Izvor: Večernje novosti, 27.Jul.2014, 17:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Popodne u Monsuriju

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZSREBRNI odblesci kasnog julskog popodneva pomaljaju se Moneovim manirom. Mandarinsko drvo, srebrna kajsija, kineska jasika, norveški javor, abonos čiji listovi s jeseni dobijaju boju vina i još 1.400 najrazličitijih stabala posađeni su uz jezero u pariskom parku Monsuri, oko kog se šepure kornjače s Floride, sive čaplje, riđoglave patke i još sijaset ptica plovuša i močvarica ukrasnog perja. Usred urednih cvetnjaka i među divljim rastinjem meškolje se carići, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << muharice i plave senice, dok crne vrane, naviknute na ljudski rod, neopreznim izletnicima pred nosom vešto i odlučno otimaju namazane komade hleba. Pariski parkovi su ustanove u rangu najvažnijih gradskih zdanja. Monsuri, na samom jugu prestonice, kroz koji prolazi pariski meridijan, jedan je od njih. Počeo je da se uređuje po nalogu barona Osmana i volji Napoleona Trećeg, uz projekat inženjera Žan-Šarla Alfana, graditelja Žana Darsela i botaničara Brijea Dešama, tokom Drugog carstva, a završen je 1878, posle 12 godina silnih peripetija, jer je podignut na ledini ispod koje su se širili kilometri podzemnih hodnika bivšeg kamenoloma, gde neki, i danas, traže đavola. Uređen je, na 15 hektara, u najsvetlijem primeru raskošnog osmanovskog stila, s karakterističnim betonskim ogradama koje asociraju na koru drveta, vodopadima i pećinama, mostovima, nizom klupa, uzvišenjima i skrivenim kutovima za zavođenje. Stazama se ovde danas mimoilaze džogeri i novopečene tate, šetači pasa skupih rasa i avlijanera lažnog pedigrea, rekonvalescenti, zaljubljeni parovi, deca na biciklima i rolerima, penzioneri i direktori. U francuskim parkovima staze su često od šljunka, pa se ovi poslednji prašnjavih cipela s ručka vraćaju u kancelarije. Parkovi ovde imaju još jednu karakteristiku. Red zavode uniformisani čuvari s pištaljkom. Na zvonce, po pet minuta, rade i ljuljaške. Opasani su visokim ogradama i noću se zaključavaju, da se protuve ne bi muvale naokolo. Iza ograde, nanizale se izuzetne fasade, u različitim stilovima, od klasicizma, rokokoa i secesije, do stanova i ateljea modernih stremljenja s početka prošlog veka, s primesama art dekoa, kubizma i purizma, u perfektnoj harmoniji svetla i volumena, koje je dizao i čuveni arhitekta Korbizje, za brojne umetnike iz ovog kvarta. Tu su, između ostalih, stvarali Žorž Brak, Sutin, Henri Miler. Tu je, krajem dvadesetih i početkom tridesetih, živeo i šetnjama parkom inspiraciju nalazio Milan Konjović, što je dalo fizionomiju njegovoj čuvenoj „plavoj fazi“. U parku danas vežbaju muzičari, žongleri i nedeljni slikari, kontempliraju opsenari s kišobranom i nargilama, tu se prave fotografije s nedeljnih venčanja, a najmlađi uče da prepoznaju paradajz, papriku i malinu. To je mesto gde čovek u gomili može da bude potpuno sam, gde starost na klupi usporava preostalo vreme, gde se završavaju fakulteti i pripremaju maturski radovi, pišu i čitaju knjige i poslovni izveštaji. Bosa, umornim gradskim stopalima ugazila u sveže niklu detelinu posle kiše. Druga se ispružila na vlažnu travu, stavila torbicu pod glavu i utonula u štivo. Par pedesetogodišnjaka u šipražju ispod urbanih stena ponovo otkriva čari prvog poljupca. Cela porodica na pikniku. U lutkarskom pozorištu na programu „Tri praseta“. U bašti paviljona „Monsuri“, koji su posećivali Lenjin, Trocki, Simon de Bovoar, Žan-Pol Sartr, Marsel Karne i Fransoa Morijak, dve gospođe lagano ispijaju kafu. Bogati meni ovde košta 51 evro. Krug ponijem - tri i po. U kantini se služe palačinke sa siderom, a pod natkrivenim podijumom nedeljna popodneva animiraju džezeri i klasičari. Vetru i kiši prepušten stari pijanino baš na mestu gde se nekada nalazila kopija palate tunišanskog bega. Pravo poprište na pesku gde roditelji zavrnutih nogavica izvode klinački nedosanjane građevinske poduhvate. Usamljeni čovek u miru vežba istočnjačke pokrete. Na grani okačeni baloni, neko slavi rođendan. Protiče jedno sasvim obično, parisko popodne.

Nastavak na Večernje novosti...