Izvor: Sportski Žurnal, 27.Maj.2011, 04:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dominacija se nastavlja
Trofejna sala Partizana postaje tesna! Na mestu predviđenom za skladištenje pehara sve je manje slobodnih lokacija, a kad se u nedelju 23. znamenje namenjeno šampionu države „useli” u vitrine na prvom spratu stadiona u Humskoj 1, klupski administrativci mogli bi da razmisle o širenju tog prostora.
Načičkana jedan do drugog, odličja osvojena u novijoj istoriji verno svedoče o apsolutnoj dominaciji Parnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << valjka ovdašnjim fudbalom. U muzeju crno-belih kolekcija je upotpunjena duplom krunom, trećom u poslednje četiri godine, ukupno sedmim trofejom od kako je 2008. krenula niska slavlja.
- Potvrđivanje je najteža stvar u fudbalu, a mi smo u tome uspeli, zato mi je ova titula izuzetno draga – osmehuje se Aleksandar Stanojević, arhitekta Partizanovih dela u poslednjih 14 meseci.
Trener koji je uveo ekipu u Ligu šampiona uspeo je nesvakidašnjem ostvarenju da pridoda oba pehara na srpskoj sceni. I to ga odvaja u odnosu na prethodnike.
- Prilikom okupljanja, minulog juna, veliki znak pitanja je stajao je iza želje da opet budemo najbolji. Posle plasmana u elitni kup javnost je smatrala da ne možemo da izdržimo trku na tri fronta. Kad smo postali jesenji prvaci provejavala je sumnja da li ćemo uspeti da zadržimo prednost. Za mene to nije bio problem, jer nijednog trenutka nisam bio sumnjičav, a uz to obožavam da radim pod pritiskom.
Kad se pogleda način na koji se odvijala trka, Parni valjak je zasluženo presekao vrpcu. Bio je na čelu karavana od devetog kola, ostvario najviše pobeda (23), postigao najviše golova (73), ima prvog strelca lige (Ivica Iliev, 13), dobio je oba večita derbija (po 1:0). Jedino je vozio u rikverc protiv Vojvodine (0:2, 0:1), mada je te propuste nadomestio u finalu kupa (2:1).
- Ne postoji trenutak koji je „prelomio” sezonu. Pobedom nad Crvenom zvezdom primakli smo se cilju, ali govorio sam i tad da prvenstvo nije završeno, što se i potvrdilo kasnijim kiksevima na obe strane. Znao sam da komšije ne mogu da nas prate, jer imaju teže protivnike u drugom delu proleća, a meni je drago što smo na fantastičan način, kolo pre kraja, obezbedili pehar.
I tako postali prva generacija u istoriji fudbala kojoj je pošlo za nogom do juče nemoguće. Da osvoji poker vezanih titula.
- Četiri za redom? Fascinantno! To je dokaz stabilnosti kluba i jačine igračkog kadra, koji je dobro selektiran godinama. Svaki segment Partizana funkcioniše zarad najviših interesa, tako će biti i u sledećoj sezoni. Imamo snage da nastavimo dominaciju, da peti put za redom postanemo šampioni i tako sledimo stazu kojim su hodili košarkaši, čije napore i uspehe izuzetno cenim.
Jovanović: Rekorder
Svedok svih Partizanovih uspeha u poslednje četiri godine zove se – Marko Jovanović.
- Ma, ja sam rekorder! Četiri puta uzastopno sam šampion sa voljenim klubom. Ima li šta lepše – pita se štoper crno-belih. – Zasluženo smo odbranili pehar, nije bilo dileme da smo najbolji u državi. A posebno mi je drago što sam na odlučujućoj utakmici nosio kapitensku traku.
Petrović: Uz rame „bebama” iz 1966.
Odlazi Radosav Petrović iz Partizana, a u inostranstvo „nosi” podatak da je sa crno-belima osvojio tri titule i dva kupa.
- Draži su mi klupski uspesi, a ovo je četvrta vezana kruna, čime smo postali prva generacija na ovdašnjim prostorima koja je to postigla. Na taj način je aktuelna generacija stala uz rame Partizanovim „bebama” koje su 1966. godine igrale finale Kupa šampiona. Temelj uspeha je zajedništvo u ekipi, kako na terenu, tako i van njega, jer se svi međusobno družimo, pa u teškim trenucima nismo dozvoljavali da pokleknemo – podseća srpski reprezentativac.
Nastavak na Sportski Žurnal...
