Izvor: Politika, 14.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mamac za dijasporu
Novi Informator će poboljšati obaveštenost, a za povratak je potreban veći podstrek, kaže ministar Srđan Srećković
Igor Stoimenov, reditelj, otišao je u Ameriku da se nikada ne vrati u Srbiju. „Dobio sam stipendiju i studirao sam tamo dve i po godine", kaže. Živeo je na Menhetnu, pravio planove. Nije imao nijedan razlog da nešto pita ovdašnje Ministarstvo za dijasporu ili da pogleda njegovu prezentaciju na Internetu. I onda je jedna aviokompanija izrežirala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << život režisera.
„U Beograd sam došao u posetu dve nedelje pre nego što je srušen Trgovinski centar u Njujorku. I nisam mogao da se vratim jer je avionska kompanija Sviser, kojom sam leteo, bankrotirala. Morao sam da ostanem, i nisam zažalio nijednog trenutka." Odmah je počeo da radi političke kampanje i u Srbiji i u okolnim državama. Zatim je sa prijateljima otvorio restoran „Apsint”, potom i svoju producentsku kuću. A Njujork, Menhetn? „U početku sam išao svaka tri meseca u Njujork, a sada nemam vremena.”
Šta bi dao Srđan Srećković, ministar za dijasporu, da njegov Informativni priručnik za dijasporu izrežira život makar troje Srba kao što je život Stoimenova izrežirao Sviser. Prvi priručnik ove vrste se upravo pojavio u tvrdom povezu na 158 strana i u elektronskoj verzija na sajtu Ministarstva za dijasporu. Ako se zna da trećina Srba živi i radi u inostranstvu, za potez ministarstva se može reći makar „dobar pokušaj".
Publikacija sadrži sve informacije o pravima i obavezama, postupcima pred državnim organima, o privrednom, kulturnom i političkom životu matice, kao i pregled internet-adresa sa korisnim informacijama za građane Srbije u rasejanju. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, kaže da je na ovoj publikaciji rađeno šest meseci i da mu je bilo jasno čim je došao na ovu funkciju da naši ljudi u dijaspori nisu dovoljno informisani o pravnim procedurama i o pravima i obavezama koje imaju prema Srbiji. „Trudili smo se da uz podršku resornih ministarstava, javnih preduzeća, agencija, Privredne komore i udruženja banaka sačinimo jednu brošuru koja jeste na neki način zbirka odgovora na najčešće postavljana pitanja naših ljudi iz dijaspore. Potrudili smo se i da ta brošura postane dostupna što većem broju, pa smo 15.000 primeraka poslali širom sveta u naša predstavništva, konzulate i ambasade, svuda gde naše dijaspore ima, a sa našeg sajta je moguće preuzeti i elektronsku verziju. Priručnik nije nepromenljiv, na njemu ćemo raditi i prilagođavati ga, usavršavati i dodavati informacije. Sigurno je da ćemo ove godine imati novo izdanje i trudićemo se da bude još dostupnije.”
Priručnik je tek jedan korak, a za povratak naših ljudi iz inostranstva potrebno je mnogo više. Srećković to zna i kaže da se Ministarstvo zaista trudi da promoviše sve one dobre mogućnosti koje Srbija pruža i da informiše dijasporu da se stvari u Srbiji menjaju nabolje. „Daleko je to, naravno, od idealne situacije, ali s obzirom na to gde smo bili 2000. godine, može se reći da je Srbija znatno napredovala u političkom i ekonomskom smislu, što je za naše ljude u dijaspori najvažnije. A budući da je u Srbiji dugi niz godina vođena negativna politika prema dijaspori, ona je izgubila poverenje u Srbiju, što je bilo opravdano.” Ministar ocenjuje da bi se većina pod određenim uslovima vratila u Srbiju. „Ako bi ovde postojala ekonomska sigurnost za njih, i da na vlasti ne budu oni koji će da ratuju sa celim svetom, ljudi bi se vraćali.” Podataka koliko se naših ljudi vraća nema za sada. Neki se i neće vratiti, ali ministar objašnjava da i njih treba podržati. „Potrebno je da podržimo naše ljude u dijaspori da se integrišu kao lojalni građani države u kojoj žive i da rade na boljem imidžu Srbije, a da onima koji razmišljaju da se vrate damo adekvatan podstrek.”
Dejan Stanković nije video Informator, ali on ne bi promenio njegov život. On je vlasnik prevodilačke firme sa 15 zaposlenih u Portugaliji i za sada ne razmišlja o povratku. Razlog su deca koja idu u školu. Kaže da je Srbija nezgodno društvo za odrastanje, zato što su vrednosti izopačene. „To se poboljšava ali još nije dobro. Ovde imam život. I posao mi dobro ide jer firma radi sa Evropskom zajednicom. Pokrenuo bih biznis i u Srbiji, ali su ljudi negativni na svaku moju ideju. Pored toga, niko nikom ne plaća.”
Stanković je iz zemlje otišao pre dvadeset godina, prvo u Veliku Britaniju. Već 14 godina je u Portugaliji. Živeo je u Portu a sada je u Lisabonu. Portugalcima je preveo našeg nobelovca Andrića, a Srbima portugalskog nobelovca Saramaga. „Svaki put kada dođem u Beograd bolje je i svaki put mi je boravak draži. Prednost Beograda nad Portugalijom za mene je socijalni život, i to će verovatno prevagnuti u odnosu na standard u Portugaliji, koji nije tako visok kao u razvijenijim zemljama Evrope. Preseliću se u Srbiju makar kada odem u penziju.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 15/02/2009]
