Izvor: Danas, 27.Dec.2015, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta posle Pariza
Sporazum o klimatskim promenama postignut u Parizu 12. decembra bio je velika pobeda demokratije. I sam sporazum i atmosfera saradnje koja je obeležila skup predstavljaju obrt u odnosu na propali samit u Kopenhagenu 2009. Ali iako treba da čestitamo uspeh svetskim liderima, Pariz jebio početak puta, a ne kraj. Sada je naša zajednička dužnost da naše lidere držimo odgovornim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i da osiguramo da oni svoja obećanja pretvore u delo - posebno u najugroženijim delovima sveta kakav je Afrika.
Treba da pohvalimo Kinu, Indiju, Sjedinjene Države i Evropsku uniju zbog njihovog obećanja, uoči pariske konferencije, da će krenuti u akciju u vezi s klimom. Posvećenost ovih zemalja stvorila je osećaj odgovornosti, poverenja i solidarnosti što je omogućilo da 195 država ne samo postignu jednokratan dogovor, već i da pokrenu niz izuzetno ambicioznih petogodišnjih ciklusa kako bi u ovom veku prestalo emitovanje gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. To je jasan znak da je era ugljenika stigla do tačke preokreta; rezultat je da će biti više investicija u obnovljivu energiju.
Države su takođe obećale da će više raditi kako bi zaštitile najranjivije, s ciljem da prosečno globalno zagrevanje ograniče na preindustrijski nivo od 1,5 stepeni Celzijusa. A razvijene zemlje su se zavetovale da će izdvajati najmanje 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogle najmanje razvijenim zemljama da prekinu svoje emisije ugljenika i pripreme se za promene klime. Po prvi put jedan međunarodni sporazum najmanje razvijenim zemljama nudi fondove da pokriju neke od gubitaka i šteta uzrokovanih klimatskim šokovima.
Ali kako bi pariski sporazum bio primenjen, moramo osigurati da vlade održe svoja obećanja. Nacionalne šeme za smanjivanje emisija su dobrovoljne, nisu određene sporazumom, što znači da nisu pravno obavezujuće.U praksi još nema ničeg posebnog da uspori ekstrakciju fosilnih goriva ili da zaustavi države koje su veliki zagađivači da koriste ugalj za proizvodnju električne energije. Razvijene zemlje nemaju zasebne planove i nije jasno koje godine će početi pomoć za prilagođavanje fondova. Moramo nastaviti s pritiskomkako bismo obezbedili da će obećano klimatsko finansiranje biti dovoljno da se najmanje razvijene zemlje prilagode sadašnjim i budućim promenama klime.
U Africi, klimatske promene su već možda razlog za pad vodostaja zapadoafričkih reka; za smanjivanje koralnih gerbena u tropskim vodama, za pad proizvodnje voća u Sahelu; za manje ribe u regionu Velikih jezera, kao i za širenje malarije u brdima Kenije. Bez značajnijeg smanjivanja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, biće daleko gore. Preteći osnovnim potrebama ljudi, kao što su hrana i voda, klimatske promene biće katalizator nestabilnosti, migracija i sukoba. Afrika će platiti visoku cenu. Srećom, sada znamo da možemo sprečiti katastrofalne klimatske promene i istovremeno obezbediti dovoljno energije da održimo ekonomski rast, otvorimo radna mesta i izvučemo milione ljudi iz siromaštva.Ove prilike su posebno važne za Afriku, gde više od 620 miliona ljudi živi bez električne energije. Pad cene solarne energije, baterije i LED osvetljenje znači da obnovljivi izvori sada mogu da pruže pristupačnu, modernu energiju. U Keniji, na primer, žene iz plemena Masai u Magadiju koje su bile obučene da instaliraju solarnu energiju donele su struju u 2.000 domaćinstava za dve godine.
Ali da bi se ostvario ovaj ekonomski i društveni potencijal, afrički lideri moraju da se bore protiv korupcije. Oni moraju upravljanje javnim preduzećima učiniti transparentnijim, ojačati zakone i povećati ulaganja u energetsku infrastrukturu. Investicije i eksterno finansiranje moraju da uslede. To nije pitanje pomoći već pravičnosti, s obzirom na to da Afrika toliko malo doprinosi globalnim emisijama, a najviše pati od klimatskih promena. Ulaganje u niskougljeničnu energiju takođe doprinosi biznisu: osnažuje tehnološke kompanije i promoviše društveno preduzetništvo na globalnom nivou.
Zadovoljan sam što će nas dve inicijative pokrenute u Parizu voditi dalje putem obnovljive energije. Evropa i Kanada obećale su 10 miliona američkih dolara za ambiciozan projekat nazvan Afrička inicijativa za obnovljivu energiju čiji je cilj osigurati deset gigavati solarnih, geotermalnih i kapaciteta energije vetra do kraja ove decenije. A Francuska i Indija su pokrenule Međunarodni solarni savez kako bi do 2030. prikupile više od bilion dolara za solarnu energiju u više od 100 zemalja u razvoju.Pariski sporazum je grubo skicirao rešenje za klimatske promene. Međutim, dok se njegovi ciljevi ne sprovedu u delo najmanje razvijene zemlje sveta neće biti uverene da su razvijene zemlje ozbiljne kada je reć o jednakosti - ili o "klimatskoj pravdi".
Za Afriku 2015. mora biti prekretnica. Ako građani sveta svoje lidere drže odgovornim za ciljeve koje su odredili - i biće. Vrlo jednostavno, istorijska odgovornost za budućnost planete je na svima nama.
Autor je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija i predsednik Afričkog saveta za napredak
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
