Izvor: Blic, 28.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fazno i uslovno smanjenje
poslova zemalja NATO na sastanku u Briselu odlučili Fazno i uslovno smanjenje zone kopnene bezbednosti
BRISEL (Tanjug-Beta) - U sedištu NATO u Briselu juče je završen specijalni sastanak ministara inostranih poslova zemalja članica Zapadne alijanse, sazvan na inicijativu SAD, na kojem je zaključeno da je NATO spreman da započne 'fazno i uslovno smanjivanje zone kopnene bezbednosti', ali nije precizirano kada će taj proces da započne.
Generalni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zapadne alijanse Džordž Robertson je na konferenciji za novinare posle sastanka ponovio stavove Alijanse o problemu zone kopnene bezbednosti i precizirao da NATO upravo radi na nekim detaljima vezanim za smanjenje te zone.
Robertson je saopštio stav NATO da bi pripadnici Vojske Jugoslavije mogli da se vrate u tu zonu 'samo uz ispunjavanje određenih uslova i uz nadgledanje posmatrača'.
Savet NATO će dobiti dalje vojne instrukcije o načinima sprovođenja tog dogovora i njegovom uticaju na bezbednosnu situaciju na Kosovu, a nadgledanje zone, 'uključujući ulazak i raspored snaga Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova', biće u nadležnosti komandanta Kfora.
Robertson i američki državni sekretar Kolin Pauel izjavili su da će jugoslovenska armija moći da se vrati u zonu kopnene bezbednosti prema Kosovu kada tamo budu sprovedene 'mere jačanja poverenja' srpskih vlasti u odnosu na albanski živalj.
Oni su dodali da je uslov za vraćanje pripadnika Vojske Jugoslavije u tampon zonu i raspoređivanje posmatrača Evropske unije, koji će motriti i izveštavati o onome što se tamo dešava.
'Zato sam ja i upotrebio reč ‘uslovljene’, govoreći o promenama zone kopnene bezbednosti', precizirao je generalni sekretar NATO.
Pauel je rekao i da će američke snage u Kforu učestvovati u svim akcijama NATO i Kfora za otklanjanje nasilja na jugu Srbije i na Kosovu, čak i ako bi to značilo da se moraju sukobiti sa neprijateljskim potezima i napadima albanskih ekstremista.
'Mi smo rešeni da ne dopustimo da ta zona bude korišćena za dalje nasilje i nadam se da Albanci u toj oblasti danas imaju istorijsku priliku da povrate prava koja su im uskraćivana u poslednjih deset godina', istakao je Robertson.
On je preneo ocenu ministara NATO da 'stanje na Balkanu poziva na uzbunu', naglašavajući da je 'mirovni plan srpskih vlasti za jug Srbije prvi važan korak za trajan i pošten mir. Sad je nužno da albanska zajednica počne razgovore sa srpskim vlastima, a da ekstremisti odmah prekinu svoje nasilje'.
'Apsolutno je neprihvatljivo da ekstremisti koriste zonu kopnene zaštite za neku vrstu pribežišta, tako da smo mi spremni za fazno smanjenje zone pod određenim uslovima. I dalje radimo na pojedinostima takvog poteza', rekao je Robertson i dodao da će komandant Kfora i dalje imati vlast nad tom zonom.
Pauel je naglasio da se 'slaže sa stavom generalnog sekretara oko uslova pod kojima jugoslovenske snage mogu ponovo blagovremeno ući na to područje da bi rešavale probleme. Mislim da NATO mora motriti i razmatrati kakve je vojne mere nužno preduzeti i znam da će to vojne vlasti i učiniti'.
O situaciji na jugu Srbije juče su u Briselu razgovarali predstavnici EU, UN, NATO, OEBS i UNHCR. Na ovom sastanku jedna od tema bila je slanje posmatrača EU u zonu bezbednosti i stvaranje uslova za bezbedan povratak izbeglica u zonu i na Kosovo. Piter Fejt i Šon Saliven predstavnici NATO u SRJ
BEOGRAD (Beta) - Generalni sekretar NATO Džordž Robertson imenovao je juče Pitera Fejta za svog ličnog predstavnika u regionu, a Šona Salivena za šefa Predstavničkog biroa Alijanse u SR Jugoslaviji.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Robin Kuk podržao je u Briselu plan Beograda za jug Srbije. Govoreći o zoni bezbednosti, on je rekao da je to trebalo da bude 'zona bezbednosti' a ne 'utočište za ekstremiste'. Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije Istraga protiv Miloševića
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije i lider SDU Žarko Korać izjavio je juče za 'Blic' da su MUP Srbije, Tužilaštvo i finansijske službe počeli istražne radnje protiv Slobodana Miloševića.
- Poznati su i prvi rezultati te istrage, pre svega u finansijsko-materijalnoj sferi. Istraga će se nastaviti i tek kada budu kompletirani svi podaci u istražnom postupku, protiv Miloševića će biti podignuta puna optužnica - rekao je Korać. Najavljujući da će uskoro biti poznati podaci o ubistvu Slavka Ćuruvije, on je naglasio da je istraga protiv Radeta Markovića, bivšeg šefa SDB, pokazala da je on 'bio umešan u politička ubistva'.
On je rekao da je protiv zahteva Haškog tribunala da sasluša Markovića, navodeći da našim pravosudnim organima treba ostaviti da završe započeti posao. Na pitanje da li je Milošević prvi sledeći koji će biti uhapšen, Korać je rekao da ne želi da licitira.
- Posle hapšenja Markovića, jedan broj ljudi bivšeg režima u strahu od odgovornosti pokušao je da pobegne u Republiku Srpsku. Neki su i uspeli - naglasio je Korać, ne želeći da precizira o kome je reč.
Potpredsednik Vlade je istakao da je finansijska inspekcija juče počela da ispituje, kako je rekao, čudnu vezu između RTS i beogradske televizije 'Palma' i da će rezultati te istrage biti uskoro poznati. N.Č. Riza Halimi: Početak pregovora ove sedmice
PREŠEVO (Beta) - Partija za demokratsko delovanje izrazila je spremnost da zajedno sa ostalim predstavnicima albanskog stanovništva sa juga Srbije, uključujući i pripadnike ilegalne Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, 'još tokom sedmice počnu preliminarni razgovori sa vlastima u Beogradu o pripremama za početak pregovora' o rešavanju krize na jugu Srbije.
U saopštenju koje je potpisao lider PDD Riza Halimi navodi se da je iseljavanje oko 20.000 Albanaca sa juga Srbije posledica delovanja Miloševićevog režima, kao i da je, kako bi se stvorili uslovi za uspešne pregovore, potrebno rasvetliti sva ubistva i paljevine kuća koje su se dogodile od marta 1999. godine do danas. PDD je ocenio da se 'dalje angažovanje istih vojnih i policijskih snaga na terenu može shvatiti kao nastavak antialbanske politike Miloševićevog režima' i zatražio demilitarizaciju juga Srbije uz pomoć međunarodnih organizacija i institucija.
Predsednik PDD Riza Halimi juče je u izjavi za B92 rekao da je albanska strana sastavila delegaciju za pregovore i da očekuje da srpska strana to i uvaži. Žižić i Ivanić o specijalnim vezama
Savezna vlada sutra potpisuje sporazum
BEOGRAD (FoNet) - Predsednik Savezne vlade Zoran Žižić izjavio je posle sastanka sa premijerom RS Mladenom Ivanićem da će jugoslovenska vlada sutra usvojiti sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima sa RS, kako bi, potom, on mogao da bude potpisan.
'Saglasili smo se da se jedan deo aktivnosti i saradnje može odvijati i preko institucija BiH', rekao je Žižić novinarima, ističući da sa jugoslovenske strane postoji spremnost i o tripartitnoj saradnji između SRJ, RS i BiH na nivou predsednika vlada.
Kako je naglasio, kroz zajednička tela SRJ i RS, koja će biti formirana posle potpisivanja sporazuma, konkretne stvari će se moći rešavati znatno brže i efikasnije nego do sada.
Ivanić je precizirao da su u razgovoru evidentirana sva pitanja i problemi koji su do sada opterećivali ekonomsku saradnju SRJ i RS i da je dogovoreno formiranje zajedničkih grupa 'za razrešavanje blokada administrativne prirode'.
Obnova saradnje sa SRJ je, prema Ivanićevim rečima, od izuzetnog značaja za RS.
'Očekujem brza rešenja koja će omogućiti lakšu trgovinu. U narednih nekoliko nedelja imaćemo rešenja koja će ljudima olakšati život', najavio je premijer RS.
