Izvor: Politika, 26.Dec.2011, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta da ti donesem iz inostranstva?
Pre tridesetak godina, moja tetka Ema iz Mostara je nabavila u inostranstvu jednu bombonijeru koju je poklonila nekim poznanicima.
Međutim, pošto je kutija bila veoma lepo ukrašena, dotična domaćica ju je sačuvala neotvorenu i poklonila nekim trećim poznanicima. Dve godine kasnije, nakon što se prošetala po celom gradu i posetila mnogobrojne špajzove, bombonijera se vratila tetki Emi kada joj je prošao rok upotrebe.
U to vreme u našoj zemlji, strana roba se nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogla kupiti nigde drugde osim u komisionu. Domaća roba je često bila kvalitetna, ali jednostavnije osmišljena, bez komplikovanog dizajna. Naše školske torbe i sveske bile su osnovnih boja a gumice za brisanje uvek bele za grafitnu olovku, plave za hemijsku. Ako bi neko dete imalo školski pribor iz inostranstva, to bi bile ružičaste sveske sa likom Barbike, mirišljave gumice ili fluorescentni flomasteri.
Kao mala sam mislila da roba proizvedena u istočnoj Evropi nije kvalitetna, ali sam se uskoro uverila da ni roba sa dvanaest zvezdica i oznakom EU nije mnogo bolja.
Ako vam se ikada desilo da kupite fen za sušenje kose koji se pokvario nedelju dana nakon isteka garancije, nemojte misliti da se radi o Marfijevom zakonu jer je fen bio programiran tako da se baš tada pokvari.
Pre neko veče gledam dokumentarni film o programiranom kvarenju uređaja, čiji autor tvrdi da današnji inženjeri stvaraju tehničku robu tako da se brzo pokvari, kako bi potrošač morao da kupi novi model. Tako će vaš novi štampač odštampati samo desetak stranica i moraćete da kupujete dodatno mastilo, a potpuno će prestati da radi nakon otprilike hiljadu stranica.
Najnoviji Ajfon će imati zavarene delove koje nećete moći da zamenite, a ako kompjuter više ne može da se uključi, proizvođač će vam za popravak tražiti približno onoliko koliko košta nov model. Naravno, vi ćete baciti stari model i on će završiti na deponiji kompjuterskog otpada u Gani, pretvarajući okolinu u ruglo i prljajući prirodu.
Videvši na filmu kako je jedan Rus, Vitalij Kiselev, osmislio softver pomoću kojega se može deprogramirati štampač da proradi, otišla sam kod indijskog preprodavca polovnih kompjutera, kupila napajač za dvadesetak evra i sama ga zamenila u svom kompjuteru. Naravno, odmah je proradio a ja sam spasila sve izgubljene dokumente. Toliko o kvalitetu robe u zapadnom svetu.
Jednom sam upitala sestru šta bi volela da joj donesem iz Pariza. Odgovorila je da bi volela da dobije nešto što ne može da se kupi u Beogradu, možda neke nepoznate sireve ili kolače. Tako smo otkrili da smrznuti sitni kolači stižu u odličnom stanju kada se prevoze avionom.
I stvarno, šta doneti na poklon rodbini kada se živi u inostranstvu, danas kada je trgovinska razmena postala sasvim banalna i kada se sva moguća inostrana roba može naći i kod nas?
U zavisnosti od toga kome je namenjen, cilj poklona je u tome da mu se dâ na znanje da ste na njega mislili ili da ga volite. Ako poklanjate nešto iz interesa i očekujete da vam se pažnja vrati, onda niste poklonili nego trampili, ili još gore, prodali na odloženo plaćanje. Neki se čak usude da kažu kada im se zahvališ što su ti nešto dali, “Hvala je mala plata. Pamti pa vrati.” Takve poklone niko ne voli, jer ljudi ne vole dugove i usluge koje će morati da nose na savesti sve dok ih ne uzvrate.
Slično je i sa skupim poklonima, koji mogu da se protumače kao razmetanje, kao da pokušavate da pokažete primaocu koliko vam dobro ide i koliko bogato živite. Tako se mnogi ljudi koji žive u inostranstvu ne usuđuju da poklone nemarkiranu robu rođacima koji su ostali u domovini.
Tokom godišnjeg odmora će potrošiti čitavo bogatstvo na poklone i izlaske, a onda će se vratiti u svoju iznajmljenu sobu ili socijalni stan u siromašnom predgrađu neke svetske metropole i nastaviti sa skromnim gastarbajterskim životom.
Imam poznanicu koja radi u laboratoriji firme L’Oréal i koja mi je ispričala da krema za lice koju njena firma prodaje za deset evra ima isti hemijski sastav kao i pet puta skuplja krema marke Lancôme. Iako obe kompanije imaju istog vlasnika, u slučaju kreme Lancôme se ne kupuje samo proizvod nego i imidž luksuzne firme, te ambalaža i reklama. Ako hoćete da nekom poklonite nešto kvalitetno, pogledajte kakav je materijal i kroj a zaboravite na marku.
Uostalom, pre dve godine, Finansijski Tajms je objavio članak o proizvodnji vozila marke Fiat u Kragujevcu, u kome se tvrdi da su svi delovi uvezeni i da je samo vazduh u gumama iz Srbije. Kakav god da poklon nekom kupite, bilo gde u svetu, u najvećem broju slučajeva će biti proizveden u Kini, pa čak i onda kada je prepakovan na Zapadu.
Najgori tip poklona je onaj koji ćete dobiti od bližnjih radi reda, svaki put kada se ponovo vidite. Iako se poklonjenom konju ne gledaju zubi, ipak nije prijatno kada se vaš poklon pri otvaranju raspadne, kada primalac zna da originalno nije njemu namenjen, ili kada shvati da ga njegovi bližnji dovoljno ne poznaju kako bi pogodili šta voli a šta ne voli.
Često ćete dobiti poklone kao što je bombonijera sa početka teksta, koji prethodnom primaocu nisu odgovarali a nije se setio da ih preproda preko interneta. Tada ćete poželeti da niste dobili ništa i biće vam teško da odglumite oduševljenje. Uostalom, gde piše da moramo da razmenjujemo poklone pri svakom porodičnom okupljanju?
U svakom slučaju, kada se osvrnemo unazad kako bismo se setili najdražeg poklona koji smo ikada dobili, sasvim sigurno se nećemo setiti onih skupih, osim možda ako se radi o vereničkom prstenju. Meni je najlepši poklon u životu bila jedna kutija čokolade sa jogurtom koju sam dobila od svoje najdraže tetke. Sestra i ja se nismo krenule na raspuste u isto vreme i ona je otišla na odmor kod tetke dve nedelje ranije, a onda sačuvala moj deo čokolade sve dok nisam doputovala. Mogla je sve sama da pojede, ali me je dovoljno volela da bi mi pružila priliku da probam tu retku poslasticu.
Idealan poklon iz inostranstva treba da bude kvalitetan, ekonomičan, neobavezan, neočekivan, nepoznat kod nas, posebno namenjen primaocu i pun ljubavi. Ako to nije, najbolje je ne poklanjati ništa ili odneti samo buket cveća iz najbliže cvećare. Iako ne može da zameni ljubav, njegova uloga je da je dočara.
I na kraju, ako neko od moje rodbine čita ovaj tekst, neka zna da ja osim čokolade najviše volim kompakt diskove sa starim porodičnim fotografijama.
Nataša Jevtović, Pariz, Francuska
objavljeno: 26.12.2011.
.jpg)
