Izvor: Politika, 14.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska prava na čekanju
„Sve vlade koje su povukle Predlog zakona o udruženjima su pale”, rekao je Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanske inicijative, bivšem premijeru Zoranu Živkoviću, na promociji dopunjenog izdanja knjige „Budućnost civilnog društva u Srbiji”. Promociju je, povodom šest godina od smrti dr Zorana Đinđića, organizovao Centar za razvoj građanskog društva „Milenijum”.
Zakon o zabrani diskriminacije nije, dakle, jedini koji je povučen iz procedure. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A „Politika” je pisala i o Predlogu zakona o tajnama koji je u policiji nestao sa svih 72.000 potpisa građana, da bi onda nekako ipak bio pronađen.
„Ovo je treći put da se zakon o udruženjima povlači iz procedure, a prethodna dva puta kada je povučen – vlade su pale”, kaže Dereta. Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović je, prema pisanju „Mreže”, lista Građanske inicijative, rekla da je vlada povukla i predloge izmena Zakona o krivičnom postupku, o organizaciji i državnim organima nadležnim u suzbijanju organizovanog kriminala i o parničnom postupku. Predlog zakona o udruženjima je 17. decembra prošle godine povučen iz skupštinske procedure, ali će se naći na dnevnom redu prolećnog zasedanja parlamenta i očekuje se da bude usvojen do kraja marta 2009. godine, objasnila je predsednica Skupštine.
U vladi kažu da je zakon povučen da bi mogao da se usvoji budžet i produži važnost pasoša i da će biti vraćen u proceduru. Na zakon je podneto oko 70 amandmana, ali se pretpostavlja da neće biti problema oko usvajanja. Liberalno-demokratska partija jedina je javno najavila da će ga podržati.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o udruženjima održana je 2007. godine, a predsednik Srbije Boris Tadić je na okruglom stolu rekao da je država ovim nacrtom pokazala da je svesna značaja delovanja ukupnog civilnog sektora i da se predloženim rešenjima uvodi nov kvalitet u regulisanje ove oblasti. On je tada rekao i da se na ovaj zakon čekalo sedam godina. Od tada je prošlo još dve godine.
Zašto se na jedan zakon čeka devet godina ako su u njegovoj izradi primenjeni evropski standardi, a Savet Evrope je od početka bio uključen u njegovo pisanje? Dereta kaže da nije ključno pitanje kada nego zašto. „Ako je kada onda ima opravdanja, a ako je zašto onda nema. Treba reći da su svi zakoni iz oblasti ljudskih prava na čekanju, a to je zato što ljudi kod nas ne shvataju značaj svega što je važno za ljudska prava. Uz ekonomske probleme svakako treba uključiti i ljudska prava. Drugi razlog što se toliko čeka na ovaj zakon je taj što su NVO neprijatan sagovornik pa im treba otežati posao. To je odbrambeni mehanizam svake vlasti protiv slobode.”
Nedostatak ovog zakona i odnos prema civilnom sektoru je, kako objašnjava Dereta, suštinsko nerazumevanje prava građana da učestvuju u donošenju odluka i da preuzmu deo odgovornosti od države a ne deo vlasti kako država misli i zbog toga što je delovanje civilnog sektora jeftinije od državnog. „Kod nas se izbegava da se prizna u kojoj meri civilni sektor doprinosi ekonomskom razvoju, promenama odnosa u društvu i smanjenju nepravde.”
Zakon je važan jer pojednostavljuje procedure i definiše pojmove, na primer, šta je nevladina organizacija. Novina je da ukida mogućnost da ministarstvo zabrani rad udruženjima i nevladinim organizacijama već o tome odlučuje Ustavni sud. I najinteresantnije je što predviđa da je za osnivanje NVO potrebno samo tri potpisa, dok je do sada bilo predviđeno deset. Dovoljno je da jedan od potpisnika ima sedište ili prebivalište u Srbiji, a osnivač može biti i maloletnik od 14 godina, uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika i skladu sa zakonom. „Zakon daje legitimitet slobodi udruživanja”, kaže Dereta.
Država je i do sada izdvajala sredstva za udruženja: 2006. godine 42,2 miliona evra a 2007. godine čak 54,3 miliona evra. Novim zakonom je pre svega predviđeno da se novac izdvaja za programe od javnog interesa kao što je socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, briga o deci i invalidima, obrazovanje, zaštita ljudskih i manjinskih prava, nauka, kultura, borba protiv korupcije" „Sve što zarade NVO će morati da potroše na svoje aktivnosti. Zakon reguliše i moguće malverzacije, a osnova je i za pregovore s državom o drugačijoj distribuciji sredstava iz budžeta”, objašnjava Dereta.
Nevladine organizacije su osnovane po zakonu ali još nemaju svoj zakon, pa ljudi misle da rade mimo zakona. „Zakon jeste priznanje postojanja i drugačijeg odnosa države. Neke NVO rezonuju – zašto bismo vam pomagali kada nas ne priznajte. Drugačiju predstavu o nevladinim organizacijama građani mogu da dobiju baš dok traje ekonomska kriza. Jer ona je prava prilika za partnerstvo države sa NVO koje će davati svoje usluge, kao što su briga o deci ili narodne kuhinje, jeftinije. Treba reći i da NVO donose novac u zemlju i tu ga troše”, kaže Dereta.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 15/03/2009]
