Izvor: Svet plus, 04.Nov.2015, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Parni valjak: Prvih 40 godina! FOTO

Grupa Parni Valjak 27. i 28. novembra za Beograđane sprema veliki spektakl. Povodom obeležavanja 40 godina karijere pod zajedničkim imenom "Oba lica ljubavi", za sve fanove održaće se dva produkcijski potpuno različita koncerta.

Aki Rahimovski i Husein Hasanefendić Hus zajedno su od samog osnivanja Parnog valjka 1975. godine, a u intervjuu za naš portal otkrili su kakav je bio razvojni put >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << benda na domaćoj sceni u proteklih 40. godina.

Kako i kada je nastala ideja koncerta Parnog valjka "Bez struje"?

Hus: "U jednom trenutku shvatiš da samo sviraš i na kraju kada smo shvatili da će doći do zasićenja, odlučili smo da probamo nešto drugo. Meni je došla zapravo ideja, kako ja većinu svojih pesama radim na akustičnoj gitari, u Savskom gaju, gledajući momke kod mene u kraju u Savskom gaju, kako sviraju gitare dok su ih devojčice slušale. To je bila zapravo moja fiksacija, te akustične gitare. To je bilo za jednu prigodu i ispalo je odlično, pa smo opet u jednom klubu svirali i takođe je bilo odlično, a onda jedno vodi drugo i kada smo snimili taj ZHM bez struje, kad se taj CD pojavio, to se tako počelo ludački prodavati, to je bio najprodavaniji CD u Hrvatskoj ikada, u Sloveniji smo dobili trostruku platinu. Baš je bilo ludilo".

Aki: "To nije billo ništa ciljano".

Hus: "Ne možemo se praviti pametni kako smo mi to hteli, to smo hteli da zabeležimo za sebe. To je bio jedan izraz sa akustičnim gitarama, kako bi smo stvorili energiju i razigrali publiku. To je bio muzički doktorat. I to je nešto, što ako ćemo ga banalizovati kao proizvod, nešto što je jako zahvalno jer, mnogo ljudi naše generacije, voli da dođe u manje prostore, da sedne i sluša dobru muziku i za to je ta akustika savršena".



Da li možete da povučete paralelu između akustičnog i električnog koncerta?

Hus: "Elektrika je jedna plesna katagorija, gde je sviranje i publika fizički učestvuje, jer se igra i peva. Otrilika je to ta razlika.".

U kakvom sećanju vam je ostao prvi koncert koji ste 1975. godine imali u Hali sportova?

Hus: "Taj koncert je neka slučajnost, to malo ljudi zna. Aki je došao u Zagreb iz Skoplja kao pevač grupe "220", to nije dugo trajalo, jer tadašnja postava benda nije bila skroz spremna i zrela za profesionalizam. Jednostavno smo morali više i kako to nije funkcionisalo, onda sam mu predložio da nas dvojica napravimo novi bend. Ja sam imao već ljude sa kojima sam se družio "džemali", kako mi to kažemo i tu smo napravili novi bend, a obaveza nastupa te godine u Hali sportova je bila grupe "220". Onda smo mi zapravo uskočili kao neki derivat grupe, i to je zapravo bilo i prvo pojavljivanje Parnog valjka, čak mislim da smo i imali samo pesmu "Parni valjak", ostalo smo svirali neki izmenjeni repertoar, ali sa energijom to je bilo dobro.



Šta je ono što vas veže Beograd i beogradsku publiku?

Hus:"Nema samo jedne publike koji se provlači, zapravo, biće možda jedan deo sada koji nas prati sada na ovim koncertima, a bili su i u nekoj ranoj fazi. Nažalost, dosta ljudi naše generacije je i odustalo, jer smatraju da su stari da bi išli na koncerte i da to nije više njihova priča. Ja mislim da je razlog tome, zapravo vrlo često i jedna krista koja dugo traje, pa su ljudi više i egzistencionalno opterećeni, da im nije ni do čega, a najmanje do svirke. Opet pojavila se neka nova mlada publika koja se pojavila na našim koncertima, mi smo uspeli da dobrim delom regenerišemo publiku, da imamo neku novu publiku, koja se zakačila u zadnjih 6 godina, a i nešto su zakačili od onog prošlog života benda, repertora koji je nastajao u zadnjih 20-tak godina. Teško mi je reći što?Gde? Zašto? Nema nekog jedinstvenog pojma publike, ja ni ne znam ko čini našu publiku. MOgu samo da kažem, da su to osobe mlade, srednjih godina i stariji ljudi koji prepoznaju neki senszibilitet i emociju koju Aki emituje dok peva".

Da li i da nas nakon četiri decenije imate tremu kada treba da izađete pred publiku?

Hus: "Da, nervozni smo uvek pre nastupa. Imamo tremu, to je dobro, dokle god postoji znači da nam je stalo. Kad ti je svejedno, onda nemaš razloga ni da imaš tremu, nekako smo imali sreću da imamo dobre ljude oko sebe. Ova ekipa je već više od 20 godina na okupu, osim bubnjara koji je sa nama otkako smo se vratili i on je mlađi i dodaje taj jedan energetski naboj. Sretna okolnost je da ljudi u bendu razumeju odgovornost toga što smo ostavili iza sebe i što svakim koncertom moramo da potvrdimo, jer ako te u nekom trenutku počne da prati glas dobrog benda uživo, visokog standarda i produkcije, svaki sledeći anstup to mora da opravda i možda ga podići za lestvicu više, jer te drugi stižu. Dobar deo scene smo naterali da promene pristup poslu i mnogi su nas proklinjali zbog toga. Čak smo i u malim mestima počeli postavljati rasvetu i razglas, kako bi i oni videli kako to treba da bude, a ne pocenjivački se postaviti".

Aki: "To je sa jedne strane ulaganje u budućnost. Nikada nismo štedeli što se tiče slike i zvuka. Uvek smo davali maksimum i stvarali bend da ima dobru sliku i dobar zvuk".

Parni valjak je promenio dosta postava, da li je bilo teško prilagodiri se i ugrati se sa novim članovima, a opet zadržati kvalitet koji posedujete?

Hus: "Mi smo imali bazično tri postave, koje su obeležile neke periode i svaka je u tom nekom periodu značajnu ulogu odigrala. Naša prva ritam sekcija je nažalost i Fuma i Srećko, koji su pokojni i nadam se da imaju bend gore, oni su gurali grupu i bili odlična ritam sekcija. U nekom trenutku smo došli do toga da smo hteli dalje, a oni su bili stara škola i možda malo stali u rokenrol izrazu stare škole. Nova postava je digla "vruće igre" se dešavaju "Crne kravate i bele košulje" se dešavaju, opet smo se digli za stepenicu gore i na kraju balade ova postava koja je najdugotrajnija i najsvestranija, što je veoma bitan momenat. Razne su pesme nastajale iz raznih razloga i što je najvažnije je da su proživljene".

Kako sada, nakon 40 godina doživljavate sebe?

Hus: "Ja sam odavno maltretirao Akija jer je išao na pijacu. Rekao sam mu: Aki, ti si zvezda, ne možeš da ideš". On me je pogledao i rekao, ja sam čovek iz naroda i idem na pijacu. Zapravo je tu sva mudrost sadržana. Nesmete to što radite pretvoriti u nešto što niste. Da mi smo uspešni, ali ima i fudbalera, naučnika i savršenih krojačica koje su uspešne, tako da ti to ne daje opravdanje da se umisliš i da živiš nešto što nisi ti. Mi kad se vratimo kući, mi smo normalni ljudi koji imaju sreće da se bavim sa onim što vole i od toga žive. To je sve"

Kada ste shvatili da ste shvatili da sre postali jedan od najpopularnijih bendova na prostorima bivše Jugoslavije i da li postoji tajna vašeg uspeha?

Hus: "Nama se ništa nije desilo preko noći, tu je mogućnost da se pogubiš kada odjednom postaneš poznat. Čitao sam biografiju Kita Ričardsa, u kojoj kaže da im je bila ambicija da postanu najbolji bend u Londonu i onda su snimili singl i kaže, u mesec dana se to pretvorilo u neko ludilo, a onda tri godine su imali 10 slobodnih dana. Kada si klinac, imaš mnogo više mogućnosti da pošandrcaš, jer ćeš videti svoju sliku u novinama i krenuti u ko zna kakvim smerovima. A kada se postepeno boriš za svoj cilj, nas nisu naslovne strane stvorile ili gomila televizija, nego svirke od mesta do mesta i lomiš i osvajaš. Onda dolaze dvorane od 200-5000 ljudi, nismo mi od nule došli na 5000 ljudi, i poludeli od toga, nego se desilo prirodno i onda smo u jednom trenutku postali jedni od najvećih i neizostavnih bendova u tadašnjoj Jugoslaviji, pa se ispostavilo da toliko dugo trajemo da smo i jedini, odnosno ima još nekoliko izvođača iz tog vremena, ali sad možemo, a da ne zvuči prepotentno, reći da smo najveći bend na ovim prostorimo. Mogao bi braniti tu tezu, ali to ne menja doživljaj samog sebe. Ok, veliki smo, supešni smo, ali smo ipak samo normalni ljudi".



Da li za ovih 40 godina postoji neka saradnja koju biste izdvojili i koja vam je ostala u posebnom sećanju?

Aki: "U ono doba ja sam znao za bend Neverne bebe i njhov menadžer Peđa, došao je sa idejom u Zagreb kako bi snimili pesmu "Boje duga", poslušao sam njihove pesme, čuo kako zvuče i rekao sam zašto da ne. Ono što je recimo nejbolje je makedonska pesma "Bijelo", koju sam snimio sa Karolinom Gočevom. Došao sam u Skoplje i prvi put sam se sa njom video u studiju, ali smo odmah kliknuli i otpevali smo. To je najvažnije, stopili smo se i napravili atmosferu pesme. Ja ne volim da na silu radim ništa. Ljudi često znaju da matematički naprave duet dve jake osobe, a ne rade pesmu za duet, nego imaju pesmu za sebe pa od toga nastane duet. Kada se radi pesma, smišljeno se radi za duet, a ne prvo pesmu za jednog, pa se onda setiš da bi mogao neko zajedno da otpeva. Za saradnju mora da postoji dobra vibra".



Hus: "Ako ljudi nemaju međusobni stav uvažavanja, onda od saradnje nema ništa. Opet nekda praksa i demantuje. Imali smo duete gde su vokali snimani na dva različita kontinenta, na primer Tina Tarner i Eros Ramacoti. Imali smo jedan album SC gde je bilo puno gostiju, kao što su Drago Minarec, Nina Badrić i Aki - Ugasi me, Gobac, Oliver Dragojević i tako je i nazvan ceo projekat "Kao nekada". Sasvim slučajno je nastala i saradnja sa Dadom Tpićem. Prvo smo pitali Vanu, odnosno njenog menadžera koji je to odbio, jer su imali hit "Tek je 12 sati", bili su jako popularni, pa je on pomislio da smo mi hteli da se šlepamo uz njih, a mi smo imali pesmu "Molitva", koja je zaista veoma jaka i hteli smo da napravimo duet za jedan prigodni CD, od koga je sav novčani prihod išao u dobrotvorne svrhe. I kako je to odbijeno, Dado Topić se muvao nešto po Zgarebu i ja sam ga samo pitao jel hoće, on je pristao i nastala je odlična pesma.

Aki: "Ono što je bilo najintresantnije je anegdota koja se dogodila. Dado je već bio u studiju u kome smo snimili legendarni album "Buđenje", onako mali studio i ja sam kasnio kao po običaju, dok je on snimao svoj deo i kako je on preslušao sve i izašao napolje, rekao mi je "Pero, pa tvoja deonica je otpevana". Najlepše od svega je što smo za tu saradnju dobili nagradu "Porin", koja se dodeljuje svake godine, to je kao neki tip Gremija.

S obizorom da je Toše Proeski bio vaš prijatelj, da li vam je žao što niste uspeli da ostvarite saradnju i snimite pesmu sa njim?

Aki: Imali smo jedan zajednički nastup, kada sam mu ja dodelio nagradu "Bubamara", na kome smo otpevali pesmu "Jesen u meni", te se na koncertu u Areni dogodilo nešto neverovatno, neko mi je šapnuo da je njegova godišnjica smrti i onda smo na video bimu pustili taj snimak i ja sam samo rekao "Toše, ovo je za tebe". To je bilo magično, na matrici je pušten Tošetov glas dok ga mi pratimo, a onda se Aki priključuje i zapravo je ostvaren duet između nas i nekog koga više nema i to je baš bilo dirljivo".

Hus: "U Skoplju smo imali koncert i prilazi mi klinac, za koga ja nisam znao i Aki mi kaže, Hus to je Toše i on bi pevao. Video sam da je veoma draga osoba jer je nekako plenio i rekao sam: "Super, može" i kada je zapevao. Velika šteta".

S obzirom da je Parni valjak simbol FK "Partizan", da li su vas nekada povezivali sa njim?

Hus: "Imali smo dosta problema. To je bila potpuna slučajnost i mislim da smo mi sa svojim imenom i singlom izašli pre nego što su oni postali "Parni valjak". Aki: "Jeste, godinu dana pre".

Hus: "A naša pesma je nastala još za vreme grupe "220". To je bila prva pesmu koju je vežbala tadašnja formacija koja još nije imala ime, još uvek smo razmišljali kako bi se zvali i Fulić pokojni, kakav je on bio onakav jednostavan i odličan lik, rekao je: "Pa Parni valjak, kako se možemo drugačije zvati".

Aki: "Ja sam dobar prijatelj sa Sašom Aleksom koji je napisao tu himnu koju je napisao dosta kasnije, ali smo imali jednu anegdotu kada smo svirali u Sremu i gledam na vratima kako selektuju ljude i pitaju za koga navijaš i čim neko kaže da je za Zvezdu, ne možeš da uđeš u klub. I sad mi dok smo čekali nastup, prilazi mi i on i pita me: Aki, kad će naša himna?!", ja ga kažem "Koja himna", a on me pogleda i kaže pa ono Parni valjak neka melje i onda sam shvatio da postoji još neka pesma i tek kasnije sam čuo da ima neka sličnost, a tako je došlo do toga, ali nema nikakve veze sa njima. Bilo je nekakvih nesporazuma, ali sve je slučajnost".

Verujemo da se radujete predstojećim koncertima i da će sve biti na vrhunskom nivou, ali šta publika ovoga puta može da očekuje na vašim koncertima?

Aki: "Jedan rođendanski tulum. Jedna proslava na kojoj ćemo zajedno da proslavimo 40 godina postojanja, iako su mnogi ljudi negodovali zašto pravimo u hali sportova, a ne u Areni, jer je to premali prostor, a upravo je to zbog simbolike jer smo tu počeli".

Hus: "Očekujemo da će da bude dobra atmosfera: Ljudimo poručujemo da dođu dobre volje i čistog srca"

 

Nastavak na Svet plus...