Izvor: BKTV News, 04.Apr.2013, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanje Kosova: Da li će Rusija da se pita?
Baronesa Keti Ešton i Evropska unija se nisu pokazali onoliko objektivno koliko su to srpski pregovarači očekivali. Vrli „Evropljani“ se nisu pokazali kao garant kompromisa koji podrazumeva politički pritisak na Prištinu. Čitava strategija Prištine, uz podršku SAD i EU bila je na slamanju državnih interesa Srbije. Pokazalo se da je „vladar iz senke“ zapravo administracija SAD.
Tokom svog boravka u Briselu zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker određivao je dinamiku političkih stavova Prištine, što je omogućilo Hašimu Tačiju da lagodno pregovara. Ketrin Ešton kaže „da je jaz između dve strane veoma uzak, ali dubok“, bez potvrde o novoj rundi dijaloga. Načelno, Beograd i Priština dogovorili su da bude osnovana zajednica srpskih opština na Kosovu, ali Priština odbija da pruži izvršna i zakonodavna ovlašćenja koja traži Beograd.
Priština je ponudila predloge u skladu s kosovskim Ustavom i zakonima. To su predlozi koji bi „integrisali sve građane, uključujući etničke Srbe u život Kosova“, ali su ovi predlozi naišli na oklevanje delegacije zvaničnog Beograda. Oklevanje je razumno, jer se na taj način poništava rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je bila i ostala „slamka spasa“ za Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija predvođena premijerom Ivicom Dačićem pokazala je da je spremna na dijalog i kompromis, ali ne i na ucene i gubitak svih ingerencija na Kosovu koje su date rezolucijom 1244 SB UN. Zvanični Beograd i Priština trebalo bi do početka naredne sednice da obaveste visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton da li pristaju na dogovor, koji će biti osnova za njen izveštaj o dodeljivanju Srbiji datuma za početak pregovora.
Ruski ambasador Aleksandar Čepurin dao je jedno logično objašnjenje: „Format pregovora Beograda i Prištine usalgasila je prethodna Vlada Srbije i ulogu posrednika imala je EU, s čim smo se mi (Rusija) složili“. Ambasador nastavlja i kaže: „Potom je EU odlučila da, u svojstvu posmatrača, (pregovorima) priključi američkog predstavnika (Filipa Rikera), a nas (Rusiju) niko nije zvao, pa se Srbija našla u veoma nezgodnoj i nepovoljnoj situaciji“. Na ovaj način Priština je preko jakog saveznika, kakve su u ovom slučaju SAD, pritisla i delom ucenila EU, ali i Srbiju sa konceptom „uzmi ili ostavi“.
Ambasador Čepurin je u pravu kada konstatuje da je Srbija u nezgodnoj i nepovoljnoj situaciji i u pogledu „formata pregovora“ i sastava učesnika, kao i da rezultati takvog formata pregovora mogu biti loši. Predlog ambasadora je vraćanje „kosovske lopte“ na teren SB UN i značaja rezolucije 1244 SB UN. Kada EU ne uspeva da amortizuje maksimalističke zahteve Prištine i prihvati minimalne zahteve Srbije, koji bi posredno ukinuli rezoluciju 1244 SB UN priča oko Kosova i Metohije treba da bude vraćena tamo gde joj je i mesto, a to je Savet bezbednosti UN.
Tomislav Kresović
Tweet
Pogledaj vesti o: Hašim Tači, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
