Izvor: Politika, 11.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Živković da bude iscelitelj DS-a
Hoću da se kandidujem za predsednika Demokratske stranke i mislim da izborna skupština treba da se zakaže što pre, kaže Zoran Živković. – U DS-u ne postoji dovoljno razvijena politička debata, smatra Dragoljub Mićunović
„Boris Tadić je rekao da bi voleo da opet odmeri snagu sa mnom, praktično mi je bacio rukavicu u lice i to, naravno, ne može da se odbije, niti sam ja čovek koji beži od megdana. Da, ja hoću da se kandidujem za predsednika Demokratske stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i mislim da izborna skupština treba da se zakaže što pre”, kaže Zoran Živković, bivši premijer i član DS-a, precizirajući u izjavi za „Politiku” na koji način misli da „izleči” tu stranku koja je, prema njegovim rečima, „duboko politički bolesna”.
Živković kaže da će DS, ako se vanredna izborna skupština ne održi do kraja oktobra ove godine (redovan termin kraj 2014. godine), biti u problemu i verovatno će biti pocepana na više delova.
Skupština DS-a je najviši organ odlučivanja u stranci i može biti izborna i radna. Izborna skupština može biti redovna „i održava se po pravilu na svake četiri godine”, i vanredna. Skupštinu saziva predsednik stranke ili Glavni odbor.
Ukoliko je predsedniku prestao mandat podnošenjem ostavke ili usled opoziva, Poslovnikom o radu skupštine DS, član 35, predviđeno je da se izbori raspisuju najviše 15 dana od dana prevremenog prekida mandata i moraju se održati po isteku najmanje 30 i najviše 60 dana od izglasavanja nepoverenja, odnosno podnošenja ostavke. U sledećem članu se navodi da mandat predsednika može prestati i pre isteka vremena na koje je biran „ostavkom, razrešenjem usled opoziva, prevremenim izborima organa i tela stranke”.
Pošto je Boris Tadić bio izričit da neće podnositi ostavku (a od funkcionera DS-a jedino je Goran Ješić javno rekao da je očekivao njegovu ostavku posle lošeg izbornog rezultata), Živković možda može da se nada da će biti razrešen usled opoziva. U članu 38. ovog poslovnika kaže se da se postupak za opoziv pokreće kada predsednik stranke ne sprovodi odluke GO ili kada GO ne usvoji izveštaj predsednika o radu stranke između dve sednice i izglasa mu nepoverenje, kao i kada inicijativu za opoziv podnese 30 odsto opštinskih odbora, odnosno 40 odsto članova GO.
Uslovi za kandidovanje za izbore za predsednika nisu unapred propisani. Tako je pred poslednju izbornu skupštinu DS-a Glavni odbor stranke usvojio pravilnik o unutarstranačkim izborima, kojim je utvrđeno da predsednika DS-a može da predloži najmanje 15 opštinskih odbora, 30 članova Glavnog odbora, poslanički klub ili 100 delegata skupštine stranke. Kandidate za izbor pet potpredsednika DS-a može da predloži najmanje 10 opštinskih odbora, 20 članova Glavnog odbora, poslanički klub, predsednik stranke ili 60 delegata skupštine.
Gde će Živković potražiti podršku?
Prema informacijama koje je „Politici” prenela Dragana Stojanović-Krstić, portparol Gradskog odbora DS-a u Nišu, on već duže vreme nije ni u kakvom kontaktu sa niškim demokratama. Čak je, ističe ona, stranački angažovan u Opštinskom odboru Vračar u Beogradu, u kojem je, posle preseljenja iz Niša član od 2010. godine, piše naš dopisnik iz Niša Toma Todorović.
O tome šta misle o Živkovićevoj nameri, međutim, u njegovom matičnom, vračarskom odboru nisu želeli da govore.
„Ja sam siguran da, ako Skupština DS bude raspisana na pristojan, civilizovan i demokratičan način, apsolutno nema nikakvog problema da ja imam dovoljan broj kandidatura. Ja samo hoću da izađem pred Skupštinu DS-a sa vrlo jasnim planom i programom šta da se radi”, kaže Živković.
Tadić je posle izborne skupštine 2010. najavio da će sledeći izbori biti direktni, glasovima svih članova stranke, što će obezbediti viši stepen demokratičnosti. Pitanje je, međutim, da li će ovo obećanje biti „primenljivo” u uslovima eventualne vanredne izborne skupštine.
Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović juče nije želeo da spekuliše o tome da li stranku očekuje vanredna izborna skupština, ali je za Tanjug objasnio zašto mogućnost neposrednih izbora nikada nije primenjena.
„O tome se raspravljalo pred poslednje izbore unutar stranke. Problem je što kada su stranke na vlasti pojedinci imaju i neke državne moći i uticaj na medije i lakše dopiru do glasača. Stranke vode računa o kadrovskim pitanjima, neguju kadrove i ne ostavljaju mogućnost da na njihovo čelo dođe neki demagog. Treba da se nađu instrumenti da svi kandidati imaju istu poziciju društvene moći”, naveo je Mićunović. On je rekao i da u DS-u ne postoji dovoljno razvijena politička debata.
Profesor Vladimir Goati, koji ukazuje da su izborni porazi „majka unutrašnjih sukoba i promena u strankama”, ocenjuje da DS-u predstoje novi unutarstranački sukobi, još iznošenja „prljavog veša”, a na kraju tog procesa i vanredna izborna skupština. Goati je za Tanjug ukazao da u partijama u Srbiji aktuelni vrh partije bira izbornu skupštinu i članove izbornog kolegijuma, pa se demokratski izborni proces već u svojim prvim fazama blokira uticajem tih profesionalnih aktivista, ljudi plaćenih od stranke koji gledaju da „nakrive” sastav izborne skupštine na određenu stranu. Zbog toga je, kako ističe, važno da se izborne skupštine održe na svim stranačkim nivoima i da „vrh ne bira one koji će birati vrh”.
B. Baković
-----------------------------------------------------------
Svi DS-ovi lideri
Od svih stranaka na političkoj sceni DS je promenio najviše lidera. Na prvoj izbornoj skupštini 1990. Dragoljub Mićunović je pobedio Kostu Čavoškog, da bi početkom 1994. podneo ostavku prepuštajući mesto Zoranu Đinđiću, koji je potom, 2000. godine imao izazivača u liku Slobodana Vuksanovića i, u direktnom odmeravanju na izbornoj skupštini, prilično tesno pobedio. Posle ubistva Đinđića u martu 2003. vršilac dužnosti predsednika stranke bio je Zoran Živković, koga je na izbornoj skupštini 27. juna 2004. godine pobedio Boris Tadić.
-----------------------------------------------------------
Pitanje poverenja i na predlog trećine skupštinskih delegata
Prema Statutu DS-a, na predlog Glavnog odbora ili trećine članova skupštine stranke može se na skupštini pokrenuti pitanje poverenja predsedniku stranke (član 42.). Glasanje o poverenju može da traži i sam predsednik stranke. Odluka o nepoverenju je prihvaćena ako je za nju glasala većina od ukupnog broja delegata na skupštini
objavljeno: 12.07.2012
Pogledaj vesti o: Izbori
