Izvor: Magyar Szó, 18.Jan.2015, 05:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snaga fanatizma
Nakon terorističkog napada na satirični nedeljnik u Parizu, mnogi se pitaju koliko su stvarno ukorenjene ekstremističke islamističke organizacije u Evropi, sa kolikom snagom raspolažu i koliko su opasne. Kako uspevaju da privuku mlade, rođene i odrasle u Evropi. O ovim pitanjima je „Mađar so” razgovarao sa stručnjakom za bezbednost, Zoranom Dragišićem.
- Da li je bilo za očekivati da će islamistički ekstremisti >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << pre ili kasnije izvršiti terorističku akciju kao što je bila ona u Parizu?
- Svakako. Ekstremistički islamski terorizam je prisutan u Evropi. Nakon ubistva Osame bin Ladena, bilo je samo pitanje vremena kada će ti ekstremisti postati aktivni. Uzaludno su pojedinci mislili da će njegova smrt da ukoči ekstremiste, to se ipak nije dogodilo. Mreža ekstremista koja pokriva celu Evropu je vrlo funkcionalna; bilo je samo pitanje vremena kada će svoje pretnje, upućene ne samo satiričnom nedeljniku, nego i mnogim drugima u Evropi i Americi, ostvariti.
– Koliko je prisustvo ovih organizacija u Evropi?
- U veoma velikoj meri, naročito u zapadnoevropskim državama: Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Španiji, pa i u balkanskim državama. Znači svugde gde u većem broju žive ljudi muslimanske veroispovesti. To ne znači da nisu prisutni i u skandinavskim zemljama ili u Srednjoj Evropi, ali su u pomenutim državama ove grupe najbrojnije i tu predstavljaju najveću pretnju. Prvenstveno moramo pomenuti al-Kaidu. Ova se organizacija zasniva na takozvanim „spavajućim” ćelijama, koje se u slučaju potrebe aktiviraju za izvršavanje raznih terorističkih napada. Moramo pomenuti i ISIS, koja je preuzela vodeću ulogu od al-Kaide, kada se radi o međunarodnom terorizmu. ISIS je trenutno najopasnija organizacija. Inače, u Siriji je bilo više konflikata između al-Kaide i ISIS-a, ali sada, kada je ISIS na sebe preuzeo odgovornost za pariski napad, postaje očigledno da su ove dve organizacije prevazišle nesporazume i, maltene, sarađuju kao operativne jedinice.
- Koja je najveća razlika između al-Kaide i ISIS-a?
– Kao što sam već rekao, al-Kaida se sastoji od mnogo malih „spavajućih” ćelija koje su umrežene. Ove ćelije u većini slučajeva funkcionišu zasebno. ISIS je pokret koji je u Siriji i Iraku osvojio ogromne teritorije koje kontroliše. Na te teritorije ISIS gleda kao na državu. Istini za volju, u početku je i al-Kaida slično radila, a vlast je na sličan način prigrabila u Afganistanu. ISIS danas, kontroliše više stotina hiljade ljudi, i veoma je dobro naoružana. Verujem da će Amerika u budućnosti pokrenuti nove akcije protiv ISIS-a u Siriji i Iraku, i da će na kraju uspeti da razbije njenu organizovanost. Nakon toga će i ISIS funkcionisati u vidu manjih ćelija i izvršavaće terorističke napade u manjim grupama. 21. vek je vek terorizma.
- U čemu se krije snaga ovih organizacija?
– U fanatizmu, u potpunoj tajanstvenosti i u mreži koja se prostire po celom svetu. Pored toga nije na odmet spomenuti da raspolažu sa ogromnim materijalnim potencijalima. Zbog njihove metodike rada veoma teško se otkrivaju od strane raznih službi.
- Kako ove organizacije uspevaju da pridobiju mlade rođene i odrasle u Zapadnoj Evropi?
– To je jedno od najkompleksnijih pitanja. Ovim organizacijama se priključuju prvenstveno mladi muslimanske veroispovesti koji žive u teškim socijalnim uslovima. Ovi ljudi su nezadovoljni sa svojim statusom koji imaju u društvu, a u njihovim krugovima je veoma moderno biti vernik. Sa ovim problemom se prvenstveno mora suočiti školstvo određenih država, pa tek onda bezbedonosne službe. Naravno, nije svejedno kako u datim društvima funkcionišu islamske verske zajednice. Pojedinci koji islam tumače na svoj način, koji sebe prikazuju kao verske vođe, moraju se držati pod kontrolom, pošto su baš ti pojedinci oni preko kojih put vodi do ekstremističkih organizacija. Nakon dešavanja u Parizu, mnogi pokušavaju pronaći razloge baš u sociološkim i psihološkim motivima, govoreći da ove mlade ljude muslimanske veroispovesti društvo Zapadne Evrope nije prihvatilo i da je to razlog njihove radikalizacije. Ja mislim da to nije tačno. Ovi ljudi su imali iste mogućnosti kao i bilo ko drugi u datoj državi, mogli su pohađati školu, i fakultet, ako su želeli. Ako pogledamo činjenice videćemo da decu migranata na fakultetima prihvataju na isti način kao i decu starosedelaca. Mislim da je vrlo interesantna izjava gradonačelnika Roterdama, koji je rodom iz Maroka, a i musliman je po veroispovesti. On je rekao da svi kojima se ne sviđa sloboda koja vlada Evropom, mogu da se spakuju i da napuste stari kontinent. Slažem se sa ovom izjavom i zbog toga sam ubeđen da nakon Pariza, Evropa ne sme tražiti rešenje u olakšicama. Evropske države moraju da pokažu zube i da zajednicama migranata nedvosmisleno pokažu svoj stav da kome smeta evropska sloboda, demokratija i sloboda govora, može da se odseli na primer, u Rusiju, na Kubu, u Severnu Koreju ili Saudijsku Arabiju, to jest u zemlje gde se ljudska prava i slobode guše. U borbi protiv terorizma mislim da je važno pooštravanje uslova doseljenja i nedvosmisleno pokazivanje da evropljani, koji su stvorili ovu i ovakvu Evropu, neće trpeti da bilo ko uruši njihove vrednosti.
- Koliku snagu imaju ekstremističke islamističke organizacije u Srbiji?
- Veoma su snažne i opasne. Istovremeno moramo uzeti u obzir da su islamisti zbog geografskog položaja Srbije, našoj zemlji namenili drugačiju ulogu nego Zapadnoj Evropi. Balkan islamisti doživljavaju kao deo svog globalnog kalifata, tako da u ostvarivanju svojih ciljeva na Srbiju gledaju kao na bazu, a ne kao na metu. Veoma je važna činjenica da su muslimani u Srbiji strarosedeoci, tako da se ne moraju boriti sa problemima sa kojima se suočavaju doseljenici u Zapadnoj Evropi. Jedino u Bosni i Hercegovini žive mudžahedini u većem broju, no oni su tu ostali nakon ratova devedesetih. Učenja ekstremističih islamista većina muslimana iz Srbije odbacuje, jer su ova učenja u suštoj suprotnosti sa islamom koji oni poznaju. Mislim da u Srbiji nema mesta panici po tom pitanju, ali to ne znači da nadležni ne moraju da budu budni.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden, Teroristički napad u Parizu
