Izvor: Blic, 11.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje se borim da rok opstane
Aki Rahimovski, frontmen legendarne grupe Parni valjak, jedan od utemeljivača rok muzike ovog regiona, broji više od trideset godina muzičkog staža. Iako je grupa Parni valjak sada, kako ističe, samo u muzeju velikih, Aki i dalje redovno nastupa, a trenutno ima misiju – da kulturne centre širom Balkana vrati u život, jer kaže da je narod koji nema kulturu jako siromašan"
– Parni valjak je sada u muzeju velikih i tamo mu je toplo i fino... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tako smo odlučili i mislim da je to zaslužio nakon trideset godina – da ostane veliki i da ga pamtimo velikog – počinje priču za „Blic" Aki, i nastavlja:
– Mi svi i dalje radimo" Ja sam u međuvremenu izdao solo album, trenutno sam u fazi da nastupam u kulturnim centrima po Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji" Moja je ideja da vratimo publiku u te hramove kulture odakle je sve to i krenulo. Moji nastupi u kulturnim centrima su prepleteni pesmama od razdoblja Indeksa do Parnog valjka i najdraže mi je da je i ova generacija oberučke prihvatila moje koncerte. Publika je mnogobrojna, a najviše me veseli što mladi znaju pesme iz perioda kada nisu bili ni u petogodišnjem planu – ponosno priča Aki koji je na turneji već četiri meseca i za sada je održao preko sedamdeset koncerata u kulturnim centrima.
– Znate" šezdesetih godina je bila velika čast nastupiti u domu kulture. Ti centri sada i te kako zjape prazni. Ljudi su izgubili naviku da odlaze tamo, nema dobrih repertoara" Moja pionirska ideja je da vratimo ljude tamo odakle je sve krenulo. Uvek kažem da je narod koji nema kulturu veoma siromašan narod. Naš narod i te kako ima tradiciju i kulturu koja se, nažalost, zbog svih ovih situacija izgubila, samo je treba vratiti tamo gde joj je mesto – priča Aki, koji će za vreme Parnog valjka i pesme poput „Sve još miriše na nju", „Moja je pesma lagana", „Stranice dnevnika", „Gde je ljubav!" uvek biti vezan pozitivnom nostalgijom.
– Nostalgija za tim vremenima uvek postoji. Pogotovo kod nas koji smo u to vreme non-stop bili na putu, u kontaktu sa ljudima, osećali smo dušu naroda, ma znali smo kako narod diše" To su bila vremena. Ali, neka nostalgija bude nostalgija, kao pozitivna stvar, ali moramo ići napred, vratiti sve vrednosti, kvalitet, dugovečnost" – kaže Aki, i objašnjava kakva je muzička scena bila tada, a kakva vremena vladaju sada.
– Ova priča koju negujem sada na koncertima je priča o svima nama. Od Indeksa, Korni grupe, grupe Tajm, Zdravka Čolića" Sva ta generacija koja je izgradila stubove rokenrola a kasnije su joj se pridružili Bijelo dugme i Parni valjak, Prljavo kazalište, Riblja čorba, Bajaga, Yu grupa" To je priča o ljudima koji su napravili temelje i ti temelji stoje i dan-danas. Ostavili smo puno pesama koje i danas klinci pevaju i to me jako veseli. Ono što je pesma uvek će ostati pesma, da li stara deset ili trideset godina" Ima i pesama koje ja nazivam „za jedno leto", ali ove pesme su te koje ostanu i odu u antologiju" I ova generacija koja je došla ima kvalitet. Imate Željka Joksimovića, Aleksandru Radović, neke mlade bendove poput grupe Negativ koja je osveženje"
Aki Rahimovski u budućnosti planira saradnju s mnogobrojnim muzičarima širom regiona i objašnjava kakva to tajna veza spaja sve muzičare.
– Postoji jedna stara muzička rečenica. Muzičari su svuda isti na svetu i jedno je pravilo važno – ako ima pesme, pevaćemo, ako nema, i dalje ćemo se družiti, zajedno veseliti, popiti. Postoji i razlog zašto je to tako, jedini razlog – pesma. Pesma spaja ljude, to je najvažnije – zaključuje on i, kada je reč o rokenrolu, napominje:
– Ja kažem da rokenrol nije nestao, on je tu, ali u ovim vremenima" Vremena su takva, ide se na prodaju, ide se na neku komercijalu i prodaje se sve i svašta – priča Rahimovski, i dodaje da je danas mnogo teže živeti u svetu muzike.
Aki je pevao sa Vukašinom u „Operaciji trijumf"
– Ova vremena su finansijski puno teža. Mislim da se zabava svela na laku zabavu, ne onu kvalitetnu, ali ja sam veliki optimista da će jedanput, kada kvalitet izađe na površinu, tamo i ostati" Idemo napred. Moramo. Imamo potencijala, mladih ljudi, kreativaca, treba im dati podršku" Ni tim mladim ljudima nije lako. Ja čak i danas, nakon trideset godina, imam tremu kada nastupam. Svestan sam odgovornosti. Ta trema ne dolazi iz neznanja, to je jedna slatka trema, saznanje da te toliko ljudi gleda. Ta slatka trema uvek mora da postoji". – kaže Aki, i objašnjava da je za uspeh koji je on postigao potrebno samo jedno – trud.
– Kada sam bio mlad, i meni je bila želja da se dokazujem, da budem popularan, da me ljudi prepoznaju na ulici" ali, sva ta ugodnost, s druge strane, traži trud i rad kako bi došao do nekog vrha. A kada dođeš, moraš tamo i da ostaneš, a to možeš da postigneš samo radom. Dakle, formula uspeha je rad.
Porodica je moja snaga
Opšte je poznato da su muzičari retko kod kuće. Iako, priznaje, ima nemirni duh, Aki upravo uz svoju porodicu, psa Nolu i dve mačke puni baterije.
– Kada sam slobodan, vreme provodim s porodicom. To me ispunjava i daje mi snagu. Imam i svoje miljenike, psa Nolu i dve mačke i pravo je veselje provoditi vreme s njima. Ali, ja imam nemirni duh, meni je dosta deset dana odmora" – kaže Aki, čiji je sin Kristijan krenuo očevim stopama.
– Moj sin je stasao u jednog dobrog pevača. Ima bend i to je jedan dobar pop bend. Ne mešam im se u pesme, ali tu sam ako zatreba koji savet.
