Izvor: S media, 22.Jan.2011, 23:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Englezi hoće srpska odela!

Čuvena londonska kuća „Marks end Spenser" dolazi početkom februara u Srbiju kako bi sa nekoliko naših proizvođača konfekcije sklopila ugovore o prodaji srpske robe u njihovim radnjama širom sveta

Tekstilna roba najvećih domaćih proizvođača uskoro bi mogla da se nađe u ponudi širom tržišta Evropske unije!

Početkom februara delegacija engleske modne kuće „Marks end Spenser" posetiće Srbiju, kako bi ugovorila plasman konfekcije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vodećih srpskih tekstilnih firmi u radnjama ovog čuvenog svetskog brenda!

Sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće i obuće pri PKS Vesna Vasiljević kaže da je ovo velika šansa za srpske proizvođače da preuzmu deo tržišta EU i podignu ovu granu domaće privrede, koja je u prethodnih desetak godina doživela dramatičan pad.

Vasiljevićeva podseća da je sedište kuće „Marks end Spenser" u Londonu, ali sa distributivnom mrežom i radnjama širom sveta.

Povratak naših firmi

- Zainteresovani su za saradnju sa modnim kućama „Zekstra", „Luna", „Afrodit mod kolekšn", „Jasmil", „Sanateks", „DKN Moden" koja ima robnu marku „Leonardo" i još nekoliko firmi - navodi Vasiljevićeva.

Kako ona objašnjava, domaće fabrike tekstila trenutno uglavnom rade doradne poslove za strance i posao sa Englezima bi zbog toga bio veoma značajan.

- Sada se po prvi put pojavila engleska kuća „Mark end Spenser", koja traži dobavljače, ali u punom izvozu. To znači da će oni ponuditi domaćim kućama da svoju konfekciju mogu da prodaju u njihovim radnjama. Ovakva vrsta saradnje je veoma značajna za domaću industriju jer ne bi više radila samo poslove šivenja za druge, već bi naše fabrike koje imaju brendiranu proizvodnju ponudile svoje kolekcije, koje bi se pod njihovim imenom prodavale u radnjama „Marks end Spenser" - kaže Vasiljevićeva.

Posao sa Englezima bio bi odličan nastavak oživljavanja srpske tekstilne industrije, koja se polako vraća na noge. U tekstilnu industriju Srbije do sada je uloženo blizu dve milijarde dolara, a najveći investitori su italijanska kuća „Golden lejdi", koja ima fabriku u Beloševcu blizu Valjeva, zatim „Kalcedonija", „Fjorentino", nemačka firma „Falke", a po prvi put se kao strani investitor pominje i veliki turski proizvođač džinsa „Džinsi Instanbul".

- Činjenica je da se ambijent privređivanja u zemljama koje su bile najveći dobavljači tekstilnih artikala evropskim kupcima od 2005. godine dosta pogoršao. To pre svega važi za Tunis, Maroko i Egipat, sa kojima je EU imala sporazume o potpunoj liberalizaciji trgovine tekstilom. To je razlog što se veći broj evropskih kupaca danas pojavljuje na tržištu tekstila Srbije, tražeći nove kontakte. Blizina evropskog tržišta je nesporno naša velika prednost, zatim činjenica da smo mi u Evropi više decenija prisutni kad su moda i dizajn u pitanju, tako da odgovoriti zahtevima evropskih kupaca za naše tekstilce stvarno nikada nije ni bio problem - smatra Vasiljevićeva.

Država da smanji dažbine

Po njenim rečima, da bi ova grana industrije bila konkurentnija potreban joj je pre svega priliv posla u kontinuitetu.

tekstil u brojkama

72.000 radnika nekada radilo u tekstilu

31.000 radnika trenutno u tekstilnoj industriji

42.000 nezaposlenih tekstilaca i prerađivača odeće

20.000 dinara prosečna neto zarada

700 miliona dolara je vrednost tekstilne robe koju smo izvezli u prvih deset meseci prošle godine, i to pre svega u EU (75 odsto), i zemlje CEFTA regiona

- Tada bi preduzetnici bili u stanju da isplaniraju obim angažovanja radne snage i svojih investicija, koje nisu toliko skupe kada se uporede druge grane prerađivačke industrije. Ukoliko bi država pokazala spremnost da dažbine preduzetnika državi smanji, bar za jedan oročeni vremenski period, što su učinile zemlje u okruženju, napravio bi se prostor za nova ulaganja i nova radna mesta.

U Ministarstvu ekonomije kažu za P r e s s da je veliki broj stranih firmi interes da investira na srpskom tržištu video u kvalitetnoj radnoj snazi koja ima dugogodišnje iskustvo, naročito na jugu Srbije. Tu je, kažu u ovom ministarstvu, i program podsticaja, koji se kreću u rasponu od 2.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu.

Kako su pojasnili u Agenciji za strana ulaganja (SIEPA), podsticaje određuje stručna komisija, a što je nerazvijeniji deo zemlje, to je i pomoć veća. Isto tako, firme koje imaju napredniju tehnologiju dobijaju veće podsticaje.

„Beneton" iz Niša

Odluku italijanskog „Benetona" da li će da pokrene proizvodnju u Srbiji iščekuje 660 radnika niškog „Niteksa". U Nišu se nadaju da bi novi vlasnik udvostručio broj zaposlenih, ali se o eventualnom dolasku Italijana tek pregovara. Na posao u ovom gradu čeka skoro 2.500 nezaposlenih iz ovog sektora.

„Hugo Bos" u „Prvom maju"!

Delegacija nemačkog konfekcijskog giganta „Hugo Bos" prekjuče je završila posetu „Prvom maju", a pregovori o načinu saradnje pirotske i nemačke firme vodiće se u Ministarstvu ekonomije. Do polovine februara znaće se više informacija, a u ovom trenutku sa „Bosom" se priča o angažmanu koji će obezbediti posao za 500 ljudi.



Natalija Sekulić

Nastavak na S media...

B92: Srpska odela u "Marks i Spenseru"