Izvor: Blic, 17.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rokenrol se vraća
Nakon što je 2005. godine čuvena grupa Parni valjak prestala da „melje" scenom, njen vokalni solista Aki Rahimovski odlučio je da samostalno krene u misiju nazvanu „Vratimo kulturu u hramove kulture". Do sada je Aki je obišao 108 gradova bivše Jugoslavije bazirajući se isključivo na unutrašnjosti.
– Kada je Valjak radio oproštajnu turneju, niko nam nije verovao. Pravi šok za naše obožavatelje. Međutim, mi smo se dogovorili. Sve što se dalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napraviti s ovim bendom, učinili smo. Umetnost podrazumeva i igranje, eksperimentisanje, a mi smo se i u to upuštali. Od rada sa simfonijskim orkestrom do albuma „Bez struje" koji je do danas ostao najpopularnije izdanje Valjka. U Sloveniji smo ga prodali u 50.000 primeraka, punili smo dvorane na akustičnu svirku što je neverovatno, ali eto, dogodila se ta hemija. A želeli smo samo da probamo nešto za svoju dušu, da vidimo možemo li i mi kao Erik Klepton. Parni valjak je dostigao tu gornju granicu od koje nema dalje, možeš samo u provaliju. Tako da smo završili svoj put u muzeje velikih i poznatih. Na mirnom i toplom... Ako nam jednog dana padne na pamet, samo kresnemo i krenemo.
Valjak je stao, ali ste vi nastavi dalje u sopstvenoj misiji?
– Da. Nazvali smo je „Vratiti kulturu u hramove kulture". Ja sam rođeni muzičar, takva krv teče mojim venama. Završetkom Valjka nije završio moj život. No, moram reći da je Valjak fenomen svetskog kalibra jer posle Stonsa to je bend koji je najduže trajao, 30 godina bez prekida, 16 studijskih i još toliko koncertnih albuma. Veoma sam zadovoljan i efektima misije u koju sam se sam upustio. U pojedinim sredinama imali smo dva do tri koncerta. Verujte da smo stizali u mesta gde niko od muzičara nije bio 10-15 godina. Zaboravili smo kako smo svi krenuli iz malih sredina, tu smo gradili karijeru, jer kada uspeš u provinciji, onda je sigurno da ćeš rasturiti i u velikom gradu.
Verujete li u povratak roka na velika vrata?
– Da, mada mislim da rokenrol nikada nije nestao. On je samo u jednom trenutku potisnut. Aktuelna situacija nalagala je spuštanje kriterijuma kada je u pitanju kvalitet. Narod se veselio kroz nekakve nebuloze, skandalozne načine prezentovanja, pesme kratkog daha sa rimom „piti i zbiti", no tako je ljudima bilo lakše u teškim vremenima opustiti se. Ali da se razumemo, ako postoji tražnja, onda je tu i ponuda. Tako su kolege samo odgovorile trenutnoj potražnji. Ja nikada na to ne bih pristao. Čitavu karijeru gradio sam uz muziku i postao popularan isključivo zbog glasa i pesama. Valjak je u novinama bio samo kada to zasluži, a ne zahvaljujući skandalima.
Šta mislite o mladim bendovima?
– Ima puno mladih i dobrih bendova. Nažalost, to se svelo na lokalnu sredinu bez šanse da se ti zvuci čuju dalje. Mislim da takvim bendovima treba dati maksimalnu podršku i usmeriti ih jer na mladim ljudima ostaje kultura. To i jeste cilj naše misije. Da pošaljemo poruku mladim generacijama, na najbolji način, da produže sa mesta gde mi stanemo.
Opuštanje sa porodicom
Trošite puno energije na sceni, kako punite baterije?
– Kada sam s porodicom, opuštam se i punim baterije. Ali toliko puno koncerata je da se moram prebaciti na muziku i pokušati da ne razmišljam koliko mi fali dom. A s druge strane, i sjajna publika koja nas dočekuje iz grada u grad je naš dom. Na sceni zatvorim oči, iza mene je Valjak, a ispred sjajni ljudi, i to je najiskrenija energija koja se može ostvariti. Nema rasvete, matrice, skupih propratnih elemenata, samo emocije...
.jpg)
