne može ništa da nameće na međunarodnom planu imajući u vidu našu veličinu, snagu i spoljnopolitički uticaj. Mi samo mirno, strpljivo i kroz dijalog možemo da dođemo do međusobno prihvatljivog rešenja, do rešenja koja razrešavaju istorijski konflikt srpskog i albanskog naroda. Samo kroz dijalog možemo da legitimizujemo svoje interese i dođemo do rešenja koja znače kompromis prihvatljiv za obe strane i dugoročnu stabilnost za čitav region koji oslobođen napetosti onda kreće napred.
Da li će dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU biti trenutak da se raspišu novi parlamentarni izbori?
- Izbori će doći kada istekne mandat ove vlade, a da li će to biti u isto vreme, ne znam. Trudićemo se da što pre dobijemo status kandidata. Kada bismo status sutra dobili, sigurno je da ne bismo raspisali izbore pre nego završimo sve ono što je u Srbiji do sada ostalo nezavršeno: puteve, bolnice, administraciju koja će biti servis građanima...
Zajedničke ambasade
Pred nama treba da bude cilj, neka vrsta skandinavizacije Balkana. Jer Balkan u političkoj terminologiji podrazumeva iscepkanost, kontinuitet sukoba, svađa i nemogućnost kompromisa. Sa tog stanovišta, potrebna je debalkanizacija Balkana koja ne podrazumeva odricanje od balkanskog identiteta. Treba da budemo racionalni kao skandinavske zemlje koje imaju recimo, zajednički zemljišni prostor za ambasade u mnogim zemljama sveta i zajednička trgovinska predstavništva sa tri kancelarije. To smanjuje troškove, a objedinjavanjem svojih ponuda stvaraju bolje šanse za investicije. To bi bilo korisno i za zemlje bivše Jugoslavije i ne bi dovelo u pitanje posebnost država. Troškovi su nam enormni, ajde da se ponašamo racionalno i uštedimo više novca za bolji život građana.
Učiniti sve da se ljudi pomire
Koliko su Srbija i Hrvatska blizu da odustanu od tužbi za genocid?
- Srbija je veoma blizu, ali mislim da je unutrašnja politička situacija u Hrvatskoj kompleksnija i da je to predmet unutrašnje debate. U Srbiji te teme više nisu predmet unutrašnjih sporenja. To bi bio veoma koristan čin, ali za njega je potrebno dvoje. Predsednik Josipović i ja se za to zalažemo.
Šta znači vaš odlazak u Vukovar i Paulin dvor?
- To je važan simbolički gest. U vreme kad su se tamo dešavale užasne stvari bio sam profesor psihologije, a sad mi je dužnost da rešavam probleme koji su posledica tih godina. Time ko je ubijao i činio zverstva baviće se pravne institucije, moj je posao da učinim sve da se ljudi pomire i vrate normalnom dobrosusedskom životu. Izvinjenja koja smo izrekli važan su simboličan gest, ali mnogo je važnije da sada radimo na izgradnji međusobnog poverenja, da nađemo mogućnosti saradnje, da budemo ljudi jedni prema drugima i da svojoj deci u amanet ne ostavljamo mržnju kao preteški balast za budućnost. Nadam se da su posete stratištima doprinos boljitku živih ljudi, svih građana u nacionalno mešovitim sredinama i u Hrvatskoj i Srbiji.
T. Spaić
Pogledaj vesti o: Boris Tadić, Evropska Unija, Kandidatura Srbije, Uhapšen Ratko Mladić
