Izvor: Blic, 28.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mile Šaula: Beograd ga neće, a Pariz hoće
LAZAREVAC - Mile Šaula, slikar iz Lazarevca, upravo je postao laureat Prve nagrade na tradicionalnom pariskom salonu “Nove realnosti”. ”Veoma sam uzbuđen i ponosan, jer ovaj salon okuplja najznačajnije slikare pariske scene iz celog sveta”, kaže za “Blic” mladi umetnik i otkriva nam da je ovo drugi put da je nagrađen na ovoj prestižnoj izložbi, kao i da se, nažalost, u Srbiji o tome malo zna, jer njega niko ne šalje u inostranstvo, niti bilo ko iza njega stoji. Ukratko, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << selekcije ulazi isključivo na osnovu svog rada.
U Parizu Šaula ima svog agenta koji mu ugovara izložbe i prodaje slike, sarađuje s galerijom "My collection”, njegova procedura za prijem u "Maison des artistes” (nalik ULUS-u) je u toku. Predstoji mu već u junu učešće na internacionalnoj izložbi "Nord art” u Bidelsdorfu, najreprezentativnijoj izložbi u severnoj Evropi, i na postavci francuske savremene umetničke scene u njujorškoj galeriji "Ward-Nasse” (izložbi koju organizuju istoričari umetnosti i kritičari vezani za časopis "La gazzete des Arts”), u novembru, ponovo u Parizu, na Salonu "Comparaisons” u Gran Paleu (u okviru manifestacije "Umetnost u prestonici”), a u decembru na samostalnoj izložbi u Kotoru. Beograda nigde nema, ali veli "nikad nije kasno”. Dva puta se javio na otkupni konkurs Sekretarijata za kulturu Beograda, ali prošao nije.
Zašto Pariz?
- U Pariz sam prvi put otišao aprila 2002. na poziv žirija Salona "Nove realnosti” koji traje već 65 godina i od tada redovno na njemu izlažem. Za drugi boravak, u tzv. Siteu gde naše udruženje ima na raspolaganju par ateljea, Ivoni Rajačić-Barandovski, kustoskinji Galerije SULUJ, mogu da zahvalim na savetu i informaciji. Nikad nisam imao nikakvu stipendiju, niti pomoć bilo kakve vrste, izuzev što mi je Ministarstvo kulture dalo novac za povratnu autobusku kartu. Bavljenje umetnošću za mene nije zanimanje već potreba koja dolazi iznutra, ali kad se nakon davanja sebe do kraja suočim s novčanim problemom, neminovno zapadam u mučan i mukotrpan proces snalaženja.
Ostajete u Parizu?
- Usledili su pozivi da učestvujem na drugim tradicionalnim i renomiranim pa riskim salonima - Majskom salonu, Salonu crteža, Salonu Škole lepih umetnosti... Paralelno su se nizale moje samostalne izložbe u Avinjonu, Lionu, Monpeljeu, Nici... posle kojih su usledile u Berlinu, Bolonji, Hanoveru, Sakramentu... Generalno, položaj umetnika svuda je manje-više pun neizvesnosti. Za razliku od Srbije, napolju ipak neko tržište postoji. Kad to kažem, mislim na interesovanje za umetnost srednjeg imovinskog sloja, a ne na firme. U Parizu je umetnička scena jasno profilisana i svako ko ima kvalitet može naći svoje mesto.
Koje su razlike, a koje sličnosti između svetske i naše likovne scene?
- Svetska scena je definisana prema koncepcijama galerija. Galeristi drže do kontakta s umetnikom, otvoreni su za razmenu ideja, oragnizuju raznorodne izložbe na kojima svako može naći ono što ga interesuje. Novac igra i te kako veliku ulogu, jer svaka izložba umetnika prepoznatljivog u svetu podrazumeva značajna materijalna ulaganja. Naravno da ima i komercijale i kiča, jer i to nalazi publiku. Velike muzejske postavke i retrospektive zaista su mnogo daleko od nas. Ipak, pozitivna strana naše scene je vitalnost uprkos svemu, posebno mladih autora koji se dovijaju da prate svetske tokove, u želji da ne budu samo deo lokalne priče. Teško je i trnovito, ali treba biti uporan i principijelan i pored svih nedaća.
Uporedite "Maisons des artistes” i ULUS?
- Upoređivanju francuskog i našeg udruženja prethodi pitanje odnosa prema kulturi uopšte. Naša država je korak po korak pristala na estradizaciju kulture, i ne vidim jasan koncept kulturne politike. Kvalitet je gurnut na marginu i neprimetan je. Trajanje na pričama koje su opijum za narod, mladima, hteli to oni ili ne, nameće uzore i obrasce. Među analitičarima i protagonistima scene sumnjivog umetničkog porekla takođe se krije estradna Srbija. Gde su nekadašnji časopisi za vizuelnu kulturu?! Svi smo ovde osuđeni na milostinju i snalaženje, nema ni elementarnog poštovanja ličnosti umetnika i inače!
Nagrade Salona "Nove realnosti”
- Salon "Nove realnosti” dodeljuje četiri ravnopravne nagrade koje obezbeđuju četiri pokrovitelja. One koju sam ja dobio pokrovitelj je Filip Marin, vlasnik renomirane fabrike slikarskog materijala u Parizu. U konkurenciji je bilo četiristo umetnika. Nagrada podrazumeva 1.500 evra u slikarskom materijalu, što je veliki podstrek za moj dalji rad. Jer, posle svega, uvek sledi povratak u atelje kao iskonska potreba nesmanjene žestine. Druga strana medalje je kako otići i primiti nagradu. Ovog puta mi je pomogla opština Lazarevac, a "Fudeks” dao povratnu kartu. Od Ministarstva kulture još čekam odgovor na molbu za sufinansiranja mojih narednih izlagačkih projekata - dodaje Šaula.
Povezane vesti: Otvoren Čukarički salon Lubardino delo “Iz davnina” prodato za 15.000 evra Dela Karavađa u Beogradu od 14. oktobra
