Izvor: Blic, 30.Dec.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće nam biti lako u novoj godini
Izbori nisu potrebni, rekonstrukcija je krajnja mera, a prioritet Srbije u 2009. godini biće prebroditi krizu, tvrdi predsednik Srbije Boris Tadić u razgovoru za „Blic”.
On tvrdi da će borba za radna mesta u 2009. imati nekoliko aspekata.
- Prvo, neophodna je politička stabilnost. Ako bi zemlja bila nestabilna u uslovima svetske ekonomske krize, kapital bi bežao iz Srbije. Drugo, mere ekonomske politike čiji je prvi korak usvajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budžeta u Skupštini moraju biti ciljane na očuvanje postojećeg broja radnih mesta i obezbeđivanje uslova za investiranje neposredno kada kriza prođe. Treće, onaj koji u nastupu prema investitorima čini atraktivnom svoju zemlju obezbediće naglo ubrzanje posle krize. Boreći se za radna mesta u privredi, moramo da je rasterećujemo pojeftinjenjem države. To su poslovi koji su pred nama. Srbija još uvek nije pogođena u najvećoj meri krizom, ali daleko je od toga da smo bezbedni.
Da li očekujete izbore u 2009?
- Što se građana Srbije tiče, izbori su izlišni. Osim što su skupi, njima bismo sada, umesto da branimo postojeća i otvaramo nova radna mesta, zaustavili reforme na nekoliko meseci, i to sada kad nam je svaki dan dragocen i kada treba da ga iskoristimo.
Da li je to zbog procene da bi samo Tomislavu Nikoliću odgovarali izbori?
- Mislim da bi Demokratskoj stranci odgovaralo da do izbora sada dođe više nego bilo kome. Nikoliću bi odgovarali da bi dobio realniji broj poslanika nego što ih ima trenutno. Ali on opet ne bi bio u prilici da preuzme vlast.
Ali u slučaju izbora u 2009, usred krize, rejting vladajuće koalicije bi padao?
- To je pitanje za analitičare. Na Vladi je da radi najbolje što može i da zasluži poverenje građana.
A koliko su tačne glasine o mogućoj rekonstrukciji Vlade?
- To su samo krajnje mere. I rekonstrukcija bi nosila novu političku nestabilnost koja bi kočila potencijalni razvoj. I to su mere koje treba upotrebljavati samo u krajnoj nuždi. Zato sve članice vladajuće koalicije imaju posebnu odgovornost. Nije dovoljno da samo pričate o ekonomskim merama, treba i da svojim političkim ponašanjem doprinosite političkoj stabilnosti bez koje nema nijednog radnog mesta niti novih investicija.
Šta mora da se desi da bi se poseglo za jednom takvom merom kao što je rekonstrukcija Vlade?
- Samo izlazak neke od postojećih članica iz Vlade ili ona vrsta političkog ponašanja koje destabilizuje javnu scenu.
Sporazum o NIS narušio je odnose DS i G17 plus do te mere da niko iz redova demokrata nije otišao na Skupštinu G17?
- Demokratska stranka kao ključni činilac Vlade pratiće rad svojih partnera. Svaki koalicioni partner je gospodar svoje sudbine i preuzima odgovornost za svoje ponašanje. Kada je reč o NIS, mislim da je rđavo to što se u javnoj debati neistine upotrebljavaju za napad na Vladu zbog odluke o gasnom aranžmanu. G17 plus, kao stranka sa liste na kojoj smo zajednički nastupali, ima pravo da štiti svoj identitet, ali nema pravo da dovodi u pitanje centralnu politiku države. Može da ostane u Vladi, može da kaže da ima drugačiji stav, ali da se kao članica Vlade pridržava vladine politike. Kada je reč o posetama skupštinama stranaka, to su tehnička pitanja. Uvek je moguća greška i nema rđave namere. Najvažnije je da svi pokažu odgovornost i da se postigne konsenzus o centralnim tačkama politike Vlade.
Dinkić je u intervjuu za „Blic” rekao da Vlada nema autoritet i da sve dolazi iz kabineta predsednika. On navodi da predsednik mora da pusti Vladu da radi?
- Voleo bih da nešto tako nije izrečeno, jer ne odgovara istini.
Ali Dinkić to ipak tvrdi?
- Treba razlikovati dve stvari. Građani Srbije izabrali su me na direktnim izborima i dužnost predsednika republike obavljam poštujući Ustav i zakone naše zemlje. Istovremeno, obavljam dužnost predsednika DS, jer je to Ustavom i zakonima dozvoljeno. U tom smislu, moj uticaj na politiku Vlade taman je toliki koliko DS učestvuje u Vladi. Da bi neka druga stranka imala veći uticaj na politiku Vlade, morala bi na izborima da nadmaši DS.
Da li je to crvena linija u odnosu sa G17?
- Imam kondicije da istrpim mnoge napade i nekorektnosti. Da nije bilo tako, ne bih mogao da pravim koaliciju sa ljudima koji su me brutalno optužili da krijem ubice Zorana Đinđića. Da ne pominjem optužbe za izdaju i slično. Trudim se da izdržim sve niske udarce, vodeći računa o strateškim interesima zemlje.
Posle ovakvih istupa G17, stiče se utisak da imate opoziciju u Vladi?
- Postoji stara politička tehnika da se lišite odgovornosti, ali da koristite prednosti koje vam učešće u Vladi donosi. Moguće je vođenje takve politike, ali uveren sam da će G17 plus izmeniti svoj pristup i nastaviti da odgovorno radi svoje poslove.
Da li je NIS pušten zbog geopolitičkog interesa da nas Rusija pogura ka EU?
- Srbija nikada neće postati članica EU ako ne održava svoje dobre odnose sa Rusijom, kao što će biti bitnija za Rusiju kada postane članica EU. U geostrategijskom smislu smo zemlja čija je politika definisana geografskim položajem. Mi smo u srcu jugoistočne Evrope i u političkom i ekonomskom smislu deo smo EU. Na kraju ćemo postati članica EU, kao što nema nikakve dileme da unutar EU postoje zemlje koje imaju poseban značaj za Rusiju. Na severu to je Nemačka, a na jugoistoku Bugarska i Srbija kao buduća članica. Tako je bilo, tako je danas i tako će biti u budućnosti. Politika je pitanje interesa, a ne emocija.
Da li je to politički ugovor, da li smo žrtvovali i NIS i gasovod za neke političke interese?
- Da smo napravili politički dogovor koji nije utemeljen na ekonomskim interesima, on bi se brzo sam od sebe raspao. Celokupni sporazum u početku imao je opravdanje zbog gasovoda „Južni tok”, ali danas se stvari u ekonomskom smislu menjaju pošto je nafta sa 150 pala na ispod 40 dolara po barelu, a svetske naftne kompanije padaju na trećinu ili četvrtinu svoje vrednosti. Ugovor o NIS je u skladu sa procenom „Dilojta” ekonomski opravdan. Prodali smo 51 odsto, a pošto su vrednosti onih modernijih i snažnijih kompanija toliko dramatično pale, ispostavlja se da smo čak i zaradili. Da li bi Srbija dobila gasovod bez ovakvog sporazuma? Ne bi. Ovako smo sa Bugarskom, Mađarskom, Austrijom i Italijom ostali najveći kandidati za dobijanje gasovoda.
Uvereni ste da dobijamo gasovod?
- Uveren sam da će do toga doći. Evropska unija ima potrebe za 200 milijardi kubnih metara gasa u narednih pet godina, a činjenica je da Rusija bazira svoju ekonomiju na naftnim derivatima i gasu i da joj je EU glavno tržište. I to je garant da će do gasovoda doći u narednih pet do sedam godina. Imamo garancije ekološke zaštite, što je važno za ljude u Pančevu i Novom Sadu, osigurali smo 15.000 radnih mesta u NIS. Raskidnom klauzulom garantuje nam se i da će doći do investicija.
Postoje li nova uslovljavanja Brisela u pogledu puta Srbije ka EU, recimo u vezi s priznanjem Kosova? Rekli ste da bi do toga moglo da dođe?
- Zato i preventivno reagujem, jer osluškujem šta se dešava u međunarodnim forumima. Uranili smo sa reakcijom kako nekome ne bi palo na pamet da nas uslovljava priznanjem nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova.
A da li nekome to pada na pamet?
- Verovatno. Imate 27 članica EU i 27 vlada.
Dobar deo tih vlada je priznao Kosovo?
- Te činjenice bi trebalo da budemo svesni. Naše je da branimo interese sredstvima i savezništvima koja su nam na raspolaganju. Po mom mišljenju, u poslednjih godinu dana to radimo veoma uspešno.
Da li će biti kompromisa sa Zagrebom o tužbi za genocid i šta bi on bio?
- Uvek ima prostora. Uslov je međusobno odustajanje od tužbi. Zbog toga kontratužba Srbije ima svoj tehnički i uravnotežujući karakter.
Da li ćete vi i premijer uskoro početi sa procenama rada ministara?
- To će raditi premijer, a ja sam kao predsednik DS rekao kakav će biti pristup te stranke u Vladi. Rad ministara je već predmet procene i obavezni smo građanima da približavamo rezultate rada ministara. Neprekidna kontrola učinjenog jeste pretpostavka veće efikasnosti.
Znači, prvi kontrolni će biti već u februaru?
- Tako je, tada će premijer reći kakva je situacija. Ne mogu da ne pomenem da su, uprkos zabrani, neka ministarstva srljala u prijeme i ceremonije, iako to nije adekvatno situaciji u kojoj država mora da štedi. Da ne pominjem nabavke automobila umesto opreme koja je od suštinske važnosti za rad ministarstava. Tražim od ministara da štede novac građana, poreskih obveznika i da ga namenski i racionalno troše.
Usvojiti novi poslovnik
Skupština je blokirana. Kako to rešiti?
- Parlament je postao debatni klub za dojučerašnje partijske prijatelje, sada protivnike. Umesto da donosi zakone, Skupština se bavi prepucavanjima, razmenom psovki i uvreda. Potreban je jedan značajno viši nivo odgovornosti i discipline.
Kako?
- Promenom poslovnika.
Bez dogovora sa opozicijom?
- Bilo bi idealno da dogovor postoji, ali u svakom slučaju, sistem mora biti deblokiran.
