Izvor: GradskeInfo.rs, 03.Okt.2026, 10:36
Када пријатељство живи само док га ви одржавате: Зашто се друга страна наљути када престанете да зовете
Ви зовете да чујете како је. Ви питате шта има ново, памтите важне датуме и први се јављате када знате да јој није лако. Друга особа се разговору обрадује, можда вам чак говори колико јој значите, али вас готово никада не позове прва. А када се уморите и престанете, не пита се да >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << ли вас је повредила, већ се наљути што сте се „удаљили“.
Фото: Pexels/Liza Summer
Није проблем у томе да пријатељи воде евиденцију ко је кога последњи позвао. Блиски односи не би требало да личе на књиговодство у којем свака порука и сваки позив морају да буду узвраћени истог дана. У здравом пријатељству постоје периоди када једна особа даје више јер друга пролази кроз болест, губитак, породичне проблеме или једноставно тежак животни период.
Проблем настаје када привремена неравнотежа постане трајно правило, а брига једне особе нешто што се подразумева.
Не боли пропуштен позив, већ оно што он почиње да значи
Особа која се стално прва јавља обично то у почетку не ради зато што мора. Зове јер јој је стало, јер је радознала, брижна и жели да сачува блискост. Међутим, после много месеци или година може да почне да се пита: „Да ли би овај однос уопште постојао када бих ја престала да га одржавам?“
Ту више није реч о једном телефонском позиву. Јавља се осећај да друга особа радо прима пажњу, али не осећа потребу да је сама пружи. Да воли разговоре, али не преузима одговорност за њихово постојање. Да сте јој важни када сте доступни, али не толико да би се сама сетила да провери како сте.
Управо зато неравнотежа уме толико да заболи. Човек не броји позиве зато што је ситничав, већ зато што кроз њих покушава да пронађе доказ да је однос важан обема странама.
Преглед 38 радова о пријатељству одраслих показао је да су квалитет односа, дружење, узајамна подршка и труд уложен у одржавање пријатељства повезани са већим осећајем благостања. Аутори пријатељство описују као добровољан и узајаман однос у којем важну улогу имају поузданост, поверење, емоционална сигурност и осећај да смо другој особи важни.
Зашто се наљути особа која никада не зове прва
Када једна особа годинама покреће сваки контакт, ствара се образац. Она постаје „мотор“ пријатељства, док се друга навикава да однос постоји без њеног труда.
Зато престанак позива за њу не мора да изгледа као разумљива последица дуготрајне неравнотеже. Може га доживети као наглу промену, одбацивање или казну. Уместо да помисли: „Можда је уморна од тога да се само она јавља“, пита се: „Шта јој је сада? Зашто ме више не зове?“
Таква реакција може да има неколико објашњења. Неки људи су пасивни у односима и навикли су да други преузимају иницијативу. Неки верују да њихова радост када их позовете довољно показује да им је стало. Други се тешко јављају први због страха да ће сметати или бити одбијени. Постоје и они који су једноставно прихватили вашу пажњу као нешто што им припада.
Ипак, постоји важна разлика. Особа којој је стало можда заиста није свесна неравнотеже, али ће желети да вас чује када јој објасните како се осећате. Особа којој је важнија погодност него узајамност вероватније ће умањити ваш доживљај, оптужити вас да „правите проблем ни из чега“ или захтевати да наставите по старом.
Љутња зато понекад не значи да јој недостајете ви, већ да јој недостаје оно што сте јој редовно пружали.
Није свако ћутање доказ да пријатељство није искрено
Било би погрешно закључити да пријатељство није право само зато што се једна особа ређе јавља. Људи немају исти однос према телефону, исту количину слободног времена нити исти начин показивања блискости.
Неко вас можда ретко зове, али се појави када вам је тешко. Други не шаље поруке без посебног разлога, али памти шта сте му рекли и искрено се ангажује када се видите. Трећи је брижан, али повучен и плаши се да другима не буде терет.
Зато однос не треба процењивати на основу једног понашања, већ шире слике:
Да ли та особа показује интересовање за ваш живот или углавном говори о себи?
Да ли вас саслуша када је вама тешко?
Да ли се појављује када вам је потребна?
Да ли прихвата ваше границе?
Да ли покушава да вас разуме када кажете да сте повређени?
Да ли однос постоји и када га ви неко време не покрећете?
Последње питање често даје најискренији одговор. Ако се повучете, а настане потпуна тишина, могуће је да нисте прекинули пријатељство, већ сте само престали сами да га носите.
Пријатељство не мора увек да буде пола-пола, али не може стално да буде сто према нула
Уместо тихог теста и чекања колико ће времена проћи пре него што се пријатељ јави, поштеније је рећи шта вас боли:
„Волим наше разговоре, али примећујем да их готово увек ја покрећем. Понекад се због тога осећам као да ти наше пријатељство није подједнако важно.“
Таква реченица није оптужба нити захтев да вам неко подноси извештај о броју позива. Она другој особи пружа прилику да види оно што можда није примећивала. Важније од њеног првог оправдања биће оно што ће урадити касније. Извињење без промене понашања може привремено да умири повреду, али не враћа равнотежу. Прави одговор види се у спремности особе да убудуће и сама направи корак.
Ако се наљути само зато што више не желите да будете једини који одржава однос, то не значи аутоматски да сте учинили нешто лоше. Могуће је да сте само променили правило које је њој одговарало.
Када треба пустити пријатељство које више не иде
Не треба прекидати пријатељство зато што је неко једном заборавио да се јави или пролази кроз период у којем нема довољно снаге за друге. Али ако сте више пута искрено рекли шта вас повређује, а друга особа и даље очекује вашу пажњу без спремности да ишта промени, можда више не чувате пријатељство, већ навику.
Пре него што се удаљите, поставите себи неколико питања:
Да ли се после контакта са том особом осећате вољено и мирно или углавном исцрпљено и неважно?
Можете ли отворено да кажете шта вам смета, а да не будете исмејани или проглашени преосетљивим?
Да ли друга особа показује макар малу спремност да промени понашање?
Да ли остајете зато што вам је однос и даље драг или зато што вас плаше кривица, самоћа и заједничка прошлост?
Чувате ли стварно пријатељство или само успомену на оно што је некада било?
Прекинути пријатељство не мора да значи свађу или драматичан разговор. Понекад је довољно да престанете да га одржавате по сваку цену и прихватите да некада блиска особа добије другачије место у вашем животу.
Ако се однос угаси чим ви престанете да улажете сав труд, то може бити болно, али и ослобађајуће. Не одустајете од пријатеља зато што више не зовете први, већ од улоге у којој сте једини били задужени да пријатељство постоји.
Да ли сте икада престали први да се јављате и тада схватили колико је ваше пријатељство заиста било узајамно? Поделите своје искуство са нама.
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Када пријатељство живи само док га ви одржавате: Зашто се друга страна наљути када престанете да зовете се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.













