Izvor: Politika, 12.Nov.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupac Modiljanijevog akta pije čaj iz šoljice od 36 miliona dolara
Tajkun Lju Jićijan, koji je nekada bio taksista, platio 170,4 miliona dolara ulje na platnu italijanskog umetnika iz 1917. godine
Zahvaljujući kineskom milijarderu Lju Jićijanu, „Ležeći akt” Amadea Modiljanija svrstan je u malobrojnu grupu umetničkih dela koja su na licitaciji dostigli devetocifreni dolarski iznos. Lju je potvrdio da je u ponedeljak aukcijskoj kući „Kristi” dao 170,4 miliona dolara za ulje na platnu koje je italijanski umetnik naslikao 1917. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Parizu dok je 200 kilometara dalje besneo rat.
To je sada druga najskuplja slika prodata na licitaciji, posle Pikasovih „Žena iz Alžira” koje su u maju prodate za 179,4 miliona dolara. U grupi predmeta sa devetocifrenom cenom je samo deset dela, od toga tri Pikasova i tri Alberta Đakometija, podsetio je magazin „Forčen”.
U telefonskom razgovoru s novinarom „Njujork tajmsa”, Lju je rekao da planira da sliku izloži u jednom od svoja dva muzeja u Šangaju.
„To će biti prilika da kineski ljubitelji umetnosti vide dobra umetnička dela ne morajući da napuštaju zemlju, što je jedan od razloga zbog kojih sam osnovao muzeje”, rekao je kolekcionar koji je za ovu sliku dao 100 miliona dolara više od dosadašnjeg aukcijskog rekorda za Modiljanija.
Kupovinom Modiljanijevog „Ležećeg akta” Lju želi da kineski ljubitelji umetnosti vide dobra umetnička dela ne napuštajući zemlju (Beta/AP/„Kristi”)
Lju je prošao dug put do bogataša čija se imovina procenjuje na 1,4 milijarde dolara. Napustio je školu sa 14 godina da bi pomogao majci koja je šila torbe i prodavala ih na ulicama Šangaja. Kasnije je radio kao taksista, da bi talas reformi i ekonomskog otvaranja Kine osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka iskoristio da se obogati trgujući akcijama i nekretninama. Osnovao je osiguravajuće kompanije koje su sada među najvećim u Kini.
U umetničkim krugovima Lju Jićijan je i te kako poznat. Prošle godine je šoljicu iz dinastije Ming platio 36,3 miliona dolara, oborivši rekord za kineski porculan. Zemljake je šokirao kada je posle iz nje nastavio da pije čaj. Početkom ove godine oborio je rekord za jedno delo orijentalne umetnosti. Dao je 45 miliona dolara za 600 godina staru tibetansku svilenu tapiseriju. Za dve godine ovaj milijarder je potrošio petinu svog novca na umetničke predmete, izračunao je „Forčen”. Jedna od ideja je da u zemlju vrati kineska umetnička dela koje su prethodnih vekova odnosili privatni kolekcionari sa Zapada.
Ukleti slikar
Amadeo Modiljani rođen je 1884. u Livornu u Italiji, ali je veći deo svog kratkog života proveo u Parizu. Zbog strasti prema ženama, alkoholu i drogama, dobio je nadimke „princ boema” i „ukleti slikar”. Jedan je od umetnika koji su slavu stekli mnogo posle smrti. Umro je u Parizu od tuberkuloze 1920, a dan kasnije njegova žena i muza, francuska slikarka Žan Ebitern, izvršila je samoubistvo skočivši kroz prozor u poodmakloj trudnoći.
Hadžić uhapšen zbog Modiljanija
Krajem 2007. u beogradskoj galeriji „Progres” izložena je Modiljanijeva slika „Portret muškarca” (naslikan 1918) iz privatne kolekcije jednog domaćeg kolekcionara koji u to vreme nije želeo da otkriva identitet. Znalo se jedino da je lično snosio troškove utvrđivanja autentičnosti ovog dela na rimskom institutu „Modiljani” i italijanskom institutu za atomsku fiziku.
Kasnije se ispostavilo da je vlasnik slike Novosađanin Zoran Mandić, koji je tvrdio da ju je kupio u Parizu 1991. godine za znatno manji iznos od njene stvarne vrednosti koja se procenjuje na 10 do 15 miliona dolara.
Pošto je Mandić kum haškog optuženika Gorana Hadžića, njegova kuća u Novom Sadu pretresena je 2010. godine. Izražena je sumnja da je Modiljanijeva slika u stvari Hadžićevo vlasništvo i da je hteo da je proda kako bi obezbedio sredstva za dalje skrivanje, što je Mandić izričito negirao.
Ipak, kada je Hadžić u julu 2011. uhapšen na Fruškoj gori, ispostavilo se da je upravo pokušaj prodaje ove slike omogućio strateški prodor u hvatanju haškog begunca. U istrazi se navodno došlo do saznanja da je Hadžić finansirao bekstvo najviše novcem od prodatih umetničkih slika i nakita.
.jpg)
