Izvor: Politika, 14.Jun.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turizmom do imidža i zarade
Ekspert za brendiranje država Džeremi Hildret rekao je nedavno da je najjača karta Srbije upravo Beograd. Ipak, turizam u Beogradu još se razvija stihijski
Turizam je trenutno privredna granasa najbržim rastom na svetu, sa 10 odsto udela u svetskom BDP-u. Globalizacija, internet i posebno lou-kostavio-kompanije glavni su faktori za procvat turizma: danas se za 30 evra leti s jednog na drugi kraj Evrope.
Ovo su shvatile mnoge evropske zemlje te izlaz iz ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize traže baš kroz turizam. Osim Pariza, Londona i Rima, veliki broj evropskih mesta pre 20 godina gotovo da nije ni postojao. Barselona i Krakov su dva dobra primera kako se gradi destinacija. Barselona se za 20 godina pozicionirala kao jedan od najposećenijih evropskih gradova, što je za vreme Frankove diktature bilo nezamislivo. Početkom devedesetih godina prošlog veka lokalne vlasti u Barseloni usvojile su strategiju razvoja – da unapređenjem turističke ponude rebrendiraju imidž grada. Stalnim ulaganjem u turizam i promociju, Barselona je postalačetvrtonajposećenije mestou Evropi, (posle Londona, Pariza i Rima) te ju je prošle godine posetilo čak 30 miliona turista. Krakov je nama možda bliskiji primer. Pre 20 godina Poljska je bila jedna nastradala komunistička zemlja. Tek pre 10 godina Krakov sestrateški opredelio za turizam, ali se trud lokalnih vlasti itekako isplatio. Danas važi za razvijeni centralno-evropski grad, sa osammiliona posetilaca godišnje.
Zašto je turizam važan za Srbiju?Zato što je ovo jedan od najdirektnijih načina da zaradimo. Od turizma korist imaju svi: prevoznici, hoteli, ugostitelji, prodavnice, frizeri, taksisti, prodavci kokica na Kalemegdanu. Turizam donosi zaradu, onase preliva u budžet, a veći budžet znači veća ulaganja u naše okruženje. Ne treba stalno da čekamo neke „strane investicije”, već da sami omogućimo sopstveni razvoj. Takođe, ovo je i najjednostavniji način da poboljšamo imidž svoje države. Nema te reklame na Si-En-Enu koja može da zameni posetu Beogradu i upoznavanju naše kulture i tradicije. Kroz turizam Španija je od diktature promenila imidž u nasmejanu i sunčanu državu, i verujemda i Srbija može to da postigne.
Ekspert za brendiranje država Džeremi Hildret rekao je nedavnoda je najjača karta Srbije upravo Beograd. Svi turisti koji posete našu prestonicu oduševe se kulturom, energijom grada i odličnim ugostiteljstvom. Da je gospodin Hildret u pravu, pokazuju i statistike: 70 odstosvih turista koji dolaze u Srbiju dolaze u Beograd. O rastu broja turista u Beogradu najbolje svedoči tržište – svaki dan Turistička organizacija Beograda dobije bar po dva zahteva za otvaranje privatnog smeštaja. Ipak, turizam u Beogradu se još razvija stihijski. Turistička organizacija Beograda dobro radi svoj posao, ali na primer Turistička organizacija Zagreba dobija čak 15 puta više sredstava za promociju.
Šta je to što prvo treba da uradimo, a da ne košta puno? Prvo i osnovno je da usvojimo tourist-friendly pristup. Paradoksalno je da mi, koji smo gostoljubiva nacija, imamo tako malo sluha za potrebe turista. Kada sam se pre dve nedelje doselila u Srbiju, sačekalo me je standardno namršteno lice naše pogranične policije na Aerodromu „Nikola Tesla”. Nikada nisam čula „Dobrodošli u Srbiju” niti su moji prijatelji stranci čuli „Welcome to Serbia”. To su osnovne stvari, jer je pogranična policija nešto što se u turizmu zove „agenti kulture”. Stranci o našem mentalitetu uče na osnovu utiska oljudimas kojima se susreću kroz usluge. Ako je neko već izdvojio vreme i novac da dođe u Srbiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova sigurno ima petoro zaposlenih kojiznajuda se nasmešei pozdravegosta. Ne želimo da namrgođeno i nemo lupanje pečata bude prvo što ljudi ovde dožive.
Sledeća stvar su putokazi, mape gradskog prevoza i dnevna karta za prevoz. Kod nas postojeći putokazi jednostavno nisu dovoljni, i stoje skoro samo u centru, te stranci često budu frustrirani nedostatkom informacija. Što se gradskog prevoza tiče, skoro da ne postoje mape na stanicama, a objašnjenja poput „Altina–Trošarina” turistima ništa ne znače. Takođe, potrebne su i dnevne karte, jer ni turisti, a ni Beograđani, ne žele da novac i vreme troše na neprekidnu kupovinu karata.
Ono što ide u našu korist i čime se turisti redovno iznenade i oduševe je veliki broj ljudi koji govori engleski jezik, a to je često jedna od prepreka u razvoju neke destinacije. Druga prednost nam je i činjenica da u Beograd trenutno leti trilou-kostkompanije iz 17 evropskih gradova i ka tim tržištima se treba okrenuti. Svako želi da ode negde ukoliko je karta do togmestajeftina. Treće, Beograd se odlikuje velikim brojem kafića, restorana, hotela, hostela, pa imuzeja i kulturnih događaja, stoga da imamo i 10 puta više turista u Beogradu, to se ne bi osetilo. Naš glavni grad je veliki i ne bi nam se desilo da budemo ugušeni turistima kao Venecija ili Briž u Belgiji.
Turizam jeste razvojna snaga u svetu, i ni Srbiju neće zaobići. Pitanje je samo koliko ćemo znati da iskoristimo ovaj svetski trend. Treba razmišljati unapred i gledati kako da što više benefita ostvarimo. Grad Beograd, uz podršku države i resornih ministarstava treba da zauzme jedan odlučniji pristup turizmu, jer je ovo jedna od retkih industrija u kojoj svi dobijaju, a niko ne gubi.
Student Master studija Održivog teritorijalnog razvoja na Sorboni 1, Pariz
Ana Marija Popović
objavljeno: 14.06.2013.
