Izvor: Sportske.net, 16.Jul.2019, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luka Jović - Selo od 105 kuća "lepše od Pariza", porodična drama, žal za Zvezdom!
Luka Jović pisao za "theplayerstribune.com".
Težak je put Luke Jovića do najskupljeg srpskog fudbalera ikada i novog fudbalera Real Madrida. O tome je pisao za "theplayerstribune.com" gde je napomenuo sve stvari koje su mu stajale na putu i sve ono što ga je odvelo do mesta na kome se sada nalazi, a to je mesto u napadu Real Madrida.
Jović je govorio o tome kako je pregledao VHS kasete sa golovima sa Svetskog prvenstva 2006. godine, kako je obožavao Ronalda, Brazilca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << kako ga je imitirao kako bi imao brz dribling kao što je to on imao.
"Treneri su odmah videli instinkt za gol u meni, još na početku. Otac me je poslao da igram za Omladinac iz Loznice. Sećam se da je sve bilo plavo. Ograda je bila plava, mali hotel pored je bio plav. Teren je bio prilično mali, smejali biste se kada biste videli fotografije. Mislio sam da je svaki teren na svetu takav, sve dok skauti Crvene zvezde nisu došli da nas gledaju. Tada sam imao osam godina, nisam imao predstavu gde ću završiti", napisao je Luka Jović, između ostalog.
Nakon što je pisao o svom setu Bataru koje je "lepše od Pariza", od svega 105 kuća, ali i o tome koliko ga voli i koliko voli ljude u tom mestu koji su spremni da daju sve za svoju decu radeći u poljoprivredi.
"Tako je bilo i u mom slučaju. Moji roditelji su radili i radili kako bi mi pokazali put u životu. Kada sam odrastao, moj otac je bio vlasnik supermarketa. Ipak, kada bi imao lošu godinu, morao je da podigne kredit kako bi mogao da idem na treninge svakog dana. Imao sam i ujaka u Rusiji, kada bi on čuo da imamo finansijskih problema, on bi slao kopačke i novac. Tako vam je to u Srbiji, svi smo veoma bliski. Treba i da bude tako", piše Luka.
Kasnije se i dotakao porodične tragedije koju nije pričao do sada.
"Ne pričam o tome mnogo, ali kada sam imao devet godina, moja starija sestra se razbolela. To je momenat koji je obeležio naše živote. Doktori su pronašli da ima leukemiju, a ona je bila u bolnici prilično dugo. Moja majka je morala da prekine rad u supermarketu kako bi bila sa njom. Čitavu godinu, moja porodica je bila rastavljena. Živeo sam sa ocem i dekom, išao na treninge, dok je moja majka bila sa sestrom. To je bilo veoma teško vreme. Ono čega se najbolje sećam jeste osećaj kada se vraćam sa utakmice iz Beograda u Batar. Jednog dana, kada sam se vraćao sa treninga sa ocem, stali smo po ujaka i mog rođaka. Mislio sam da nešto slavimo. Stigli smo kući i video sam svoju sestru kako nosi kartonsku kapu kao da joj je bio rođendan. Rekli su nam da je bila izlečena. Bio je to fenomenalan osećaj jer smo dugo bili uplašeni", ističe Jović.
Luka je pisao i o tome kako je tadašnja bolest njegove sestre i činjenica da se izborila sa njom dala i njemu snagu da uspe u fudbalu, a imao je veliku želju - da postigne gol Partizanu u "večitom derbiju".
Nakon što je prošao kroz Crvenu zvezdu, čuvenu atmosferu o kojoj je toliko bilo reči, ali i kroz sve što je ovaj klub prošao u prethodnim godinama.
"Kada sam imao 16 godina, debitovao sam protiv Vojvodine. Evo i priče za vas, bili smo u Novom Sadu u hotelu noć pre utakmice, a morate me razumeti, sa mladim timom nikad nisam imao karantin. Sedeo sam u hotelu sa svojim cimerom, bili smo prilično gladni i onda smo otišli do marketa po hranu. Kada smo se vratili, videli smo naše trenere kako sede i piju piće. Gledali su nas šokirano, nisu razumeli ništa.
'Znaš li koliko je sati?', pitao me je trener. Bilo je 11:30 uveče. On je zaurlao:
'Treba da budeš u krevetu u 11!' Stvarno nisam znao, imao sam 16 godina. Ali bez obzira na to, sa dosta samopouzdanja sam izašao na teren. Postigao sam gol tog dana. Pogledao sam ka navijačima, slavili su. To je neverovatan osećaj. Crvena zvezda je kao član porodice. Uvek sam želeo da igram za njih, čak i kada sam imao ponude jakih klubova, nisam želeo da odem. Kada me je tražila Benfika 2016. godine, sećam se da sam rekao majci da ne želim da idem. Rekla mi je:
'Srce, svi znamo da voliš Crvenu zvezdu više od svih nas, ali stavi sebe u prvi plan.'
Ovo vam sve govori, moja majka je mislila da volim više Crvenu zvezdu od nje", piše Luka.
Ispisao je svoj fudbalski put nakon Crvene zvezde, kako je plakao "bez razloga" u Lisabonu, a pravi razlog je bio taj što je bio udaljen 3000 kilometara od svog mesta. Ističe i da se sve promenilo kada je prešao u Frankfurt.
"Uvek ću ceniti Ajntraht jer to nije klub u kome se radi o novcu i skupim igračima. To je klub u kome se radi o hemiji i odnosu sa navijačima. Kada smo osvojili Kup 2018. godine osetio sam tu naelektrisanost, slično kao i u Crvenoj zvezdi.
Jedino žalim za polufinalom Lige Evrope protiv Čelsija. Ovo je jedini put da sam plakao zbog tuge u svojoj karijeri, izgubili smo nakon penala i otišli smo do navijača koji su pevali himnu Ajntrahta sa suzama u očima. To je bilo drugačije iskustvo za mene, igrati za navijače koji vas podržavaju i kada gubite. Bilo mi je žao što sam otišao jer je to klub koji mi je promenio karijeru", pisao je on.
U opširnom tekstu Luke Jovića može se pronaći i nastupanje za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu koje je opisao kao "neverovatno", posebno za utakmicu protiv Brazila.
"Pre nekoliko godina sam sanjao da igram za Zvezdu. Ubrzo sam igrao Svetsko prvenstvo, polufinale Lige Evrope, a sada sam u Real Madridu. To vam daje samopouzdanje. Nikada nisam sumnjao u njega. Verujem da imam taj kvalitet sa kojim sam rođen", ističe Jović.
"Ima smisla za mene. Kako možete biti napadač bez samopouzdanja? Za ovu poziciju nije bitan početak, nego završnica. Isto je i za mene. Početak je bio u selu od 105 kuća, mesto za koje nikada niste čuli. Šta je sledeće, gde ću završiti? Zaista ne znam, ali imam velike snove", završio je Luka Jović.
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
