Izvor: B92, 23.Jan.2011, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska odela u "Marks i Spenseru"
Beograd -- Čuvena londonska kuća "Marks end Spenser" će sa nekoliko naših proizvođača konfekcije sklopiti ugovore o prodaji srpske robe u njihovim radnjama širom sveta.
Tako bi tekstilna roba najvećih domaćih proizvođača uskoro mogla da se nađe u ponudi širom tržišta Evropske unije.
Sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće i obuće pri PKS Vesna Vasiljević kaže da je ovo velika šansa za srpske proizvođače da preuzmu deo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tržišta EU i podignu ovu granu privrede, koja je u prethodnih desetak godina doživela dramatičan pad.
Vasiljevićeva podseća da je sedište kuće „Marks end Spenser" u Londonu, ali sa distributivnom mrežom i radnjama širom sveta. "Zainteresovani su za saradnju sa modnim kućama Zekstra, Luna, 'Afrodit mod kolekšn, Jasmil, Sanateks, 'DKN Moden' koja ima robnu marku Leonardo i još nekoliko firmi", navodi Vasiljevićeva.
72.000 radnika nekada radilo u tekstilu
31.000 radnika trenutno u tekstilnoj industriji
42.000 nezaposlenih tekstilaca i prerađivača odeće
20.000 dinara prosečna neto zarada
700 miliona dolara je vrednost izvoza do oktobra 2010.
Kako ona objašnjava, domaće fabrike tekstila trenutno uglavnom rade doradne poslove za strance i posao sa Englezima bi zbog toga bio veoma značajan.
"Sada se po prvi put pojavila engleska kuća 'Mark end Spenser', koja traži dobavljače, ali u punom izvozu. To znači da će oni ponuditi domaćim kućama da svoju konfekciju mogu da prodaju u njihovim radnjama. Ovakva vrsta saradnje je veoma značajna za domaću industriju jer ne bi više radila samo poslove šivenja za druge, već bi naše fabrike koje imaju brendiranu proizvodnju ponudile svoje kolekcije, koje bi se pod njihovim imenom prodavale u radnjama 'Marks end Spenser'", kaže Vasiljevićeva.
Posao sa Englezima bio bi odličan nastavak oživljavanja srpske tekstilne industrije, koja se polako vraća na noge. U tekstilnu industriju Srbije do sada je uloženo blizu dve milijarde dolara.
Najveći investitori su italijanska kuća „Golden lejdi", koja ima fabriku u Beloševcu blizu Valjeva, zatim Kalcedonija, Fjorentino, nemačka firma Falke, a po prvi put se kao strani investitor pominje i veliki turski proizvođač džinsa „Džinsi Instanbul".
"Činjenica je da se ambijent privređivanja u zemljama koje su bile najveći dobavljači tekstilnih artikala evropskim kupcima od 2005. godine dosta pogoršao. To pre svega važi za Tunis, Maroko i Egipat, sa kojima je EU imala sporazume o potpunoj liberalizaciji trgovine tekstilom. To je razlog što se veći broj evropskih kupaca danas pojavljuje na tržištu tekstila Srbije, tražeći nove kontakte", smatra Vasiljevićeva.
Dolaže i Beneton i "Hugo Bos"
Odluku italijanskog Benetona da li će da pokrene proizvodnju u Srbiji iščekuje 660 radnika niškog Niteksa. U Nišu se nadaju da bi novi vlasnik udvostručio broj zaposlenih, ali se o eventualnom dolasku Italijana tek pregovara. Istovremeno, delegacija nemačkog konfekcijskog giganta „Hugo Bos" pregovara o načinu saradnje sa pirotskom kompanijom "Prvi maj".
Ona dodaje da je "blizina evropskog tržišta nesporno naša velika prednost, zatim činjenica da smo mi u Evropi više decenija prisutni kad su moda i dizajn u pitanju, tako da odgovoriti zahtevima evropskih kupaca za naše tekstilce stvarno nikada nije ni bio problem".
Po njenim rečima, da bi ova grana industrije bila konkurentnija potreban joj je pre svega priliv posla u kontinuitetu.
"Tada bi preduzetnici bili u stanju da isplaniraju obim angažovanja radne snage i svojih investicija, koje nisu toliko skupe kada se uporede druge grane prerađivačke industrije. Ukoliko bi država pokazala spremnost da dažbine preduzetnika državi smanji, bar za jedan oročeni vremenski period, što su učinile zemlje u okruženju, napravio bi se prostor za nova ulaganja i nova radna mesta", kaže ona.
U Ministarstvu ekonomije kažu da je veliki broj stranih firmi interes da investira na srpskom tržištu video u kvalitetnoj radnoj snazi koja ima dugogodišnje iskustvo, naročito na jugu Srbije. Tu je, kažu u ovom ministarstvu, i program podsticaja, koji se kreću u rasponu od 2.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu.
Kako su pojasnili u Agenciji za strana ulaganja (SIEPA), podsticaje određuje stručna komisija, a što je nerazvijeniji deo zemlje, to je i pomoć veća. Isto tako, firme koje imaju napredniju tehnologiju dobijaju veće podsticaje.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
