Izvor: Press, 02.Jan.2015, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadam se da ćemo brzo da slavimo "duplu krunu".
Voleo bih da karijeru nastavim u Bundes ligi, kaže Miroslav Vulićević u intervjuu Mondu.
Za razliku od kolega koje su spas od polarnih hladnoća u Srbiji potražile u toplijim krajevima, desni bek "parnog valjka" vreme provodi u Košutnjaku trenirajući i jačajući desno koleno. Svestan da samo upornošću može da sruši prognoze >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << lekara i vrati se na teren pre očekivanog roka. Veruje da će se treneru Marku Nikolić staviti na raspolaganje u aprilu, baš uoči "večitog" derbija, na kojem je krajem oktobra pokidao ukršteni ligament kolena.
"Sada je mnogo bolje. Treniram dva puta dnevno, trčim, radim polako i sa loptom, jačam mišić, ligament… Sve je dosta taze, nisu ni dva meseca prošla od operacije u Nemačkoj. Bitno je da ide po planu, kako treba. Idem etapu po etapu... Nadam se povratku na teren u aprilu. Kada sam se povredio svi su mi rekli da je gotovo sezona. Da šest meseci neću moći da treniram, pa tek onda lagano sa loptom. Osećam da mogu da se vratim pre tog perioda i želja mi je da ponovo budem na terenu za derbi. Da se šefu stavim na raspolaganje".
Zanimljivo da mnogi misle da je Miroslav Vulićević iz Ivanjice. Iako varošicu iz Moravičkog okruga doživljava kao svoj grad, u kojem je upoznao i sadašnju suprugu, rođen je na Kosovu i Metahiji u Leposaviću 29. maja 1985. godine. Za Javor je igrao pet godina...
Povredio si se na poslednjem derbiju. Pukao ti je ukršteni ligament, jedna od dve najteže sportske povrede, a ti si i posle toga na terenu proveo skoro sat vremena. Kako?
"Ima sličnih slučajeva, ali retko... Najčešće je da posle pucanja ligamenta igrač odigra pet do deset minuta i da onda bude zamenjen. Meni je pukao u 40. minutu i u prvom trenutku nisam imao simptome. Istina je da sam osetio jak bol kao nikad to tada, čak sam na poluvremenu rekao Petru Grbiću da neću moći da nastavim. Pomislio sam da je neka ozbiljnija povreda, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da sam pokidao prednji ukršteni ligament".
"Kada sam se vratio na teren bol je bio i dalje prisutan, ali kako je utakmica odmicala sve manje sam razmišljao o kolenu. Bodrio sam sebe da moram da izdržim, još pet, deset minuta. Stegao sam zube i igrao. Posle utakmice svim smo bili u euforiji, slavili smo pobedu. Rekoh, hajde u ponedeljak da odradim pregled i kada su mi rekli o čemu je reč nisam verovao. Rutinski pregled se pretvorio u nevericu. Nisam mogao da se pomirim s tim, išao sam kod tri doktora da bih se uverio da je zaista reč o ligamentu", objašnjava Vulićević.
Stigao si u Humsku prošle zime i posle provedenih godinu dana kako bi ocenio taj period?
"Da nije bilo povrede bila bi dosta dobra godina. Što se rezultata tiče ocenio bih je kao delimično uspešnu. Nismo odbranili titulu i zbog toga ostaje veliki žal, ali smo jesenji deo sezone 2014/2015, uprkos svim nevoljama koje su nas pratile, odigrali dosta dobro. Imamo šest bodova prednosti u Superligi u odnosu na drugoplasiranu Crvenu zvezdu, igrali smo Ligu Evrope i u polufinalu smo Kupa Srbije. Da nam je neko ponudio ovakve rezultate letos na pripremama, mislim da bismo bez razmišljanja prihvatili".
"Žal je što nismo ušli u Ligu šampiona, ali je taj Ludogorec pokazao ko je i šta je. Osvojio je četiri boda u jakoj grupi elitnog takmičenja. U Ligi Evrope smo imali nekoliko dosta dobrih utakmica i smatram da smo mogli da osvojimo koji bod više. Zaslužili smo sigurno, a pre svega tu mislim na obe utakmice protiv Totenhema".
"Nikako ne smemo da se uobrazimo i opustimo. Mislim da nećemo jer smo dosta iskusni. Prošle godine smo imali bod prednosti, ali to nije isto kao kada imate šest. Najbitnije je da se pripreme odrade lepo i da se pobedama u prvih nekoliko kola otvori prolećni deo. Kako vreme bude odmicalo Partizan će igrati još bolje. Nadam se da nećemo imati više problema sa povredama, a i nema više utakmica u Ligi Evrope, pa ćemo moći da se fokusiramo na domaći šampionat. Ako od starta prolećnog dela krenemo jako i protivniku će polako da pada motiv i volja..."
Svi kažu da nije lako igrati u Partizanu. Poslednjih šest meseci kriza u rukovodećim strukturama kluba i besparica mogli su da budu pogubni za "prvi tim", ali nisu. Kako ste uspeli da pregurate taj period i da ostvarite dobre rezultate.
"Atmosfera je sve izgurala. Imali smo dosta međusobnih sastanaka i pričali o aktuelnim pitanjima i sledećim potezima. Kad god bi se okupili Partizan smo stavljali ispred svih nas. Dogovor je uvek bio da na terenu pružimo maksimum kako uprava i navijači ne bi moglo ništa da nam se zamere, a da posle toga na druge načine tražimo naša prava. Teško je bilo, klub nam je dugovao, ali kada izađete na teren navijač koji je pošteno platio kartu traži od vas da date sve od sebe i pobedu.
Niko se nije izdvajao da je odbijao da igra i trenira?
"Nije. Mi smo na svakom sastanku nudili mogućnost saigračima da se povuku. Imali smo razumevanja, jer je to bio vrlo težak period. Ali, niko se nije izdvajao. Bili smo vrlo složni kod donošenja važnih odluka".
Izuzetno mi prijaju pohvale, pogotovo sada kada se borim sa povredom. Izuzetna je čast kada vas zaustavi navijač Partizana i kaže vam da mnogo nedostajete na terenu, raspituje se za vaše zdravlje i kada o tome kada ćete da se vratite na teren".
"Više volim da dam savet, nego da stvaram nervozu nekom nepromišljenom rečenicom ili gestom. To može da izazove kontraefekat. Šta smo onda uradili? Šta bismo uradili kada bi nas desetorica počelo da kritikuje onoga ko pogreši? Ništa, verovatno bi ga sputali još više i trener bi morao odmah da ga menja. Mnogo je bolje da ga bodriš, kažeš mu da nije ništa izgubljeno, da će se opet naći u prilici. Dogodi se i meni da se iznerviram, kada ne dobijem pravovremeni pas ili slično. Ali se brzo 'prebacim' i nastavim da igram kao da se ništa nije dogodilo."
"Nikada nisam žurio, ali svaki igrač, da se ne lažemo, želi da ode u inostranstvo da se finansijski obezbedi, oproba u jačoj konkurenciji. Nikada nisam žurio i kroz karijeru sam išao malo sporije, od Javora, preko Vojvodine do Partizana. Situacija sa povredom je takva da o odlasku ne mogu da razmišljam. Dobro mi je u Partizanu s kojim imam ugovor još tri godine. Ima puno motiva da igram za crno-bele. Kada budem počeo da igram i ako se pojavi neka ponuda, siguran sam da mi klub neće praviti problem".
"Igrači nam rano odlaze i to nije dobro, ali očigledno ne postoji alternativa za preživljavanje. Pokazalo se, primera je mnogo, da za mlade fudbalere nije najbolje da rano napuste zemlju. Puno je mladih igrača koji nisu uspeli da se snađu, da dobiju pravu priliku. Mislim da bi, ipak, trebalo da sačekaju da napune 23-24 godine. Smatra da u Srbiji može lepo da se napreduje, pogotovo kao igrač Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine. Učestvuješ u Evropi i stičeš veliko iskustvo. Stava sam da igrač neće ništa izgubiti ako ostane do pomenute granice. Pravi kvalitet, sa pametnom glavom, na kraju, uprkos svim poteškoćama, ispliva".
U kojoj ligi bi voleo da nastaviš karijeri? "Bundesligi", bez dvojbe odgovara Vulićević.
Koju bi utakmicu izdvojio kao posebnu u tvojoj karijeri? "To je, bez sumnje, meč sa Crvenom zvezdom. Prvi moj derbi smo dobili u 90. minutu posle moje asistencije. Čujete sve priče o derbijima, ali on jednostavno mora da se doživi da biste shvatili kakav je to rivalitet. Ne postoje reči koje mogu da opišu osećanja kod učesnika derbija, počevši od četiri-pet dana pred utakmicu, do dana odigravanja, kada ustanete, pa sve do početka. Nervoza počne da se stvara posle doručka i lagano raste. Kada sednete u autobus i prođete pored prvih navijača… to je već poseban osećaj. Onaj kada izađete na teren... Neopisivo!
Planiraš li ponovo obučeš dres Srbije?
"Teško mi je da pričam iz ove perspektive jer sam povređen, ali daleko od toga da sam rekao zbogom reprezentaciji. Na mojoj poziciji igra jedan od dva do tri najbolja igrača u Evropi, kapiten Branislav Ivanović. Ulaznica za državni tim je dobra igra u svom klubu. Ako se nametnem siguran sam da će Ćurčić to primetiti i da će me pozvati ako mu budem potreban."
Tvoje mišljenje o selektoru s obzirom da ste dugo sarađivali? "Imao sam sreće što mi je prvi trener u Ivanjici bio Radovan Ćurčić. Sjajan stručnjak, pogotovo za rad sa mladim fudbalerima. Odlično me poznaje, ali kod njega nema protekcije za prijatelje, pa sve i da smo rođaci. Jedino merilo za njega je teren i ono što će pomoći njegovom timu da igra bolje."
NOVOGODIŠNJA PORUKA ZA GROBARE: "Puno zdravlja i sreće. Budite kao što ste bili do sada, naš 12. igrač. Nadam se da ćemo brzo da slavimo "duplu krunu".
