Izvor: Politika, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počelo kadriranje u javnim preduzećima
Vlada Srbije juče je na mesto novog direktora JAT-a imenovala Sašu Vlaisavljevića iz Demokratske stranke. Ovu funkciju do sada je obavljao Nebojša Starčević, kadar Srpskog pokreta obnove. I Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje dobio je novog predsednika Upravnog odbora Zorana Popova, dosadašnjeg savetnika u Agenciji za privatizaciju. Postavljenjem Vlaisavljevića i Popova tek je počeo da se realizuje koalicioni sporazum koji su stranke vladajućeg bloka (DS, DSS, NS i G 17 plus) potpisale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 9. oktobra, a kojim su među partijama raspodeljena javna preduzeća.
Tada je, da podsetimo, dogovoreno, da Demokratskoj stranci od 30 najvećih javnih preduzeća pripadne 14 – NIS, Telekom, Dunav osiguranje, PTT, Poštanska štedionica, Lutrija Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Službeni glasnik, Građevinska direkcija Srbije, Transnafta, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, JAT, Srpska banka, Podzemna eksploatacija uglja.
Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija dobili su pravo da imenuju čelne ljude u 10 firmi – EPS-u, Srbijagasu, Srbijašumama, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, Galenici, Beogradskom sajmu, Geneksu, Putevima Srbije, Železnici Srbije i Skloništima.
G 17 plus trebalo bi da odluči ko će sedeti u foteljama direktora Elektromreže Srbije, Komercijalne banke, Aerodroma Beograd, Srbija voda, Javnih skijališta.
Unutarpartijsko kadriranje o tome koga će postaviti na čelne funkcije javnih preduzeća još je u punom jeku. O tome se intenzivno razgovara, neka imena su se već iskristalisala, ali u ovom trenutku, kako se nezvanično može čuti, veća pažnja se ipak poklanja dogovoru o novim izborima.
Dilemu koga će postaviti na direktorska mesta jedino nema Nova Srbija. Njoj su pripala dva javna preduzeća – ŽTP i Putevi Srbije, što su i do sada držali. Prema rečima potpredsednice stranke Dubravke Filipovski čelni ljudi ovih firmi Milanko Šarančić (ŽTP) i Branko Jocić (Putevi Srbije) ostaće i dalje u svojim foteljama jer su u stranci izuzetno zadovoljni njihovim dosadašnjim učinkom.
"Naši ljudi su dobro i odgovorno radili svoj posao. Nikada se nije asfaltiralo više puteva. Železnice niko nije hteo da uzme 2004. godine, jer se u ovom preduzeću stalno štrajkovalo. U međuvremenu se mnogo toga promenilo nabolje. Ova preduzeće su stala na noge, kontrolišu se tokovi novca, prilivi, pa su sada odjednom mnogi zainteresovani za njih. Zato je nama kao stranci satisfakcija da naši ljudi nastave sa radom", kaže Dubravka Filipovski.
Kada su u pitanju kadrovi ostalih stranaka – DS-a, DSS-a i G 17 plus, za sada se sve svodi samo na nezvanične informacije koje "cure" iz ovih partija.
Iako o tome nema zvanične potvrde, gotovo je izvesno da će novi direktor PTT-a biti Goran Ćirić, nekadašnji gradonačelnik Niša i kandidat DS-a za tu funkciju na prošlim lokalnim izborima na kojima je pobedio Smiljko Kostić iz Nove Srbije.
Ćirić juče nije želeo da potvrdi, ali ni da demantuje tu informaciju. "Do trenutka dok vlada to ne potvrdi nisam direktor PTT-a", kaže Ćirić.
Njegov stranački kolega Slobodan Rosić, za koga se šuškalo da će biti predsednik Upravnog odbora PTT-a, juče nam je demantovao tu informaciju. Prema njegovim rečima, DS još nije odredio čoveka za tu funkciju, a moguće je čak i da ne bude niko iz te partije. Rosić kaže da je on kandidat za člana UO PTT-a.
"Iako je koalicionim sporazumom predviđeno da jedna partija ima i direktora i predsednika UO u istom javnom preduzeću, najverovatnije da to neće biti slučaj sa svim firmama", kaže Rosić.
Da bi tako moglo da bude ukazuju i nezvanične informacije iz DS-a i DSS-a, prema kojima bi sadašnji direktor Draško Petrović, koji je na to mesto došao na predlog DSS-a, mogao da se preseli na funkciju predsednika Upravnog odbora tog preduzeća, dok se kao kandidat za direktorsku fotelju pominje savetnik predsednika Srbije Branko Radujko, ali je on već demantovao te priče.
I Nenad Janković, poslovni direktor DS-a, pominje se kao čovek koji bi mogao zauzeti čelno mesto u nekom od javnih preduzeća.
Za kandidata NIS-a figurirala su dva imena Goran Knežević, predsednik opštine Zrenjanin, i Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište Beograda. Nezvanično se moglo čuti i da Ranković ne želi da napušta sadašnju funkciju, pa se čini da je toj funkciji bliži Knežević.
"Zadovoljan sam što se moje ime pominje u tom kontekstu. Predsedništvo stranke će u najskorije vreme doneti odluku. Ja sam svojim dosadašnjim radom potvrdio da znam nešto da radim", kaže Knežević.
Direktor Ade Ciganlije Predrag Petrović, koji u stranačkim kuloarima slovi kao ozbiljan kandidat za novog direktora Lutrije Srbije na naše pitanje da li je to tačno kaže da bi bilo lepo kada bi bilo istinito, ali nažalost nije.
"Prvi put to čujem. Ostajem na ovom mestu još dve godine", tvrdi Petrović.
U DSS-u i u G 17 plus nisu raspoloženi da mnogo pričaju na ovu temu. Ipak, kako se nezvanično može čuti, na mestu prvog čoveka Komercijalne banke mogao bi ostati Ivica Smolić, čovek koji zvanično nije ni u jednoj partiji, ali važi za kadar G 17 plus. U ovoj stranci kažu da su zadovoljni njegovim dosadašnjim radom.
Njihov kadar (zvanično nije član G 17 plus), Ješa Erčić, direktor Srbijašuma, mogao bi, kako se priča, da i dalje ostane na tom položaju iako je to mesto pripalo DSS-u.
Aerodrom Beograd, Srbijavode i Javna skijališta su i dalje u rukama G 17 plus. Na podsećanje da su rekli da će raspisati javni konkurs za funkcije u javnim preduzećima u G17 plus kažu da oko toga još postoje rasprave u stranci i da će odluka biti uskoro doneta na Predsedništvu partije.
Ipak, nezvanično saznajemo da bi moglo da dođe do rokade njihovih kadrova. Budući da je u međupartijskoj podeli Javnih preduzeća G17 plus izgubio Lutriju Srbije, dosadašnji direktor ove firme Bojan Krišto najverovatnije će preći na mesto direktora Aerodroma Beograd, dok bi sadašnji direktor ovog preduzeća Nebojša Nedeljković zauzeo fotelju prvog čoveka Javnih skijališta.
Za očekivati je da DSS na istoj funkciji ostavi Radoša Ljušića, direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kao i direktora EPS-a Vladimira Đorđevića.
Kakva god bila kadrovska rešenja, podela javnih preduzeća već je u javnosti okarakterisana kao ogoljena podela plena nakon izbora. U prilog ovakvim ocenama govori i podatak da je koalicionim sporazumom predviđeno da predsednik upravnog odbora i direktor jednog javnog preduzeća budu iz iste partije, ukoliko se stranke ne dogovore drugačije. Iznenađenje je bilo veće tim pre što je inicijativa za ovakav vid podele potekao od DS-a koji je prethodnu Koštuničinu vladu upravo optuživao za feudalizaciju resora iako je tada, kada su javna preduzeća u pitanju, nijedna partija nije imala potpunu kontrolu nad jednim preduzećem.
[objavljeno: ]
