Izvor: Politika, 06.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mone je slikao brzo
Uprkos dugim pregovorima sa Gran Paleom, francuska Akademija likovnih umetnosti je odlučila da ne ustupi sliku „Impresija–Rađanje sunca” za najveću retrospektivuu poslednjih trideset godina
Specijalno za Politiku
Pariz – Ove jeseni u pariskom Gran Paleu organizovana je najveća retrospektivna izložba posvećena Klodu Moneu u poslednjih trideset godina! Izložba će biti otvorena do 22. januara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2011. godine. Organizatori ovog ogromnog poduhvata očekuju da će Moneove slike videti više od pola miliona posetilaca i zbog toga su odlučili da omoguće prodaju karata nekoliko meseci ranije.
Retrospektiva ovog čuvenog impresioniste, koji se smatra i jednim od najvećih svetskih slikara, predstavlja oko 200 radova. Međutim, najpoznatija Moneova slika „Impresija – Rađanje sunca”, po kojoj je impresionizam i dobio ime, nije izložena, jer se do 20. februara 2011. godine u pariskom muzeju „Marmotan” održava izložba – „Klod Mone i njegov muzej”. U Marmotanu se nalazi najbogatija zbirka dela ovog umetnika. Uprkos dugim pregovorima sa Gran Paleom, francuska Akademija likovnih umetnosti je odlučila da ne ustupi sliku „Impresija – Rađanje sunca” koja pripada stalnoj postavci muzeja Marmotan. Za organizatore retrospektive u Gran Paleu ova vest je bila veliko razočaranje, ali tako će ljubitelji impresionizma imati priliku da ove jeseni i zime vide dve značajne izložbe posvećene Moneu koji je, po rečima mnogih istoričara umetnosti, i začetnik ovog pokreta.
Impresionizam se javlja sedamdesetih godina devetnaestog veka. Impresionistička slika je neposredni utisak o odrazu svetlosti na likove, predmete ili pejzaže. Oblici su rasplinuti, nanošenje boje spontano, a pokreti četkicom vrlo uočljivi.
Mone (1840-1926) počeo je kao realista pod uticajem Kurbea, a kasnije je prešao na slikanje pejzaža, uzimajući motive iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. On je verovao samo u ono što teče i što se stalno menja. Svetlost je za Monea bila jedina prava realnost. Slikao je jedan motiv više puta u različito doba dana i godine, stvarajući pri tome nove slike. Smena godišnjih doba i promena boja koju ona nose sa sobom za njega su bili izvor neiscrpne inspiracije. Zbog želje da što vernije prenese preobražaje do kojih dolazi usled promene svetlosti, Mone je morao da slika brzo. Njemu je bilo važnije da što vernije ovekoveči doživljaj nego da realistički prikaže ono što vidi. Teme Moneovih slika postaju nevažne, dok atmosfera koju stvara svetlost i potezi četkicom izbijaju u prvi plan. On je ovim novim poimanjem napravio pravu revoluciju u shvatanju slikanja pejzaža i izvršio ogroman uticaj na celokupno evropsko slikarstvo, a naročito na engleskog slikara Tarnera.
Retrospektiva u Gran Paleu trasira šezdeset godina rada ovog neumornog slikara. Zastupljena su najpoznatija dela kao što su ciklusi: „Lokvanji” „Plastovi”, „Stanica Sen Lazar”, „Pejzaži iz Normandije”, „Venecija”, „Vrt u Živerniju”… Najčuvenija je serija od dvadesetak slika fasade Ruanske katedrale, od kojih se „Ružičasta” nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, dok je u Luvru pet najuspelijih.
Izložba je majstorski osmišljena. Slike su postavljene na zidove mrkih boja, kako bi Moneovo umeće u izboru kolorita najbolje došlo do punog izražaja. Isto tako su vrlo dobro urađeni prelazi sa teme na temu, a da pri tom posmatrač nijednog momenta ne oseti zamor. Interesantan je i deo gde se nalaze portreti, među kojima je i jedan retko izlagan, portret Moneove prve žene, Kamij, na samrtnoj postelji. Slikar je ovaj momenat izuzetno delikatno prikazao tako što je lik svoje preminule supruge obavio plavičastom izmaglicom.
Veliku pažnju privlače i delovi jedne od najmonumentalnijih Moneovih slika „Doručak na travi”, koju slikar nikada nije potpuno završio. Muzej „Puškin” iz Moskve je ustupio skice ove slike kako bi utisak bio kompletan.
Vrhunac izložbe je svakako deo koji prikazuje period pred kraj Moneovog života, kada se on potpuno povukao u svoju kuću u Živerniju (Normandija). Slikar je tada bio potpuno opsednut ogromnim vrtom oko kuće. Najimpozantnija je serija „Lokvanji”, koja pleni blagošću boja i svetlošću u različito doba dana.
Zahvaljujući Francuskom kulturnom centru u Beogradu, naša publika je nedavno imala priliku da, na Kalemegdanu, vidi izložbu reprodukcija francuskih impresionista, uključujući i Kloda Monea. Te slike su, inače, deo stalne postavke Muzeja Orsej u Parizu.
Mina Aksentijević
objavljeno: 07/11/2010
