Izvor: Blic, 10.Mar.2010, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženi ugradili dva metra veštačkih vena
Više od dva metra veštačkih vena dobila je žena iz Rume koja je prekjuče operisana na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, dok će 12 pacijenata u Beogradu i Novom Sadu rešiti po život opasan problem srčanih mana. To je rezultat rada dva vrhunska svetska kardiohirurga koji borave u našoj zemlji - profesora dr Eduarda Kifera iz Pariza i profesora dr Afksendiosa Kalangosa iz Ženeve. Profesor Kifer sa kolegama iz Kamenice izvodi jedinstvenu operaciju u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovom delu Evrope
Jedan od najcenjenijih kardiohirurga na svetu i direktor „Groupe Hospital Pitie Salpetriere" iz Pariza, profesor dr Eduard Kifer juče je u kameničkom institutu, sa prof. dr Pavlom Kovačevićem i kardiovaskularnim hirurzima dr Draganom Nikolićem i dr Lazarom Velickim, pacijentkinji iz Rume uradio jedinstvenu operaciju u jugoistočnoj Evropi. Odstranio joj je krvne sudove od vrata do nogu i ugradio nove sintetičke vene.
- Te operacije se u zemljama bivše Jugoslavije i u zemljama iz okruženja ne rade, pa je smrtnost od ove bolesti, ako oboleli ne odu na operaciju u Pariz ili neki od specijalizovanih centara u Italiji ili Švajcarskoj, 100 odsto - izjavio je za „Blic" profesor Kifer.
- Zbog ogromnog proširenja krvotoka grudnog koša nastalog zbog pucanja krvnih sudova sa kolegama iz Kamenice pacijentkinji smo zamenili kompletne krvne sudove od vrata, preko grudnog koša i stomačne duplje do nogu. Ugradili smo joj veštačke krvne sudove duže od dva metra - objašnjava profesor Kifer i dodaje da je do sada uradio više stotina sličnih operacija, ali ova spada u deset najkomplikovanijih koje je uradio.
Nadovezujući se na ovu priču, njegov učenik prof. dr Kovačević opisuje ovaj po mnogo čemu jedinstveni zahvat:
- Pored zamene svih venskih grana sintetičke vene smo preko karotida povezali sa mozgom, spojili veštačke krvne sudove za srce, zatim ušivanjem ovih novih krvnih sudova spojili sa jetrom i jednim bubregom. Ove operacije u kardiovaskluranoj hirurgiji poznate su kao operacije arterijskog luka, svaka za sebe je različita, zato se hirurška rešenja donose na osnovu ideja koje nastaju tokom operacije i traju čak do 17 sati.
Uz podršku francuske ambasade u našoj zemlji i pariskog instituta „Groupe Hospital Pitie Salpetriere", u Kamenici će se od jeseni raditi ove operacije za celu jugoistočnu Evropu. Krajem jeseni, prof. Kifer sa kolegama koje su začetnici ovih operacija i našim kardiovaskularnim hirurzima u Sremskoj Kamenici će održati svetski kongres na kojem će se predstaviti dosadašnja iskustva i promovisati naš institut na kojem je pored dr Kovačevića još nekoliko njegovih kolega edukovano da obavlja ove operacije.
U Beogradu, pak, trenutno operiše čuveni kardiohirurg iz Ženeve ,profesor dr Afksendios Kalangos. Tridesetsedmogodišnji Dejan Vujić iz Bajine Bašte biće jedan od 12 pacijenata koje će operisati dr Kalangos.
- Prva operacija na srcu urađena mi je kada sam imao sedam godina. Pre godinu dana lekari su konstatovali da se srčana mana povratila. Sada čekam drugu operaciju. Ne bojim se, jer će ovu intervenciju da uradi najbolji stručnjak za srčane mane - kaže Dejan za „Blic".
Švajcarski stručnjak je pre dva dana stigao u prestonicu i operisaće četvoro dece u Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj, pet pacijenta u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije i dva u Institutu u Sremskoj Kamenici, uz pomoć i asistenciju naših vrhunskih kardiohirurga.
Pacijenti koje će profesor Kalangos operisati imaće najveću korist od njegove posete, ali je ona i ogromna šansa mladim hirurzima da od njega nešto nauče.
- Svi pacijenti koje će dr Kalangos operisati su komplikovani slučajevi. Primera radi, kod Dejana će biti tri operacije. Dr Kalangos će mu zameniti aortni zalistak, napraviti dva bajpasa i rešiti suženje grudne aorte, koja mu je rađena kada je bio mali. Pre trideset godina imao je graft na tom suženju. Međutim, tada je stavljen mali graft, jer je i on bio mali. U međuvremenu, organizam je rastao, aorta je rasla, ali je suženje ostalo. Zbog toga je došlo do opterećenja srčanog zaliska, odnosno poremećaja funkcije. Tako sada taj zalistak umesto da tera krv iz leve komore u aortu, krv vraća, zbog čega se javio i poremećaj funkcije valvula. Pored toga ima i dva obolela krvna suda - objašnjava naš poznati kardiohirurg dr Dušan Velimirović sa kojim će se problemom suočiti dr Kalangos.
Princeza Katarina Karađorđević i dr Kalangos uručili su juče Klinici za kardiohirurgiju KCS i donaciju - veštačku srčanu pumpu vrednu više od 150.000 evra.
- Ova pumpa je najnovije tehnološko dostignuće u oblasti asistirane cirkulacije i predstavlja mehaničku, spoljnu pumpu koja preuzima funkciju oštećenih srčanih komora i obavlja restauraciju protoka krvi kroz srce - objašnjava dr Velimirović.
Ovaj uređaj će omogućiti tretiranje pacijenata sa urođenim srčanim manama, i omogućiće spašavanje više od 60 odsto pacijenata koji imaju problem sa progresivnim poremećajem funkcije srca.
- Uvođenjem ove metode, Klinika za kardiohirurgiju stiče uslove za pripremu realizacije programa transplantacije srca, kao i uključivanje u buduće programe ugradnje veštačkog srca kao terapije budućnosti - ističe dr Velimirović.
Srčane mane čest uzrok smrti
Institut za kardiovaskularne bolesti KCS od 2008. godine ima Centar za lečenje pacijenata sa urođenim srčanim manama odraslih čiji je stručni saradnik dr Kalangos. Tokom prethodnih poseta dr Kalangosa Institutu, organizovane su četiri kardiohirurške radionice, a sada je počela i peta. U Srbiji ima 25.000 bolesnika s urođenom srčanom manom, ali taj broj raste iz godine u godinu. Njima je potrebna hirurška intervencija, a lečenje je vrlo kompleksno. Urođene srčane mane čest su uzrok smrti.
.jpg)
