Izvor: B92, 04.Sep.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisovolik: Plate veće za šest odsto
Beograd -- Međunarodni monetarni fond predviđa da će u plate u Srbiji u javnom sektoru i penzije u decembru 2011. godine biti oko šest odsto više nego u decembru 2010.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, kaže da će plate u javnom sektoru i penzije biće tretirane simetrično tokom 2011. pa će stopa rasta biti ista.
On objašnjava da će usklađivanja biti u januaru, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << aprilu i oktobru i dodaje da "što se tiče procenta rasta, on se ne može precizno odrediti zato što će zavisiti od stope inflacije".
Lisovolik kaže da je tokom posete misije MMF-a razmatrana situacija sa finansiranjem budžeta.
Teški izbori
"Glavne teme sledeće revizije biće budžeti za 2010. i 2011. godinu. Po pitanju budžeta za 2010. očekujemo da ćemo razmatrati dodatnu potrošnju kako bismo bili sigurni da je ona u skladu sa dogovorenim okvirom. To bi bilo veoma važno za određivanje realistične baze za budžet za 2011. godinu. Što se budžeta za narednu godinu tiče, očekujemo da će neki teški izbori morati da budu učinjeni kako bi se postigao cilj da fiskalni deficit bude četiri odsto BDP-a", kaže Lisovolik.
"Mada sada može biti teže i skuplje da se prodajom državnih obveznica prikupe sredstva, složili smo se da bi deficit od 4,8 odsto BDP-a mogao da realistično bude finansiran kombinacijom zaduživanja u evrima kod banaka, stranim zajmovima, daljom prodajom trezorskih zapisa i, ako bude potrebno, povlačenjem vladinih depozita. To naglašava korisne strane razumno promišljenog cilja kada je reč o fiskalnom deficitu", dodaje on.
Predstavnik MMF-a u Srbiji kaže da je iznos sredstava slobodnih za redistribuciju procenjen na preliminarnoj osnovi na šest milijardi dinara i dodaje da ta cifra može da bude revidirana nagore ili nadole kada misija dođe nazad u oktobru, u zavisnosti od potrošnje tokom narednih nekoliko nedelja.
"Koliki će deo ove moguće sume biti preusmeren za jednokratnu isplatu penzionerima zapravo zavisi od vladinih političkih prioriteta. Ukoliko vlada dodeli najviši prioritet tim isplatama, za sada, one deluju realistične", kaže Lisovolik.
On kaže i da MMF ne želi da se upliće u prioritete vlade sve dok je nivo potrošnje dosledan kredibilnoj i mudroj fiskalnoj politici, ali naglašava da je jedini izuzetak socijalna pomoć najugroženijima, što bi, verujemo, trebalo da bude prioritet.
"Što se tiče računice o takozvanoj cifri od 20 milijardi dinara, naše shvatanje je da je ona uključivala i ostvarivanje prihoda boljih od planiranih. Međutim, veliki deo ovih prihoda se očekuje po osnovu takozvanih sopstvenih prihoda organa, koji se u praksi ne mogu preusmeriti na potrošnju drugih budžetskih institucija. Uz to, kao što je ranije najavljeno, u maju je dogovoreno da bi bilo kakvi 'opšti' prihodi bolji od planiranih trebalo da budu sačuvani", navodi on.
Lisovolik napominje da, "kakva god bila priroda prihoda, oni ne mogu da se koriste za dodatnu potrošnju. To je u skladu sa modernim principom fiskalne politike da bi budžetske troškove u toku jedne godine trebalo držati stabilnim i u dobrim i lošim ekonomskim vremenima, sa izuzetkom dodatne podrške najranjivijima u lošim vremenima".
On kaže da će se o budžetu za 2011. razgovarati već ovog oktobra i on će biti pokriven našim stend-baj programom i navodi da je ciljani fiskalni deficit od četiri odsto BDP-a u skladu sa dogovorenom formulom u predloženim amandmanima Zakona o budžetskom sistemu.
"Mi očekujemo da bi dogovor o budžetu za 2011. trebalo da omogući dobar i kredibilan početak implementacije novih fiskalnih pravila", objašnjava Lisovolik i dodaje da "kada program istekne u aprilu 2011. godine, 'štafeta' bi bila prosleđena novoformiranom fiskalnom savetu, koji će se fokusirati na budžet za 2012. godinu i buduće budžete na osnovu usvojenog okvira".
Pratite specijal: NIS na berzi
