Izvor: Politika, 05.Dec.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu više premijera nego u Parizu
Učesnici debate o kulturi i preduzetništvu govorili o glomaznom i prevaziđenom kulturnom sistemu, o nedostatku novca, ali i ideja
Ivan Tasovac najbolji je preduzetnik u našoj kulturi. Zbog načina na koji prezentira Beogradsku filharmoniju i pridobija novu publiku, kao i preduzetničkog duha koji podrazumeva napredne ideje, rekao je Saša Radulović, inženjer elektrotehnike i preduzetnik koji je živeo u Nemačkoj, Kanadi i SAD, na debati „Kako preko 0,62 odsto – kultura, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strategija, preduzetništvo”.
Debata je održana preksinoć u Evropskom centru za kulturu i debatu „Grad” uz podršku Uneska.
Bivša ministarka kulture Nada Popović-Perišić kazala je da ne prihvata termin „preduzetništvo u kulturi” jer smatra da kultura mora biti državna briga.
Dodala je da je bolje govoriti o preduzimljivom duhu pojedinca, jer se time ne misli prvenstveno na profit već na njegov kreativni potencijal.
– Za obrazovanje će se uvek dovoljno izdvojiti iz budžeta jer će, u suprotnom, đaci i profesori izaći na ulicu. A kultura se ne buni, već se snalazi da preživi... Problem Beograda je što naš grad ima više premijera nego Pariz i Njujork. Mi ne čekamo da predstava zaživi i ne puštamo je da traje. U jednom pariskom pozorištu igraju istu Joneskovu predstavu od vremena kada sam ja bila student. U Boburu godišnje naprave samo dve, ali kapitalne izložbe, dok naša Komisija Ministarstva kulture, u kojoj sam i sama bila, svakome da pomalo novca, umesto da odredi tri projekta od značaja za državu. Ali tada mora da se tim ustanovama da do znanja koliko posetilaca moraju da dovedu na svoje programe i koliko će morati da traju – smatra Nada Popović-Perišić, sada profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije.
Mia David, v. d. direktora Kulturnog centra Beograda, istakla je da se kod nas industrija zabave često meša sa kulturom, i da kultura, u određenim segmentima, može da donosi novac ali da to ne sme da joj bude prioritet.
– Kulturni modeli naših institucija građeni su u prethodnim decenijama i danas su prevaziđeni. Podela na sektore jedna je od njih. Sistem je spor i glomazan, a zakon o radu štiti neradnike. Izgubio se pojam kulturne potrebe i kulture kao permanentne edukacije – dodala je.
Nemanja Čabrić, koordinator Balkanske inicijative za kulturnu saradnju, razmenu i razvoj, rekao je da se na osnovu njihovih istraživanja pokazalo da se u kulturnim institucijama godinama suštinski ništa ne menja, da je novca sve manje a programi sve oskudniji, i da su nam potrebni iskusni menadžeri koji će kulturni potencijal umrežiti sa ponudama privatnika.
Aleksandar Brkić, doktorand na menadžmentu umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti, naglasio je da su u Hrvatskoj uspeli da stvore fond u koji se izdvaja 100.000 evra godišnje od sredstava državne lutrije, a novac se potom deli kulturnjacima, na konkursu.
Brkić se osvrnuo na problem u pozorištu Atelje 212, dodajući da on i dalje nije rešen jer se više ne spominje odgovornost smenjenog upravnika, ali ni odgovornost zaposlenih.
– Izdvojiću dobar primer iz „najkonzervativnije oblasti”, kulturnog nasleđa, i Miomira Koraća koji se angažovao oko nalazišta Viminacijum. Usred svih kritika, pronašao je mamuta i pokrenuo arheološki park. Kod nas kada neko ume da obezbedi novac kažu „on ume da se snađe, zato treba dati novac nekome drugom”. U našoj kulturi preduzetnički duh nije poželjan – smatra Brkić.
Diplomirani producent Marko Radenković ispričao je svoj slučaj, rekavši da je za jedan projekat od vlasti dobio manje od jedan odsto potrebnih sredstava što je, zahvalivši se, odbio i tada odlučio da se više ne oslanja na sistem. Zato „Nova iskra”, centar za afirmaciju mladih dizajnera, čiji je direktor, sada ima 20 partnera, od kojih je samo jedan predstavnik javnog sektora.
Govoreći o podršci koju Erste banka svake godine daje projektima iz kulture, Mirjana Šakić je naglasila da nije toliki problem u nedostatku novca već svežih predloga i hrabrosti.
– Prošle godine izdvojili smo 50.000 evra za mlade ljude koji bi poslali poslovni plan za svoju ideju, i na kraju smo podelili svega 24.000, kaže predstavnica ove banke.
Direktor kulturnog centra „Grad” Dejan Ubović rekao je da za programe ove ustanove (koja je iz magacina preuređena u prostor gde se održavaju koncerti, izložbe, predstave, radionice) mesečno treba izdvojiti 15.000 evra, i predložio da nacionalnim institucijama iz budžeta treba dati 80 odsto sredstava, a za ostalih 20 „neka se snađu”.
Pojedinci iz publike rekli su da iz gradskog budžeta 80 odsto ide za kulturu ustanovama u „krugu dvojke” umesto tamo gde je stanje ugroženo, da nije problem u 0,62 odsto, koliko je kulturni sektor dobio ove godine iz budžeta, već u okoštalom kulturnom modelu, i da monopol u kulturi ne treba da rešavaju preduzetnici već država.
M. Sretenović
objavljeno: 05/12/2012
