Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Mar.2012, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li ćemo na Đurđevdan birati i predsednika?

BEOGRAD -

Odgovor na pitanje da li će 6. maja, uz parlamentarne i lokalne, biti održani i predsednički izbori - građani će dobiti tokom predstojeće sedmice, budući da 6. aprila ističe zakonski rok u kojem predsednički izbori moraju da budu raspisani da bi bili održani na Đurđevdan.

Predsednik Srbije Boris Tadić i lider Demokratske stranke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << oko koje je okupljena koalicija "Izbor za bolji život", u dosadašnjem toku kampanje nije odbacio mogućnost da u maju budu održani i predsednički izbori.

Po redovnoj proceduri, inače, oni bi trebalo da budu raspisani do 18. novembra, a održani najkasnije do 17. januara sledeće godine.

Lideri najvećih političkih stranaka u Srbiji su u protekle tri sedmice insistirali da što pre dobiju odgovor na pitanje da li će se 6. maja glasati i za predsednika, ali se, i pored toga što su bili jednoglasni u zahtevu da se Tadić izjasni, ne slažu o tome da li je bolje na Đurđevdan održati opšte izbore, ili predsedničke organizovati po isteku Tadićevog punog mandata.

Po tom pitanju nisu saglasni ni analitičari, koji ukazuju da postoje i pozitivne i negativne strane održavanja izbora na svim nivoima u jednom danu.

Nikolić: Dobro zbog uštede, a izbegla bi se i kohabitacija u slučaju da pobedi opopzicija

Sociolog Milan Nikolić rekao je Tanjugu da postoje najmanje dva razloga za održavanje predsedničkih izbora 6. maja: time bi se uštedeo deo budžetskih sredstava, koja bi morala biti potrošena na organizovanje odvojenih predsedničkih izbora, a takođe bi se, u slučaju da na parlamentarnim izborima pobedi sadašnja opozicija, izbegla kohabitacija politički suprotstavljene vlade i predsednika.

Najveći razlog protiv Nikolić prepoznaje u činjenici da bi u tom slučaju Srbija nakratko bila ostavljena bez ijedne stabilne krovne institucije koja bi mogla da u punom kapacitetu reaguje, na primer, u slučaju ugrožavanja bezbednosti države.

"Interesi demokratije mogu se poimati iz različitih uglova, jer ako su ugroženi stabilnost i bezbednost nije dobro da se ide na sve izbore, a sa druge strane dobro je da se pruži prilika za smenu vlasti i da se ide i na parlamentarne i na predsedničke izbore da ne bi došlo do kohabitacije i problema u državi", rekao je Nikolić.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Zoran Lučić, međutim, kaže da kao građanin ne želi da u jednom danu bira i predsednika i parlament, i da bi, ukoliko bi takva odluka ipak bila doneta, bio uvređen objašnjenjem da je razlog prevremenih predsedničkih izbora želja za uštedama.

Lučić smatra da političari nisu iskreni kad kažu da žele da uštede i podseća da je Ustavom i zakonom predviđeno da se parlament bira na četiri, a predsednik na pet godina, a to znači da zakonodavci, što je i prirodno, nisu uopšte predvideli potrebu da se na štetu demokratije štedi na izbornom procesu.

"Ne može biti argument da želimo da štedimo i da se zbog toga ne držimo zakona. Ako je tako, što onda ne odluče da poslanicima ne isplaćuju plate u cilju štednje, jer i to bi bilo jednako protivzakonito", smatra Lučić.

Ljajić:Da celu godinu ne potrošimo na izbore

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasim Ljajić, koji je na izbornoj listi "Izbor za bolji život - Boris Tadić" međutim smatra da bi bilo dobro da budu raspisani i predsednički izbori kako ne bi cela godina bila potrošena na izbore, kampanje i postizborne kalkulacije.

"Imamo izbore 6. maja, a redovne predsedničke izbore bismo verovatno imali 15. decembra. Dakle, tek što bismo dobili novu vladu negde početkom septembra, odmah bi počela kampanja za predsedničke izbore, a za sve to vreme stoji privreda, investitori čekaju... I zato sam za objedinjavanje svih izbora", rekao je Ljajić.

Kad je reč o štednji ili trošenju, procene troškova izbornog procesa, međutim, jasno ukazuju da bi organizovanje izbora na svim nivoima državi nesumnjivo donelo izvesne uštede, iako one, kako kažu u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), ne bi bile znatne.

Član RIK-a Miodrag Petrović je Tanjugu izjavio da će, prema projekcijama, organizovanje predstojećih parlamentarnih i lokalnih izbora, ukoliko na njima bude učestvovalo 20 izbornih lista (do sada se prijavilo devet), koštati 1.144.700.000 dinara.

Organizovanje prvog kruga odvojenih predsedničkih izbora bi, prema njegovim rečima, koštalo 721.800.000 dinara, a drugog kruga dodatnih 368.544.000 dinara.

Najveća finansijska stavka pri organizovanju parlamentarnih izbora otpada na dnevnice za članove biračkih odbora - u slučaju da izborima nastupa 20 lista taj iznos bi bio 847 miliona dinara.

Učesnici u predstojećoj izbornoj trci imaju različit stav po pitanju zajedničkog održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora 6. maja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...