Izvor: Radio 021, 08.Dec.2018, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širi se talas antivladinih protesta - žuti prsluci i u Belgiji i Holandiji, na ulici i Mađari
Belgijska policija upotrebila je suzavac i vodene topove protiv demonstranta koji su tražili ostavku premijera Šarla Mišela i pokušali da, po uzoru na učesnike protesta "žutih prsluka" u Parizu, probiju barikade, javlja AP, navodeći da se talas antivladinih protesta iz Francuske širi na susedne zemlje Belgiju i Holandiju.
Demonstranti su u Briselu bacali su kamenje, saobraćajne znake, baklje i ostalu pirotehniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na policiju koja je blokirala pristup administrativnom centru Evropske unije. Protesti su počeli na različitim lokacijama u gradu, a demonstranti su se približili takozvanoj evropskoj četvrti, dok agencije javljaju i da je blokiran put i pruga prema jednom od šoping centara, u vreme aktuelnih božićnih kupovina.
Portparolka briselske policije Liz Van de Kir rekla je da se na tom području okupilo oko 400 demonstranata, a stotinak ih je uhapšeno zbog posedovanja "opasnih predmeta".
Protesti su zabeleženi i u nekoliko holandskih gradova - u Roterdamu je nekoliko stotina demonstranata u žutim prslucima pevalo u centru grada i delilo sveće prolaznicima. Na mirnim demonstracijama ispred holandskog parlamenta u Hagu okupilo se stotinak demonstranata, a agencije javljaju da su najmanje dva demonstranta uhapšena tokom protesta u centru Amsterdama.
Agencija AP konstatuje kako "razlozi za proteste nisu sasvim jasni". "Ni Belgija, ni Holandija nisu predložile povećanje poreza na gorivo, što je bio katalizator masovnih i nasilnih demonstracija u Francuskoj u poslednjih nekoliko nedelja", konstatuje AP.
Hiljade Mađara na ulici protestuje protiv zakona o radu
Mađarski sindikati su protestovali zbog vladinog plana da poveća dozvoljeno vreme za prekovremeni rad sa 250 na 400 sati godišnje i zbog drugih mera u oblasti radnog zakonodavstva.
Vlada Mađarske želi da ublaži zakone u oblasti rada, kako bi nadoknadila sve veći nedostatak radne snage. Fleksibilnost rada je potrebna da zadovolji potrebe investitora i da omogući duže radno vreme radnicima koji žele veću zaradu, navodi vlada premijera Viktora Orbana.
Među investitorima su i nemačke automobilske kompanije, čije su fabrike doprinele ekonomskom rastu u Mađarskoj. S druge strane, sindikalne vođe navode da predlozi, kako kažu, "robovskog zakona", odražavaju nameru Orbanove vlade da poveća profite kompanija na štetu radnika.
Osim predloženog povećanja dozvoljenog vremena za prekovremeni rad, koje znači ceo dodatni dan u radnoj nedelji, sindikati se protive i povećanju s jedne na tri godine perioda koji poslodavci imaju da isplate zarade od prekovremenog rada.
Kontroverzan je i predlog koji poslodavcima dozvoljava da dogovore o prekovremenom radu postižu direktno s pojedinačnim radnicima, zaobilazeći sindikate i kolektivne ugovore. Poslanici Orbanove stranke Fides prosledili su predlog zakona u parlament, čime su omogućili vladi da izbegne pregovore sa sindikatima i drugim zainteresovanim stranama. Vlada bi na to bila obavezana da je sama poslala zakon u skupštinu.
Autor: Fonet, Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
