Izvor: Politika, 24.Feb.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskovljanke ne mogu bez visokih štikli
Žena mora da bude na lep način sakrivena i da se postepeno otvara, kaže ruska dizajnerka Anja Nebrenčina, koja radi u Beogradu, a čije modele nosi bivša urednica ruskog „Voga”
U prostranom ateljeu na trećem spratu starog zdanja u Knez Mihailovoj ulici nastaju kolekcije s etiketom „Roa e moa” (Roi et Moi)i pravo odavde, svake sezone, odlaze na parisku nedelju mode. Iza francuskog naziva brenda krije se ime ruske dizajnerke, a otkud u svemu tome „beogradska veza” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otkriva nam Anja Nebrenčina (28), kojoj je već pet godina naša prestonica druga životna i poslovna adresa.
Anja je rođena u Moskvi. Detinjstvo je provela u Parizu, gde je njen deda radio kao novinar. Diplomu pravnog fakulteta stekla je samo da ispuni obećanje ocu –„da će da završi nešto ozbiljno”, dok ju je ljubav prema modi, nasleđena od bake i majke, odvela u posao koji je već pet godina drži na relaciji Pariz–Beograd–Moskva.
U Srbiju je stigla tražeći mesto gde će svoje ideje najbolje pretočiti u stvarnost, pošto je Rusija skupa za proizvodnju. Ispostavilo se da je odavde takođe lakši izvoz na druga tržišta. Ovde je, kaže, okupila najbolji tim koji je izradio sve dosadašnje kolekcije. Ukoliko ima veće porudžbine angažuje i šivaonice u Vojvodini i Kragujevcu.
Posle premijera na pariskim nedeljama mode, modeli se prodaju u Parizu i Moskvi, a od sada ponovo i u Beogradu, ali ne na klasičan način. Beogradski atelje, nedavno zvanično predstavljen domaćim ljubiteljima mode, funkcionisaće po konceptu koji je jedinstven za ovaj brend. Po zakazivanju posete, dame će biti dočekane sa krojačkim metrom, a izabrana kreacija biće prilagođena njenim merama i individualnim željama. Ovaj luksuz neće ih koštati više od 250 evra – koliko staje najskuplji komad. Na ovaj način Anja je izašla u susret brojnim damama koje su zavolele njene kreacije, a nisu imale mogućnosti da ih kod nas pronađu, otkako je prošle godine zatvorena radnja u kojoj su se prodavale.
Kao neko ko živi na tri adrese, u tri velika evropska grada, Anja smatra da u modi ne postoji globalizacija.
Svaki grad traži svoj stil, jer se živi drugačije. U Beogradu idete na Kalenić pijacu ili šetate Knez Mihailovom. U Moskvi je sve veliko, bogatstvo je vidljivo isto koliko i siromaštvo. Žena za sve treba da se bori i mora da nosi štikle da bi bila bar malo vidljivija. Pariz je grad za šetnju, pa se traže potpetice srednje visine – priča na tečnom srpskom.
Svima njima ona nudi svoj koncept – francuski šik uz aristokratski dodir Rusije.
U mojoj garderobi ne mora obavezno da bude prisutan trend.
Koristim moderne tkanine i uvek sam informisana, ali to je odeća koja se prilagođava ženi. To je nešto u čemu možete da pokrijete, a i da naglasite sebe. Postoje dve vrste garderobe – ona koju obučete i stoji vam dobro ili loše, i ona koja vas prosvetli iznutra i naglašava oči. Volela bih da radim samo komade uz koje oči žene drugačije sijaju.
U Beogradu sreće dame sa stilom, ali je često nervira prenaglašena, agresivna seksualnost.
U Parizu su žene šik, ali to je način života – ne naglašavaju to namerno. U Moskvi postoji agresija, ali više agresija snage, a ne seksualnosti. Žena mora da bude na lep način sakrivena i da se postepeno otvara – kaže Anja čije modele nosi bivša urednica ruskog „Voga” i druge javne ličnosti, a kod nas glumica Vjera Mujović.
Na večito pitanje da li je moda umetnost ili samo industrija, Anja nema sumnje kad je reč o velikom, nažalost, pokojnom Aleksandru Mekvinu, „sanjaru koji je modu proživljavao kao maštu”.
U svom slučaju nije sasvim sigurna.
Prvo sam shvatala svoju odeću kao industrijski proizvod. Posle čujem kako je ona nekom pomogla da se zaljubi, da bude srećan. U mojim kreacijama žene su voljene, lepe, ostvarile su neka svoja maštanja. Postoji energija, a onda to ne može da bude samo industrija.
J. Kavaja
objavljeno: 25.02.2013.
