Izvor: Politika, 09.Nov.2013, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snoudene, hvala ali si izgleda džabe krečio
Saznali smo skoro sve. Najpre da američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) ima nekoliko špijunskih programa kojima nelegalno nadzire telefonske i internetske komunikacije širom sveta. Potom da su prisluškivani i lideri tridesetak zemalja. Zatim da američke baze za prisluškivanje postoje na krovovima američkih ambasada od Berlina, Pariza i Rima preko Moskve, Kijeva i Bakua do Zagreba, Sarajeva, Prištine i Tirane. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da im iz svojih ambasada pomažu i Britanci, Kanađani, Australijanci i Novozelanđani. Štaviše, na kraju smo saznali i da postoji druge evropske službe – nemačke, francuske, španske i švedske – koje i te kako sarađuju sa Amerikancima u nelegalnom prisluškivanju te da brojne nelegalno stečene informacije razmenjuju.
Dakle, zahvaljujući Edvardu Snoudenu, sada znamo skoro sve i niko ne može da kaže da su priče o američkom Velikom bratu, koji sve nadzire, preterivanja teoretičara zavere. I za to ti, Snoudene, hvala!
Međutim, uprkos dobroj nameri da otkrićem neodgovornosti tajnih službi podstakneš donošenja propisa na svetskom nivou, koja će onemogućiti službe da se bez dozvole suda upliću u privatnu sferu „običnih ljudi”, izgleda da si džabe krečio. Bar zasad. Iako je rasprava na svetskom nivou pokrenuta, a evropski i južnoamerički lideri pritiskaju SAD da počne da poštuje međunarodnim zakonima garantovano pravo na privatnost građana, zasad ništa ne ukazuje da će građanima uskoro biti vraćena privatnost prilikom telefoniranja, surfovanja internetom ili slanja imejlova.
Sva halabuka širom sveta samo ukazuje da će NSA nastaviti dosadašnju praksu prismotre svih komunikacija, samo što će se truditi da to radi još tajnije. Vašington nijednim svojim potezom nije hteo da opovrgne da će odustati od onoga što smatra svojim „najvišim nacionalnim interesom” – da različitim programima „usisa” što je više moguće podataka iz elektronskih komunikacija širom sveta. Istini za volju, Barak Obama ima volju da iz žrtava programa nadzora isključi samo lidere savezničkih zemalja. I to samo onih država saveznika, koji su „prijatelji” Americi. Dakle, egipatski general Abdel Fatah el Sisi će ostati „na merama”, dok će nemačka kancelarka Angela Merkel biti pošteđena.
U svemu tome nigde nema zaštite „običnih ljudi”. Što je najgore, političari nam daju dodatno obeshrabrujuće poruke. Komentarišući prisluškivanje političara, ekvadorski šef diplomatije Rikardo Patinjo se požalio kako se sada u strahu od NSA zvaničnici sastaju po parkovima, ne noseći svoje mobilne telefone, dok je njegov švedski kolega Karl Bilt rekao da je veoma oprezan oko toga o čemu razgovara preko mobilnog telefona. Ovakvim izjavama oni zapravo poručuju građanima da „paze šta pričaju preko telefona”. Ta poruka je apsolutno kobna za demokratiju, jer zapravo nalaže građanima da se suzdržavaju od otvorene kritike društva. Sugeriše im da čak ni u privatnom razgovoru telefonom ne izgovaraju svoje stavove koji su potencijalno u suprotnosti sa onim što je vodeća politička matrica. Samim tim, oni im govore i da se nipošto ne aktiviraju u radu organizacija koje se zalažu za drugačije društvene vrednosti.
Ništa optimističnija poruka „običnim građanima” nije ni činjenica da je Merkelova žustro reagovala tek kada je otkriveno da je ona godinama prisluškivana. Prethodno je mesecima ćutala iako se saznalo da su građani Nemačke i ostalih zemalja nelegalno nadzirani. Još poraznije je to što je, preko svog portparola, dala do znanja da ne namerava da rizikuje odnose Nemačke i SAD tako što će dati Snoudenu azil, dodajući da je za Nemce transatlantski savez i dalje od vrhunskog značaja.
Sve to ukazuje da su se prerano ponadali da će nešto biti promenjeno jer Brazil i Nemačka žele da Generalna skupština UN prihvati rezoluciju o tome da države moraju da zaštite pravo na privatnost. Niti će ta pravno neobavezujuća rezolucija nešto promeniti, niti će Nemci i ostali Evropljani zaista istrajati u zahtevima da SAD prestanu sa nelegalnim nadzorom. Kako ističe Klaus Brinkbojmer, zamenik glavnog urednika nemačkog „Špigla”, pravi potez bi bio kada bi EU sada rekla da želi da napravi zonu slobodne trgovine, ne sa SAD, već sa Rusijom ili Kinom ili južnoameričkom carinskom unijom. Ali, ne. Evropa je „fina i bezopasna” i nikad to neće uraditi Americi. Svi ostali imaju „oružje” kojom se suprotstavljaju Vašingtonu – od terorista, preko Irana koji preti američkom prijatelju Izraelu do Kine koja u šaci drži američke državne obveznice i zarađuje juanom koji je na niskom nivou. Svi imaju čime da se brane, samo Evropa misli da će Amerikance naterati da poštuju pravila o prisluškivanju tako što će ih lepo zamoliti.
Tog odsustva evropskog samopoštovanja, kada su u pitanju odnosi sa SAD, svesni su i Amerikanci. Cinizam toga se možda najbolje video u izjavi koju je „Dojče veleu” dala bivša državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt, rekavši kako „moramo da shvatimo da smo mi sada u novoj tehnološkog eri i da dobri prijatelji mogu da pređu preko toga”.
Dakle, Snoudene, ne računaj na Nemce. Zasad si na neizvesnom putu da zaustaviš američki džinovski špijunski aparat. A što je još gore, sudeći prema malobrojnim protestima građana zbog prisluškivanja, i oni nemaju previše vere da išta može da bude promenjeno.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.11.2013
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
