Izvor: RTS, 06.Feb.2012, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trinaest godina od Rambujea
Navršava se 13 godina od početka konferencije o rešavanju kosovske krize u Rambujeu. Konferencija nije uspela, 24. marta usledilo je bombardovanje SRJ, a u junu povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova.
Na današnji dan pre 13 godina počela je Međunarodna konferencija o rešavanju kosovske krize održana u zamku Rambuje kod Pariza.
Neuspeh skupa održanog od 6. do 23. februara 1999. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ, posle čega je, na osnovu Kumanovskog mirovnog sporazuma iz juna 1999. i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, došlo do povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i uspostavljanja privremene administracije UN u pokrajini.
Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji u Rambujeu bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).
Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković.
U delegaciji kosovskih Albanaca bili su, između ostalih, predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova, jedan od komandanata OVK Hašim Tači i Edita Tahiri, koja sada vodi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom.
Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da "direktno razgovara s teroristima", pa se pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika, takozvanom "šatl diplomatijom".
Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.
Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo - široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.
Novi samit srpskih vlasti i kosovskih Albanaca počeo je 15. marta 1999. u Centru ''Kleber" u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj da se postigne rešenje za kosovsku krizu, propao.
Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta 1999, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.
Dva dana kasnije, 24. marta, NATO je počeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. Ono je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga.
Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu - UNMIK kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.
Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je u međuvremenu prihvatilo 86 zemalja, od ukupno 193 države članice UN. Među onima koje nisu je i pet država članica Evropske unije, kao i Rusija, Kina, Indija, Brazil...
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
