Izvor: N1 televizija, 12.Nov.2018, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lišanin: Sile se retko izvinjavaju, Pariz priznao grešku

Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije kaže da je dobro što je stiglo izvinjenje ambasadora Francuske, povodom rasporeda sedenja na ceremoniji u Parizu, i da je to izvinjenje francuske države. Velike sile se teško izvinjavaju, a kad to urade onda zaista priznaju da je reč o grešci, dodao je.

Tema o kojoj se polemiše od juče je raspored sedenja na ceremoniji u Parizu. Predstavnika Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << predsednika Vučića, nije bilo u prvom redu, iako je Srbija dala veliki doprinos pobedi saveznika. Upitan šta u tome vidi - propust u organizaciji ili neku poruku Srbiji, Lišanin kaže da nakon objašnjenja i izvinjenja ambasadora Francuske u Srbiji Federika Mondolonija - izgleda da je zaista bio u pitanju propust. Izgleda da se rasporedom sedenja bavio neko ko možda nije bio dovoljno upućen u ovako nešto, kaže gost Dana uživo.

"Bez obzira na sve to jeste zaista bilo neprimereno", dodaje Lišanin. Tumačenja koja postoje u srpskoj javnosti - da je to odraz ugleda Srbije u svetu ili odnosa prema aktuelnoj sprkoj administraciji, mogla bi da se uzmu u obzir da je u pitanju nešto drugo, a ne obeležavanje ovakve godišnjice, kaže gost N1, ističući vojnički doprinos koji je bio nemerljiv u prvoj i poslednjoj godini Velikog rata.

Lišanin ocenjuje da je dobro što na licu mesta Predsednik Vučić nije napravio skandal i da je dobro što je stiglo izvinjenje iz Francuske ambasade. "Ambasadori se ne izvinjavaju na svoju ruku, to nije izvinjenje francuskog ambasodora to je izvinjenje francuske države... Velike sile se teško i retko izvinjavaju u međunarodnim odnosima  i teško to prevaljuju preko usta, i kad se dogodi onda zaista oni priznaju da je ovde reč o grešci, propustu".

Komentarišući sastanak predsednika Vučiča sa kancelarkom Angelom Merkel u Parizu, gost N1 kaže da teško da postoji nešto u poziciji Nemačke, što je, kako je podsetio, naglasio i sam Vučić, a što mi ne znamo o kad je u pitanju Kosovo. A drugi je deo priče pokušaj da se nemački stav smekša, a to najteže ide kad je reč o našim spoljnopolitičkim aktivnostima, a u kontekstu dogovora s Prištinom i povodom eventualne korekcije granica, dodaje. Ovo je, kaže Lišanin, sve na nivou spekulacije, jer srpska javnost ne zna šta je plan za koji tražimo podršku Nemačke. Ali, konstatuje, da u odnosu na sve zapadne igrače, ali i u odnosu na Kinu i Rusiju, Nemačka najteže odstupa od svojih ranijih pozicija. U velikoj meri i London izražava skepsu prema tom pitanju, ali London će od proleća imati manju "težinu", posle izlaska iz evropskih institucija, dodaje.

Lišanin je rekao da Merkel ne drži te sastanke da bi s nekim sedela, već zato što zaista želi da bude obaveštena o toku dijaloga Beograda i Priština. Mi ne znamo šta je to za šta Aleksandar Vučić traži podršku Merkel, ističe gost N1 dodajući da bi javnost o planu za Kosovo trebalo da sazna preko parlamenta.

Prema njagovoj prognozi, sporazuma sa Prištinom neće biti u 2019.

"Ono što ja vidim kao mnogo veći problem je odsustvo bilo kakve opipljive i promišljene strategije sa srpske strane, generalno kad je reč o spoljnoj politici, ne samo kad je reč o Kosovu", kaže Lišanin.

Poslednji dokument koji imamo, a koji nalikuje strategiji srpske diplomatije je ekspoze tadašnjeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića donet 2001, navodi gost N1. Dodaje da su u pripremi strategija o nacionalnoj bbezbednosti i još neki dokumenti "da popune tu prazninu". Kaže da je potrebno znati šta su krajnji ciljevi srpske diplomatije, ali da ne vidi da će se to uskoro dogoditi.

"Prilično sam uveren da će izbori za Evropski parlament i novi sastav Evropske komisije nešto što će se dogoditi pre nego što se u Beogradu sazna šta je ono što Srbija hoće od pregovora s Prištinom i šta je ono što Srbija hoće u svom spoljnopolitičkom delovanju", naglasio je Lišanin.

Prokomentarisao je i sastanke na marginama ceremonije u Parizu.

Ova vrsta masovnih samita kakva je bila ova komemoracija, kaže gost N1, nisu dobra prilika da se ulazi u suštinu problema i da se otvaraju ozbiljna pitanja. "To je prilika da se ljudi protokolarno slikaju, da se pokaže ko je kome sagovornik, a ko nije, da se ukaže na moguće pravce saradnje, ili da se naprave  planovi za budućnost, kao što su posete (Emanuela) Makrona i (Vladimira) Putina, u našem slučaju". Kaže da ne treba preterano očajavati ako i ne bude susreta koji su najavljivani.

"To su susreti na marginama, koji ne traju duže od 30 ili 40 sekundi i onda je pitanje ko će biti veštiji u prezentaciji takvih kratkotrajnih susreta - ko će napraviti bolju fotografiju, staviti na Tviter i predstaviti kao uspeh svoje diplomatije", dodaje.

Posete Makrona i Putina - ništa značajno za pitanje Kosova

Govoreći o narednim posetama Makrona i Putina, a kad je u pitanju rešenje pitanja Kosova, kaže da ih ne vidi kao posebno značajne, i da ne vidi koji bi to konkretni pomak one donele.

Dobro je za prestiž za jednu državu kad ima takve goste, ali ne mislim da će doneti specifičan pomak po pitanju Kosova, kaže.

Može jedino, kako navodi, da se prilikom tih poseta razjasni srpska pozicija i da se za nju potraži podrška uz ponudu možda ustupaka u nekim drugim oblastima, dodajući da je važno imati podršku velikih sila. Ali prvo morate da znate šta je ono što hoćete, i kako mislite to da postignete, da biste tražili za to podršku, naglašava.

"Moj utisak je, i taj utisak je dosta pouzdan, da se spoljna politika u velikoj meri vodi ad hok, od slučaja do slučaja, stihijski, a da strateškog promišljanja baš nema mnogo. I neki susreti na vrhu koji bi nominalno trebalo da predstavljau veliku šansu za dramatičan proboj u oblasti međunarodnih odnosa su zapravo propuštene prilike, jer su interesi nejasno formulisani", ocenjuje Lišanin.

Nastavak na N1 televizija...