Izvor: RuskaRec.ru, 25.Jun.2017, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su Rusi pravili „okrugle” brodove?
Prema Pariskom mirovnom sporazumu iz 1856. godine, potpisanom posle Krimskog rata u kome je Rusija doživela neuspeh, Moskvi je bilo zabranjeno da ima ratnu mornaricu na Crnom moru. To nikako nije odgovaralo Ruskoj imperiji, tako da je do 1871. godine (tj. do poništavanja sorazuma i vaspostavljanja prava na držanje brodova u Crnom moru) u zemlji već uveliko realizovan program stvaranja onih sredstava obalske odbrane na Krimu koja >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << nisu bila obuhvaćena potpisanim paktom.
„Tako je doneta odluka da se ’brodovi’ prave ’od materijala koji nije drvo’. Takvo plovilo je moralo imati gaz 3,3 metra i topove čiji kalibar nije manji od 280 mm. Jedan od važnih kriterijuma tih ’brodova’ je bio oklop. Njega je moralo biti „više nego na stranim brodovima”, objasnio je za „Rusku reč” glavni urednik lista „Voenno-promыšlennый kurьer” Mihail Hodarjonok.
Takve kriterijume su ispunjavale samo okrugle oklopnjače koje je projektovao admiral Andrej Popov, zbog čega su i dobile naziv „popovke”.
„Rusija nije imala novca, a pored svega ostalog bilo nam je zabranjeno da imamo pravu flotu na Crnom moru, tako da se moralo eksperimentisati”, dodao je Hodarjonok.
U tom periodu je Rusija aprobirala različite tipove oklopnjača sa topovima kalibra 152 i 203 mm, što je bilo veoma moćno naoružanje za ono doba. Tako se u zemlji desetak godina eksperimentisalo sa izdržljivošću „okruglih” brodova.
Ilustracija: Igor Zarembo/RIA Novosti
„Novgorod” i „Viceadmiral Popov”
Prvi brod pod nazivom „Novgorod” porinut je u prisustvu ruskog cara 21. maja 1873. godine. Drugi je dobio ime po svom tvorcu. Porinut je 25. septembra 1875. godine. Nova „popovka” je za razliku od „Novgoroda” imala deblji dvoslojni oklop, moćniji motor i veću nadgradnju na palubi.
Pa ipak, ispostavilo se da taj projekat nema budućnost.
„Pokazalo se da „popovke” ne mogu ploviti na otvorenom moru i sporije su od kornjače. Štaviše, trzaji od paljbe iz topova su okretali brod. Ti brodovi su mogli odigrati određenu ulogu možda samo kao pojedinačna sredstva obalske odbrane, ali i to samo delimično”, rekao je u intervjuu za „Rusku reč” Igor Kasatonov, bivši komandant Crnomorske flote.
Zbog toga su „Viceadmiral Popov” i „Novgorod” tokom čitavog Rusko-turskog rata 1876-1877. bili ukotvljeni u Odesi. Samo tri puta su bili u pohodu, ali nisu učestvovali ni u jednom boju.
Svi pokušaji Andreja Popova da izdejstvuje isplovljavanje brodova na otvoreno more nailazili su na otpor admiraliteta, koji je smatrao da oni nemaju odgovarajući potencijal. Pored toga, vremenom su se pokazali i drugi nedostaci ovih brodova, na primer potpuna neprilagođenost samostalnoj plovidbi i loši uslovi života posade.
Po završetku rata je počela modernizacija „Viceadmirala Popova” – ugrađen mu je novi sistem ventilacije, montirani su novi artiljerijski nosači i zamenjeni su motori. Tako je znatno povećana njegova otpornost na talasima i mobilnost, ali ni on ni „Novgorod” ipak nisu učestvovali ni u jednom boju.
Nova verzija „popovke”
Pa ipak, okrugle oklopnjače nisu potpuno izgubile aktuelnost. Kada se 1878. godine nasukala imperatorska jahta „Livadija”, na dvoru se ponovo probudilo interesovanje za ovu vrstu brodova. U novom projektu „popovke” ispravljene su greške prethodnih plovila. Napravljen je spljošteniji trup, a maksimalna brzina je povećana na 15 čvorova, dok je gaz smanjen na 1,8 m. Odlučeno je da se ovaj brod napravi u Velikoj Britaniji, ali po ruskom projektu.
Novi brod „Livadija” porinut je 24. septembra 1880. godine. Bio je opremljen tadašnjom najsavremenijom tehnikom. Između ostalog, imao je i „Jabločkove sveće” (prve električne lučne sijalice sa ugljenim vlaknom) i instalirane cevi za snabdevanje vodom. Zahvaljujući novoj konstrukciji imao je i dobre karakteristike vezane za plovidbu.
Međutim, kada je 1881. godine na ruski presto došao Aleksandar III, Popov je pao u nemilost a Ruska imperija je razvila brodogradnju i pristupila stvaranju kompletne flote na Crnom moru. Tada je konačno izgubljeno interesovanje za nezgrapne okrugle brodove.
„Livadija” je preuređena u parobrod „Opit” koji je dugo bio ukotvljen u Sankt Peterburgu, zatim je prebačen u Sevastopolj, a konačno je povučen iz upotrebe 1926. godine.
Slično su prošle i ostale „popovke”. I „Novgorod” i „Viceadmiral Popov” su bili ukotvljeni u Odesi sve do 1913. godine, kada su prodati privatnicima.
„Projekat dalje nije razvijan. U celini gledano, može se reći da su ’popovke’ bile promašaj. Nisu imale neku posebnu dobru stranu, a imale su dosta nedostataka. Spolja gledano, ti brodovi su bili prilično originalni, ali su imali krajnje ograničenje borbene mogućnosti”, zaključio je Mihail Hodarjonok.
Zašto Rusija pravi najveći nosač aviona na svetu?
Pogledaj vesti o: Pariz
