Izvor: B92, 24.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DSS ili PSS - tas na vagi
Beograd -- DSS i PSS su stranke od kojih će odlučujuće, nakon sledećih izbora, zavisiti formiranje nove Vlade Srbije, ocenjuju u Cesidu.
"Za pobedu su potrebne bar tri stranke u vlasti, pa DSS i PSS čine prelaz između ekstremnih vrednosti koje beleže Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka", izjavio je na prezentaciji najnovijeg istraživanja javnog mnjenja šef istraživačkog tima Srećko Mihajlović.
Prema istraživanju, glasačima Demokratske stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije i Pokreta snaga Srbije mnogo je bliža Demokratska stranka, kao postizborni partner, nego Srpska radikalna stranka.
Glasači DSS-a, njih 32 odsto, želi postizbornu koaliciju sa DS, dok samo 12 odsto želi saradnju sa radikalima. Onima koji bi glasali za Pokret snaga Srbije, koji predvodi Bogoljub Karić, takođe je bliži DS-u, ali u nešto manjem procentu nego glasačima DSS. Naime, 21 odsto birača PSS-a želi koaliciju sa DS-om, dok 16 odsto želi postizbornu saradnju sa SRS.
Glasačima DS-a najbliži je DSS (29 odsto), dok je 13 odsto za saradnju sa strankom Bogoljuba Karića. S druge strane, ljudima koji bi glasali za SRS, najbliža je ideja postizborne koalicije sa SPS-om (29 odsto), dok je bliska ideja saradnje i sa DSS-om (26 odsto).
Vidljivo je da glasači SRS u duplo većem broju žele koaliciju sa strankom Vojislava Koštunice, nego što zajedničku koaliciju žele glasači DSS-a. Istraživanje je pokazalo i da se smanjuje razlika između takozvanog "demokratskog bloka" i SRS i SPS, kao drugog bloka.
CeSID-ovo istraživanje pokazuje da u ovom trenutku 54 odsto birača ne bi izašlo na izbore ili je neodlučno za koga bi glasalo.
Od ukupnog biračkog tela, za SRS bi glasalo 15 odsto birača, DS 13 odsto, DSS šest odsto, PSS četiri odsto i SPS tri odsto birača. Ostale stranke bi dobile ukupno pet odsto biračkog tela. Istraživači su ocenili da je veoma važno za koga bi glasali sada neopredljeni birači, kojih je više od polovine (55 odsto). Njima su najbliži stavovi DS i DSS.
Za građane koji su glasali za SRS i SPS posebno je karakteristično antizapadno raspoloženje, autoritarna poslušnost, tradicionalizam, patrijarhalnost, intelektualna zatvorenost i odsutnost motiva postignuća.
Na suprotnom polu nalazi se DS i G17 plus, dok se otprilike na sredini ovog kulturološko-vrednosnog sklopa nalaze oni gradani koji su na parlamentarnim izborima 2003. godine glasali za SPO-NS i za DSS.
.jpg)
