Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Avg.2023, 20:04

Moguća vojna intervencija na zemlju prebogatu URANIJUMOM, lome se koplja, Pariz i EU ne mogu da oproste veliki gubitak, Rusi bacili OKO!

Krajem jula meseca, došlo je do velikog prevrata u afričkoj zemlji

Niger je afrička zemlja koja je bila stalno okrenuta Francuskoj i Zapadu i onda je odjednom prekinula sve veze sa dojučerašnjim saveznicima u borbi protiv ISIS-a i Al Kaide. Naime, nigerska vojska je, predvođena generalom Abdulrahmanom Tianijem svrgnula s vlasti prozapadnog predsednika Mohameda Bazuma.

To je izazvalo opšti bes najpre u Francuskoj, a potom i na Zapadu i počele >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << su se nizati osude na račun vojne hunte i gorepomenutog generala kao i zahtevi da se demokratski izabrani predsednik odmah pusti na slobodu iz kućnog pritvora, a da se vojne snage zemlje vrate u kasarne.

To se naravno, još uvek nije dogodilo, a pitanje je i da li će se uopšte dogoditi, jer je Niger deo domino efekta posle niza drugih afričkih država, odnosno država Sahela koje su izrazile savezničku neposlušnost prema Francuskoj, pa su iz nekih francuske trupe morale da odu.

To je bio slučaj sa Malijem. Ono što posebno brine zvanični Pariz, jeste, najpre gubitak kontrole nad velikim teritorijama bogatim resursima i rudama (uranijum) važnim za nuklearnu politiku Francuske.

Zatim, prinudno povlačenje francuskih trupa iz Malija, moguće povlačenje iz Nigera, i možda što je najvažnije, veliki upliv ruskog vojno-političkog uticaja na zemlje Sahela, prisustvo plaćeničke ruske vojne grupe "Vagner", čiji je osnivač Jevgenij Prigožin.

Niger je zemlja bez izlaza na more u zapadnoj Africi. To je unitarna država koja se graniči sa Libijom na severoistoku, Čadom na istoku, Nigerijom na jugu, Beninom i Burkinom Faso na jugozapadu, Malijem na zapadu i Alžirom na severozapadu.

Pokriva površinu od skoro 1.270.000 km2, što je čini najvećom zemljom bez izlaza na more u zapadnoj Africi. Preko 80% njene kopnene površine leži u Sahari. Njegovo pretežno muslimansko stanovništvo od oko 25 miliona živi uglavnom u klasterima na jugu i zapadu zemlje. Glavni grad Nijamej nalazi se u jugozapadnom uglu Nigera.

Prema izveštaju o multidimenzionalnom indeksu siromaštva (MPI) iz 2023. godine, Niger je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Neki delovi zemlje koji nisu pustinjski prolaze kroz periodične suše i dezertifikacije.

Ekonomija je koncentrisana oko prirodne poljoprivrede, sa nekim izvozom poljoprivrede na manje sušnom jugu i izvozom sirovina, uključujući rudu uranijuma.

Niger se suočava sa izazovima razvoja zbog svog položaja bez izlaza na more, pustinjskog terena, niske stope pismenosti, džihadističkih pobuna (prisustvo ISIS-a i Al-Kaide) i najviših stopa fertiliteta na svetu zbog nekorišćenja kontrole rađanja i brzog rasta stanovništva kao rezultat toga.

Njegovo društvo odražava raznolikost izvučenu iz nezavisnih istorija nekih etničkih grupa i regiona i njihovog perioda života u jednoj državi.

Istorijski gledano, Niger je bio na rubu nekih država. Od nezavisnosti, Nigerijci su živeli pod pet ustava i tri perioda vojne vladavine. Nakon vojnog udara 2010. godine, Niger je postao višestranačka država. Većina stanovništva živi u ruralnim područjima.

Ekonomija Nigera je usredsređena na useve, stoku i neka od najvećih svetskih nalazišta uranijuma. Niger je 2021. godine bio glavni snabdevač uranijuma u ​​EU, pa se na tom polju može tražiti odgovor na pitanje šta se tamo trenutno dešava.

Dakle, najveći snabdevač uranijuma upravo lišava Francusku, a samim tim i EU mogućnosti da ubuduće eksploatišu uranijum iz ove afričke zemlje, a onda se tu pojavljuje Rusija, koja je spremna da zaštiti Niger od upada džihadista i kriminalnih bandi, uspostavi bolje uslove života za tamošnje siromašno stanovništvo, ali i da istisne zapadne konkurente sa tog dela afričkog kontinenta bogatog uranijumom koji je izuzetno važan strateški resurs! 

Pored eksploatacije uranijuma, skoro polovina vladinog budžeta potiče od stranih donatorskih sredstava. Budući rast može se održati eksploatacijom nafte, zlata, uglja i drugih mineralnih resursa.

Kao i u većini zapadnoafričkih zemalja, Niger ima širok spektar etničkih grupa. Etnički sastav Nigera 2001. bio je sledeći: Hausa (55,4%), Zarma i Songhai (21%), Tuarezi (9,3%), Fula (8,5%), Kanuri Manga (4,7%), Tubu (0,4%), Arapi (0,4%), Gurmanče (0,4%), ostalo (0,1%).

Zarma i Songhai dominiraju regionima Doso, Tilaberi i Niamei, Hausa dominiraju regionima Zinder, Maradi i Tahoua, Kanuri Manga dominiraju regionom Difa, a Tuarezi dominiraju regionom Agadez u severnom Nigeru.

Čak 99% stanovništva u zemlji su muslimani, mahom suniti, ali ima i šiitskih zajednica.

Predsednik Nigera Mohamed Bazum izabran je pre dve godine u prvom mirnom, demokratskom prenosu vlasti od nezavisnosti 1960. godine.

Ali 26. jula, članovi njegove sopstvene predsedničke garde smenili su ga sa funkcije, u trećem državnom udaru za isto toliko godina da bi svrgnuli lidera u regionu Sahela. Vođe puča pravdaju to time što žele da spreče dalje ekonomske i bezbednosne probleme.

Pobunjeni vojnici pritvorili su predsednika Mohameda Bazuma u ​​njegovu zvaničnu rezidenciju u Nijameju. Najavili su da su preuzeli vlast pučem zbog pogoršane bezbednosne situacije u toj zapadnoafričkoj zemlji.

U izjavi emitovanoj na nacionalnoj televiziji, pukovnik-major Amadou Abdramane je rekao: "Odbrambene i bezbednosne snage odlučile su da stanu na put režimu koji vam je poznat. Ovo je posledica kontinuiranog pogoršanja bezbednosne situacije, loše socijalne situacije i ekonomskog menadžmenta". Lideri državnog udara objavili su da su granice zemlje zatvorene.

U saopštenju koje je objavila komanda nigerske vojske navodi se da će podržati državni udar kako bi se izbegao "ubilački sukob" koji bi mogao da dovede do "kupanja u krvi".

General Abdulrahman Tijani, komandant predsedničke garde, imenovao se za šefa nove vojne vlade zemlje. Nemiri su izbili kada su stotine pristalica puča pretresle i zapalile sedište vladajuće stranke u Nijameju.

U glasovnoj poruci putem Telegrama, šef plaćenika Vagner grupe Jevgenij Prigožin je pozdravio vojni udar i ponudio usluge svojih boraca da zavedu red. U međuvremenu, Bazum je prkosno izjavio da će demokratija prevladati u zemlji.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, optužio je Rusiju da stoji iza puča.

Evropska unija je potom prekinula finansijsku podršku Nigeru, dok je Afrička unija (AU) pozvala vođe puča da se vrate u svoje kasarne.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Francuska odmah suspendovala svu razvojnu pomoć i budžetsku podršku, zahtevajući brz povratak ustavnog poretka sa Bazumom na čelu.

Francuska razvojna pomoć Nigeru iznosila je približno 120 miliona evra 2022. godine, a očekivalo se da će ove godine biti nešto veća.

Na hitnom samitu u Nigeriji, regionalni blok Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS) sačinjen od 15 zemalja zatražio je da se Bazum vrati u funkciju u roku od nedelju dana. U suprotnom, blok je saopštio da će preduzeti "sve mere" da obnovi ustavni poredak.

- Takve mere mogu uključivati upotrebu sile za dobijanje ovakvog efekta - saopšteno je iz ECOWAS-a. Ključni ulazni putevi Nigera za trgovinu ostali su zatvoreni zbog ograničenja koje je nametnuo ECOWAS.

ECOWAS je potom poslao delegaciju u Niger, koju je predvodio bivši nigerijski vojni vođa Abdulsalami Abubakar, da pregovara sa vojnom vladom. Regionalni ministri odbrane započeli su dvodnevni sastanak u susednoj Nigeriji.

Blok je uveo finansijske sankcije vođama državnog udara i zemlji, zamrzavajući "sve komercijalne i finansijske transakcije" između država članica i Nigera. Nigerija je obustavila isporuku struje Nigeru, prema dokumentima državnih komunalnih preduzeća.

Vojni šefovi ECOWAS-a složili su se sa planom za moguću vojnu intervenciju kao odgovor na krizu, a vojske zemalja uključujući Senegal i Obalu Slonovače rekle su da su spremne da učestvuju. U novinskom izveštaju se navodi da su generali pučisti zatražili pomoć od Vagner grupe pošto se bližio rok EKOWAS-a da se Bazum vrati na vlast.

Desetine hiljada pristalica puča, od kojih su mnogi nosili ruske zastave, okupilo se na stadionu u Nijameju na mitingu kada je istekao rok koji je ECOWAS odredio da se Bazum vrati na vlast.

Afrička unija je takođe planirala da pošalje zajedničku misiju sa predstavnicima Ujedinjenih nacija i EKOWAS-a u Niger, ali joj je vojna vlada uskratila dozvolu, objavio je francuski časopis Jeune Afrikue.

Potom su na hitnom samitu u Abudži, šefovi država ECOWAS-a rekli da sve opcije, uključujući "upotrebu sile" ostaju na stolu za obnavljanje ustavnog poretka u Nigeru. Blok je naredio aktiviranje snaga u pripravnosti.

Sve države članice osim onih koje su pod vojnom vlašću i Zelenortskih ostrva iskazale su spremnost da učestvuju u rezervnim snagama kao poslednje sredstvo za obnovu demokratije, saopštio je komesar ECOWAS Abdel-Fatu Musa nakon što su se šefovi odbrane iz regionalnog bloka sastali u Akri.

ECOWAS se potom dogovorio o "Danu D" za moguću vojnu intervenciju radi obnavljanja demokratije u Nigeru, pošto su vojni šefovi održali drugi dan pregovora u Gani. Jedanaest od 15 država članica bloka pristalo je da angažuje trupe u potencijalnoj operaciji.

Delegacija ECOWAS-a razgovarala je sa vođom vojne hunte Tianijem i sastala se sa Bazumom, što je prvi put da su strani zvaničnici videli svrgnutog lidera posle nekoliko nedelja. Upravni vojni savet Nigera potvrdio je dolazak predstavnika ECOWAS-a, na čelu sa bivšim nigerijskim liderom Abdulsalamijem Abubakarom.

Sjedinjene Države naredile su svom vladinom osoblju da privremeno evakuiše ambasadu u Nigeru. Američki predsednik Džo Bajden pozvao je na momentalno oslobađanje Bazuma i njegove porodice i na očuvanje demokratije u zemlji.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u saopštenju da Vašington pauzira "određene programe pomoći u inostranstvu od koristi vladi Nigera".

Vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara SAD Viktorija Nuland izjavila je da je održala "iskrene i teške" razgovore sa vojnim vođom Musom Salauom Barmuom i trojicom njegovih pukovnika u Nijameju. Ona je rekla da su zahtevi za sastanak sa Bazumom i Tianijem odbijeni.

Ruski predsednik Vladimir Putin "naglasio je važnost mirnog rešavanja situacije za stabilniji Sahel", rekao je vojni lider Malija Asimi Goita posle telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom. Kremlj je u saopštenju naveo da je poziv inicirao Mali.

Niger je najavio ponovno otvaranje kopnenih i vazdušnih granica sa nekoliko svojih suseda - Alžirom, Burkinom Faso, Malijem, Libijom i Čadom. Ponovo otvorene granice su uglavnom u udaljenim pustinjskim oblastima.

U televizijskom obraćanju, general Abdulrahman Tijani kritikovao je sankcije koje su uveli zapadnoafrički lideri kao "nezakonite" i "nehumane" i pozvao svoje sunarodnike da se pripreme da brane svoju naciju.

Amadu Abdraman, portparol kreatora puča, najavio je opoziv pet sporazuma o vojnoj saradnji sa Francuskom. Niger je takođe suspendovao emitovanje međunarodnih novinskih kuća France 24 i RFI koje finansira francuska država, što je izazvalo osudu francuskog Ministarstva spoljnih poslova.

Vođe puča optužili su francuske snage da su oslobodile zarobljene "teroriste" i prekršile zabranu vazdušnog prostora zemlje u pokušaju da destabilizuju Niger, a Francuska je odmah odbacila optužbe.

Nigerska vojska je rekla da će goniti Bazuma za "veleizdaju i podrivanje unutrašnje i spoljne bezbednosti" zemlje. Na 63. godišnjicu nezavisnosti Nigera, stotine ljudi koji podržavaju puč okupili su se na masovnom mitingu u Nijameju, oni su mahali džinovskim ruskim zastavama.

Prvi od tri leta za evakuaciju francuskih i evropskih državljana iz Nigera krenuo je uveče prvog avgusta, nakon što su Francuska, Italija i Španija najavile evakuaciju svojih državljana i drugih evropskih državljana.

Treba reći i to da Francuska još uvek održava vojno prisustvo u zemlji, kao i to da su borci Vagnera takođe u Nigeru.

Nastavak na SrbijaDanas.com...