Izvor: Blic, 13.Jun.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Okreću glavu od građevinskih rugla

Dok se novosadski urbanisti i gradski čelnici redovno hvale Tvrđavom, Katedralom, Sinagogom ili zdanjima u Dunavskoj i Zmaj Jovinom ulici, Novosađani i deo stručne javnosti uporno skreću pažnju na to da je stakleni „Pariski magazin" u najstrožem centru nikao između prestižnih zdanja iz doba secesije i neoklasicizma, pokazuju na obližnji betonski skelet nikad dovršene „Štedionice", napuštenu zgradu Radničkog univerziteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tri godine skelama skrivenu čuvenu Adamovićevu palatu...

Novosađani i njihovi gosti već tri godine nemaju to zadovoljstvo da vide stogodišnju Adamovićevu palatu na Trgu mladenaca. Mada još uvek postoji, odolevajući nemaru, prestižni primer secesije već je godinama zaklonjen ružnim, metalnim skelama. Skele, da sve bude tužnije, nisu postavljane zbog restauracije, nego da se prolaznici zaštite od delova nekada lepe fasade koji padaju na ulicu.

Samo stotinak metara odatle, u najužem centru grada, stoji skelet nikada dovršene zgrade „Poštanske štedionice". Ova zgrada, koja sa pravom zauzima prva mesta na listama građevina zbog kojih Novosađani radije žmure, već 20 godina čeka da budu rešeni uzajamni imovinsko-pravni odnosi njenih investitora. A nastavak radova nije ni na vidiku.

- Problem je što zakonom gradu nije ostavljena mogućnost da primora investitora da započeti objekat i završi. Jedino vremensko ograničenje se odnosi na početak, ali ne i na kraj radova - navode u građevinskoj inspekciji.

Podjednako ružan simbol nerešenih odnosa i nedorečenog zakona je i izgorela zgrada nekadašnjeg Radničkog univerziteta, koje se grad „odrekao", ostavljajući je kao ruglo u širem centru.

Ali, ružna slika nije uvek stvar nerešenih imovinskih odnosa ili besparice, nego i diskutabilnog ukusa pojedinih projektanata. Novosađani kao „školski primer gradnje gde joj mesto nije" pokazuju tržni centar „Pariski magazin" u Kralja Aleksandra. Prevlast od ove građevine, prema mišljenju stručnjaka, na listi najgore prostorno uklopljenih, na silu „natiskanih", zgrada preuzeo je tržni centar „Lupus" u Zmaj Jovinoj ulici.

- Ovaj tržni centar predstavlja degradaciju starog jezgra Novog Sada i nasleđenog ambijenta. Objekat je predimenzioniran i u osnovi, i u visini - smatra Donka Stančić, autorka knjige „Novi Sad od kuće do kuće" i stručni savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Napominjući da bi ovaj nesvakidašnji arhitektonski poduhvat možda bio uspešniji na drugoj lokaciji, Stančićeva ističe da je prostorno neuklapanje sve veći problem Novog Sada.

- Imamo arhitekte koji rade projekte ne gledajući ni levo ni desno, već samo u ekran ispred sebe. Prostorno uklapanje ih ne interesuje, a fasade prave u bojama po svom ličnom ukusu - kaže Stančićeva.

Zahvaljujući ovim arhitektama, grad obiluje drečavim fasadama, poput „šerpa plave" zgrade u Ulici Pap Pavla, niza zgrada u bojama kanarinca u Bulevaru cara Lazara, Hadži Ruvimovoj ili kamene zgrada u Ulici Miše Dimitrijevića.

- Izmena u koloritu u odnosu na odobreni projekat je i dalje najčešće odstupanje kod novogradnje. Postoje i izuzetno loši primeri prostornog uklapanja, za koji su, pored investitora, zaslužni i projektni biroi koji daju saglasnost za glavni projekat. Rezultat ovakvog samovoljnog rada se može videti u skoro svakom delu Novog Sada - kaže direktor „Urbanizma" Aleksandar Jeftić, napominjući da ni u ovom slučaju ne postoji zakonska regulativa kojom bi se investitorima nametnuo „ukus".

Najveća rugla u gradu

1. „Pariski magazin", Ulica kralja Aleksandra

2. „Lupus", Zmaj Jovina

3. Poštanska štedionica, Pozorišni trg

4. Adamovićeva palata, Trg mladenaca 4*

5. Radnički univerzitet, Vojvođanski brigada 1

6. Dvorac Eđšeg, Antona Čehova*

7. „Šerpa plava" zgrada, Ulica Pap Pavla

8. Blok zgrada na Bulevaru cara Lazara

9. Blok zgrada u ulici Braće Ribnikara

10. Kamena zgrada u ulici Miše Dimitrijevića

*na listi samo zato što su zapuštene

Dvorac kao primer nemara

Najslikovitiji primer nemara gradskih vlasti, ali i samih Novosađana, prema svom kulturnom nasleđu je svakako dvorac "Eđšeg” u ulici Antona Čehova. Balska dvorana, kasije streljana iz 19. veka, danas je svratište beskućnika i ovisnika. Zidovi, nekada oslikani prizorima iz gospodskog života danas su naruženi grafitima, dok je preostala tavanica nagaravljena usled požara, koji je ovo kultirno nasleđe o kom niko ne brine, zahvatio krajem prošle godine.

Koje zgrade smatrate najvećim ruglima grada

Ankica Radišić

Najveće ruglo u gradu je Adamo­vićeva pa­lata. Već dve godine okružena je skelama, a grad ništa nije uradio da popravi tu zgradu koja već decenijama propada.

Nikola Đurić

Pošta­nska štedi­onica je ruglo bez premca, a ne sviđa mi se ni nova zgrada na uglu Bulevaru oslobođenja i Novosadskog sajma.

Ranko Krnetić

Ima svaka­kvih rugla u ovom gradu, ali mislim da je stadion "Karađorđe” bez premca. Trebalo bi da ga srede da liči na pravi stadion. Sada je sređena samo jedna tribina.

Ružica Knežević

Mislim da je "Pariski maga­zin” ruglo bez konkurencije. Ne sviđaju mi se nove zgrade koje niču između starih zdanja i kvare izgled cele ulice.

Nikola Bilić

Ne bih mogao nešto odre­đeno da izdvo­jim. Mnogima se ne sviđaju građevine kao što je "Pariski magazin”, ali mislim da je veći problem što se ne popravljaju stare zgrade.

Ljubiša Joić

Kratko i jasno rečeno, najru­žnija zgrada u Novom Sadu je svakako "Pariski magazin”. On predstavlja sve što ne valja i nema većeg rugla u ovom gradu.

Sandra Ivanišević

"Pariski maga­zin” prosto bode oči. Toj zgradi uopšte nije tu mesto. Ima i drugih ružnih zgrada, a loših komentara ima i o nadogradnji na uglu Futoške i Bulevara.

Zorica Rikanović

Najveća rugla su neza­vršene zgrade poput "Poštanske štedionice”. Ima i ružnih zgrada, ali mnogo je gore što svuda imamo nezavršene zgrade.

Nastavak na Blic...