Izvor: Politika, 11.Jan.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marš miliona u Parizu
Odgovor slobodnog, kosmopolitiski i demokratski nastrojenog sveta na prošlonedeljni krvavi pir muslimanskih fanatika u Parizu
„Pariz je danas prestonica sveta”, izjavio je predsednik Francuske Fransoa Oland, uoči početka demonstracija u francuskoj prestonici protiv terorizma i politički motivisanog nasilja, izvestile su svetske agencije u uvodu izveštaja o, istorijskom protestnom okupljanju na tlu Evrope.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Marš miliona bio je odgovor slobodnog, kosmopolitski i demokratski nastrojenog sveta na prošlonedeljni krvavi pir muslimanskih fanatika u Parizu, kada je u napadu na redakciju satiričnog nedeljnika „Šarli ebdo” ubijeno dvanaest novinara i karikaturista, a u daljoj eskalaciji još pet osoba.
Oland je, naravno, mogao da bude još precizniji, pa da nazove demonstracije s više od milion učesnika – protestom predstavnika ujedinjene planete.
U Parizu se, prema zvaničnim podacima, okupilo preko jednog i po miliona učesnika, u Lionu više od stotinu i pedeset hiljada, u Marseju, Renu i Sent Etijenu po šezdesetak hiljada.
Na Pariskom trgu u Berlinu, ispred francuske ambasade, okupilo se više hiljada građana, iskazujuću solidarnost sa žrtvama francuskog atentata.
Nazapadnoj obali su hiljade Palestinaca izrazipi protest protiv atentata na novinare. Na apel PLO i Al Fataha u Ramali su istaknuti političari i javni radnici predvodili protestnu povorku pod motom: „Palestina se solidariše sa Francuskom u borbi protiv terorizma”. Demonstracije je podržala i radikalna organizacija Hamas.
U Parizu je demonstracije predvodilo više od pedeset državnika iz celog sveta. Među njima, uz francuskog predsednika i ključne političare te zemlje, obreli su se nemačka kancelaraka Angela Merkel, britanski premijer Dejvid Kameron, šef vlade Izraela Benjamin Netanjahu i njegov „komšija”, jordanski kralj Abdalah Drugi sa suprugom.
Predstavnici Srbije bili su prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednica Skupštine Maja Gojković.
Okupio se celokupni državnički vrh Evropske unije, na čelu s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, predsednikom Evropskog saveta šefova država i vlada Donaldom Tuskom i predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom.
Prisustvovali su brojni državnici iz sveta. U ime Rusije učesnik je bio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, a administraciju SAD je zastupao državni sekretar za pravosuđe Erik Holder.
Demonstracijama su se priključili brojni predstavnici islamskih država i Turske koja se sve više okreće islamu. Ankaru je predstavljao premijer Ahmet Davutolu, Palestinu predsednik Mahmud Abas, Ujedinjene Arapske Emirate ministar spoljnih poslova šeik Abdalah ben Zajed al Nahijan. Bili su tu i visoki predstavnici brojnih afričkih država, od Togoa, Gabona, Nigerije, Čada, Malija, do predstavnika Egipta, Alžira i građanskim ratom podeljene Libije...
***
Broj učesnika marša je nezabeležen u novijoj evropskoj istoriji, ali i broj okupljenih državnika, pa su preduzete retko viđene, i doživljene, mere obezbeđenja.
Prema zvaničnim podacima koje je saopštio francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev, učesnike demonstracija je čuvalo više od pet hiljada policajaca i vojnika, dok su oko dve hiljade pripadnika državne bezbednosti – uz 2.200 policajaca u uniformi – formirali takozvani živi zid oko trase kojom je marširala povorka.
U evropskim obaveštajnim krugovima nezvanično se ističe da je broj u najmanju ruku trostruko veći, ako se računici pridodaju brojni agenti evropskih službi i francuski stručnjaci za bezbednost koji su se, kako se kaže, spontano i dobrovoljno stavili na raspolaganje.
Ovakve mere obezbeđenja opravdane su i činjenicom da su iz Al Kaide i iz ID (Islamska država) upućene nove pretnje Starom kontinentu. Nesigurnost raste među građanstvom, pre svega u Velikoj Britaniji i u Francuskoj – u zemljama koje su najaktivnije u intervencijama zapadne zajednice država u Iraku, u Siriji, u Jemenu i u delovima Afrike.
U Parizu je, neposredno pred početak demonstracija održan vanredni sastanak državnika i ministara ključnih evropskih država na kome je razmatrano osnivanje evropske službe bezbednosti. Sastanak je sazvan na inicijativu italijanskog premijera Matea Rencija koji je svoj predlog lakonski obrazložio: „Ako imamo zajedničku valutu, možemo da imamo i zajedničku bezbednosnu agenciju”.
Nemačka kancelarka Angela Merkel složila se s Rencijem utoliko da bi saradnja postojećih, nacionalnih službi trebalo da bude unapređena, ali je dodala da će, bar ako je o Nemačkoj reč, domaće službe i dalje biti samostalne, tim pre što onde (u Nemačkoj) dobro obavljaju svoj posao i ne prave propuste.
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezje, međutim, nije pokazao spremnost da se osloni samo na rad i rezultate svojih podređenih. On je apelovao na Nemce da budu krajnje oprezni „jer su u Nemačkoj danas aktivni, više nego ikada pre, pojedinci i organizacije koji su spremni da ugroze njenu bezbednost.”
Nemački ministar, naravno, nije pomenuo poimence ko to ugrožava opštu bezbednost, možda i zato da ne bi dao novi podsticaj postojećim podelama građanstva oko tretmana sugrađana muslimanske veroispovesti, a šire i dalji uspon tamošnje ekstremne desnice koja traži samoizolaciju Nemačke od inostranstva i radikalni tretman svih stranaca.
Nemački ksenofobi i šovinisti Pegide, pokreta takozvanih patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapadnog podneblja, očekuje danas novi rekord po broju učesnika njihovog marša protiv stranaca: najavili su da će se pojaviti u crnini ili s crnim florom u znak solidarnosti sa žrtvama pariskog atentata, ali i da će pri tom ukazati koliko je realna opasnost koja preti od islamista, a na koju oni svakog ponedeljka, od sredine oktobra prošle godine, upozoravaju…
Ne bi smela da se zapostaviti činjenica da se u subotu, upravo u Drezdenu, okupilo oko 35.000 demonstranata protiv Pegide, ali i u znak protesta protiv pariskog masakra – više nego istog dana na jugu Francuske, u Nici, gde je oko 20.000 građana odalo poštu žrtvama masakra, novinarima redakcije „Šarli ebdo”.
U Nemačkoj je, ipak, došlo do grotesknog razvoja situacije. Centralni savet muslimana pozvao je na demonstracije za solidarni život s domaćim stanovništvom, pred Brandenburškom kapijom, u Berlinu – ne bi li dokazao Nemcima da su i došljaci normalni građani… Migranti, međutim, do sada nisu širili krvoproliće, ni u ime islama, ni u neko drugo ime. Nemačka desnica jeste. Dovoljno je prisetiti se serije ubistava koje je izvela teroristička ćelija Nacionalsocijalističko Podzemlje. Ne smeju se zaboraviti paljenja smeštaja za azilante i jezive scene koje su se, po pravilu, ponavljale: policija i vatrogasci su spasavali žrtve, a okupljena masa građana je „radoznalo posmatrala” šta se dešava, odbijajući da pritekne u pomoć...
Zajedničko je većini evropskih država da se opasnost jednih ekstremista previđa, a opasnost koja preti od potencijalnih i dokazanih terorista s druge strane prenaglašava.
Analizom specifičnih motivacija za izlazak na ulice – od reakcija na atentat, do demonstracija za Pegidu i protiv nje u Nemačkoj – moglo bi se zaključiti da je Evropa i ovoga puta pokazala sve fasete svojih nesloga, a njeni ključni političari mahom su podlegli sitnošićardžijskim i politikantskim kalkulacijama. Na to navodi i primer na koji je „Politika” u izdanju ukazala: šef nemačke socijaldemokratije Sigmar Gabrijel uputio je pismeni apel svim šefovima parlamentarnih stranaka, i donedavno suvladajuće FDP, da zajedno predvode povorku. Dobio je odgovor da ima drugih prioriteta, a prioritetan je, čini se, bio strah vladajuće da će uz njih stati manje ljudi nego na demonstracijama šovinističke Pegide.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 11.01.2015.
Pogledaj vesti o: Twiter
.jpg)
