Izvor: Blic, 07.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupi me, prodaj me
Kupi me, prodaj me
Svojevremeno veliki hit 'Ekatarine Velike' 'Novac u rukama', sa indikativnim refrenom 'Kupi me, prodaj me' kao da se na najgori način ovaplotio na političkoj sceni Srbije. Konkretno, srpski parlament je već duže vreme pretvoren u tržnicu otvorenog tipa za čiju su robu i trgovce natruli paradajz i nakupci sa Kalenić pijace oličenje ISO kvaliteta i moralnih skrupula.
Slučaj dvoje poslanika G17, koji su nekako baš uoči glasanja o budžetu naprasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otkrili da im se matična stranka udaljila od njihovih uzvišenih ideala, samo je epizoda više u sapunici koju je započeo Živadin Lekić, kad je iz radikala prebegao kod Bogoljuba Karića i od njegovog pokreta za zelenu salatu napravio parlamentarnu stranku.
Odluka po kojoj je poslanik, a ne stranka vlasnik mandata, jeste torpedo lansiran iz Ustavnog suda Srbije u parlamentarni sistem, utvrdio je svojevremeno Stevan Lilić, ekspet za ustavna pitanja i profesor beogradskog Pravnog fakulteta. Taj torpedo je napravio rupu u integritetu Skupštine kroz koju se sada kao na dlanu vidi nezajažljivost tajkuna, ljudska pohlepa, moralna beda i ogoljeni interesi poslanika koji su shvatili da je mandat njihova imovina koju mogu izneti na tržište, pa ko da više. G17 plus je nekako pretekla svoje poslanike aktivirajući kovertirane ostavke, ali i dalje ostaje problem sa kovertama koje stižu van Skupštine i čija debljina proporcionalno tanji poslaničko moralno tkivo. Zato vraćanje mandata u vlasništvo stranaka ostaje kao jedino rešenje koje bi zaustavilo besprizornu trgovinu.
