Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2019, 13:23

Šta Balkanu donosi nova politika proširenja za koju se zalaže Pariz

Šta Balkanu donosi nova politika proširenja za koju se zalaže Pariz

Francuska je Savetu Evropske unije predložila da razmotri ideju modernizacije procesa proširenja, koja bi zemljama kandidatima omogućila da u pojedinim oblastima, u kojima su ispunile kriterijume, počnu brže da koriste njene dobrobiti, umesto da čekaju kraj tog procesa, izjavio je u intervjuu FoNetu novi francuski ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

On je objasnio da bi to značilo da sadašnji spori proces postane "brži, progresivniji, ali i reverzibilan", što bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zemljama kandidatima donelo koristi tokom samog pregovaranja, a ne tek kada je ceo proces završen.

"Zemlje čine značajne i duboke strukturalne reforme", ali do koristi od toga, u vidu novca ili drugih pogodnosti, dođu tek na kraju procesa, ukazao je Falkoni.

Prema njegovoj oceni, bilans sadašnjeg procesa učlanjenja nije dovoljan, građani ne vide ništa konkretno, a proces je često veoma birokratizovan, jer ima eksperata koji cepidlače u poglavljima, što za obične građane nema neko konkretno značenje.

Kada se u nekoj oblasti ispune kriterijumi i završi pregovaranje, u finansijama ili kulturi na primer, zemlja kandidat bi, zajedno sa predstavnicima EU, mogla da sedne za isti sto i učestvuje u dogovorima u tim oblastima, ali bez prava glasa.

To je nešto kao sa Evropskom zajednicom za saobraćaj koja je osnovana u Beogradu ili sa razmenom studenata, gde su akademci u mogućnosti da odu u Francusku ili EU upoznaju se kako to funkcioniše i vrate se u svoju zemlju. Ili kao dosadašnje angažovanje francuskih stručnjaka u reformi državne uprave, gde oni slušaju probleme, savetuju i tako prenose francuska iskustva u toj oblasti, ilustrovao je Falkoni.

Ukoliko bi neka zemlja odlučila da promeni politiku…"možemo da idemo i unazad"

To je nešto konkretno i zemlje regiona imaju od toga koristi, ističe francuski ambasador, koji smatra i da bi takav proces učinio EU popularnijom kod stanovništva, mada ostaje da se kriterijumi moraju ispuniti, što je jedna nužna obaveza, angažman na duge staze.

Takođe, po tom predlogu, ukoliko bi neka zemlja odlučila da promeni politiku ili ako se ne ponaša u skladu sa vrednostima EU, može te benefite i da izgubi, jer bi to bio reverzibilan proces. Možemo da idemo i unazad, predočio je Falkoni.

Napominjućui da takva modernizacija procesa prijema ne zahteva nikakvu revolucionarnu reformu institucija, on je naglasio da bi dogovor o tome mogao da bude postignut brzo.

"Predsednik Makron je to stavio na sto i moglo bi da se o tome govori i pre samita EU-Zapadni Balkan u prvoj polovini iduće godine", naglasio je Falkoni.

Povodom različitih interpretacija stava francuskog predsednika o proširenju, Falkoni je podsetio da je Makron veoma jasno i prilikom posete Srbiji potvrdio da je EU obećala učlanjenje Zapadnog Balkana u EU i da će to obećanje biti ispunjeno.

Ali, on je takođe, u svojstvu predsednika Francuske konstatovao, a to nije teško konstatovati u svim zemljama članicama, da EU ne funkcioniše dobro, podsetio je Falkoni.

Prema njegovom objašnjenju, Makron se zato angažovao u procesu poboljšanja funkcionisanja EU, što znači poboljšati politiku odbrane, socijalnu politiku, način sklapanja trgovinskih sporazuma i učiniti je atraktivnijom za građane.

To, kako je naglasio, nije reforma koju je potrebno sprovesti pre proširenja, to je reforma koja treba da ide paralelno sa naporima koje zemlje regiona čine kako bi ispunile kriterijume za članstvo.

U Briselu je Skoplju i Tirani rečeno "da, ali", i "da ako…

Falkoni tvrdi i da Severnoj Makedoniji i Albaniji nije u Briselu rečeno "ne" i nije im dat negativan odgovor kada je reč o početku pregovora, već ta odluka, kako objašnjava, nije doneta sada zato što bi, i pored velikih napora koje su te zemlje učinile, posebno postizanjem Prespanskog sporazuma, one trebalo da sprovedu neke reforme, što nisu učinile.

U Briselu je Skoplju i Tirani rečeno "da, ali", i "da ako", obrazložio je Falkoni i najavio da će početak pregovora uslediti čim te zemlje budu ispunile neophodne reforme, posebno u oblasti ljudskih prava i borbi protiv kriminala, što je uslov za sve zemlje koje teže članstvu u EU.

Kako je precizirao, jednostavno je rečeno da ćemo se tom pitanju najverovatnije vratiti pre narednog samita sa Zapadnim Balkanom, koji bi trebalo da se održi u maju.

Upitan da li su pri tome prekršena obećanja i da li to otvara put i drugim liderima u regionu da ne ispunjavaju ono što se od njihovih zemalja očekuje, Falkoni je odgovorio:

"Mi kandidatima uvek veoma jasno kažemo šta treba da učine. Proširenje nije emocionalni proces, već proces koji ima političke posledice i uzima u obzir stanje države, stanje društva, zemlje u celini i njene ekonomije, što zahteva efektivne reforme".

Angažovanje SAD u pregovorima Beograda i Prištine dobrodošlo, Francuska neće imati svog čoveka u pregovorima

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Falkoni je ocenio da je angažovanje SAD dobrodošlo, jer "što više vila bdi nad kolevkom pregovora, to bolje", i napomenuo da je Zapadni Balkan deo Evrope i prirodno u centru interesovanja EU.

U Briselu su ti razgovori počeli, vođeni su posredstvom EU i doneli su rezultate, ocenio je Falkoni i podsetio da je od tada rešeno više pitanja, kao što su sloboda kretanja i telekomunikacije.

Trenutno se menja sastav instuticija u Briselu, ali je francuski ambasador uveren da će novi visoki predstavnik za spoljnu politiku Đuzep Borelj svakako biti posvećen tom pitanju.

Povodom mogućnosti da i Francuska ima svog posrednika u pregovorima, Falkoni je rekao da je u Parizu veliki broj ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova i Predsedništvu angažovan na tom pitanju, ali da Pariz neće imati pojedinačnog predstavnika, poput Metju Palmera ili RiČarda Grenela, i zbog toga što želi da jača ulogu EU.

Francuska je spremna da organizuje nagovešteni samit u Parizu radi olakšavanja dijaloga, u francusko-nemačkom formatu, o kome je govorila i kancelarka Angela Merkel, ali trenutno ne postoje sagovornici u Prištini, jer Vlada još nije formirana da bi se takav samit organizovao, rekao je Falkoni.

Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da je spreman da dođe u Pariz, ali su na Kosovu bili izbori, promenjena je većina, i mi nemamo nikakvu nameru da se mešamo u demokratske procese u toj zemlji, napomenuo je francuski ambasador.

U odgovoru na pitanje koje mu je postavio FoNet, on je ponovio da EU ne čini nikakve ustupke vlastima u Beogradu zarad rešavanja pitanja Kosova i podsetio da je Evropska komisija sačinila iskren i čestit izveštaj, da se zna šta su primedbe, među kojima su borba protiv korupcije i kriminala i druga, koja se redovno razmatraju u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Nema govora o ustupcima ili zanemarivanju pitanja vladavine prava. Reč je o saradnji odgovornih ljudi, postoje zahtevi koji su formulisani i vlada zna vrlo dobro da to mora da ispuni, poručio je Falkoni.

Kao strani ambasador i ovde od nedavno, on nije želeo da komentariše unutrašnja pitanja koja su, kako je rekao, veoma kompleksna i imaju svoju istoriju, pa ni ona oko izbora, objašnjavajući da bi se klonio formulacija i preporuka bilo kome.

Shvatam da postoji debata o bojkotu izbora, znam kakve je predloge izneo Nebojša Stefanović kao predsednik komisije za izborne uslove, čuo sam takođe zahteve opozicije i civilnog društva i saglasan sam da zakoni koji se donesu moraju i da se sprovedu na efikasan način, rekao je Falkoni.

Povodom zahteva opozicije za pristup medijima, naglasio je da je u njegovoj zemlji od francuske revolucije 1789. godine pitanje slobode izražavanja suštinsko pitanje i da mora postojati mogućnost da se ljudi izraze i da druge upoznaju sa različitim stavovima.

U Srbiji postoje značajne francuske investicije

Falkoni je istakao i da u Srbiji postoje značajne francuske investicije, pomenuo je aerodrom Nikola Tesla koji je preuzeo francuski Vansi, kao i saradnju na izgradnji deponije u Beogradu.

Posebno je naglasio značaj dolaska francuskih malih i srednjih preduzeća, jer to znači da poslovni ljudi imaju poverenje da dođu i ne plaše se regiona o kojem su nekada slušali samo o teškoćama iz prošlosti.

"Srećan sam zbog toga što mislim da se možemo okrenuti budućnosti", rekao je Falkoni, ističući da je Francuska spremna i sposobna da gradi i beogradski metro.

On zna da je konkurencija teška i ne bi želeo da iznosi ni trijumalizam u tom pogledu, niti bilo kakav defetizam, ali priznaje da se, od kako je došao, i sam uverio u probleme funkcionisanja saobraćaja u glavnom gradu.

Falkoni istovremeno ističe i da je tokom mesec i po dana boravka u Srbiji osetio svu njenu energiju i bogatstvo kulture, upoznao ljude iz Srbije i da, kao Francuz, ima privilegiju da oseti i privrženost proisteklu iz duge istorije francusko-srpskih odnosa.

Podseća i na rezultate posete Beogradu predsednika Makrona, koja je, osim merljivih ekonomskih rezultata i političkih poruka, oživela "tu vezu iz srca" koja postoji između Francuske i Srbije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.