Izvor: Vostok.rs, 22.Jul.2011, 21:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizna žarišta kulturnog nasleđa
22.07.2011. -
Očuvanje kulturnih spomenika u uslovima oružanih konflikata i revolucionarnih nereda – takva je bila jedna od glavnih tema 35. zasedanja Komiteta Svetskog nasleđa UNESKA, održanog u pariskom sedištu organzacije. Generalni direktor UNESKA Irina Bokova predstavila je 22. jula važne rezultate sednice u telemostu Pariz-Moskva.
Ruska >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prestonica bila je na vezi sa francuskom iz dva razloga. Kao provi, zato što će naredno 36. zasedanje Komiteta UNESKA proteći u Sankt-Peterburgu, unetom u Spisak svetskog nasleđa u statusu grada-spomenika. Kao drugo, Rusija je odavno ratifikovala Konvenciju o očuvanju svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, usvojenu 1972. godine. Na osnovu ovog važnog međunarodnog dokumenta UNESKO realizuje delatnost na očuvanju i zaštiti spomenika kulture, posebno složenu u kriznim žarištima planete. I Rusija u ovoj delatnosti aktovno pomaže. Na primer, za vreme Iračkog rata 2003-2010. godine čuveni peterburški Ermitaž uključio se u obnovu i očuvanje eksponata iračkih muzeja, postradalih u toku vojnih dejstava.
Uključivanje objekata u Spisak Svetskog nasleđa je momenat slave za državu. Ali najteže je očuvati ove objekte kasnije, skrenula je pažnju Irina Bokova, govoreći o dejstvima UNESKA u zemljama zahvaćenim raznim konfliktima.
Sva ova pitanja se vrlo ozbiljno postavljaju u poslednje vreme, zato što spoznaja značaja nasleđa postaje očiglednija povodom događaja u Severnoj Africi i arapskim zemljama, ali ne samo tamo. Jedna od prvih mera koje preduzimamo je skretanje pažnje učesnika konflikta na neophodnost očuvanja kulturnog nasleđa, nezavisno od toga kakvi su uzroci ovog konflikta – socijalna transformacija ili građanski raskol.
Mere upozorenja, nažalost, slabo deluju, posebno u kontekstu vojnih konflikata uz učešće međunarodnih snaga. Ipak, UNESKO preduzima sve kako bi organizovao evakuaciju rariteta ili njihovo traženje i povratak. Tako je bilo bukvalno nedavno u uslovima rata u Avganistanu, gde se u opasnosti našao Nacionalni muzej u Kabulu.
U Kabulu muzej je bio delimično uništen i pokraden, govori Irina Bokova. To što je UNESKO mogao da učini, to je da izveze deo eksponata i da ih preda na čuvanje u muzeje Švajcarske, Japana, Italije i Nemačke. Oni eksponati koji su bili oštećeni, obnovljeni su u specijalnim laboratorijama.
Nastavljajući pregled kriznih žarišta, Irina Bokova govori sa velikom uznemirenošću:
U Egiptu situacija je danas složena, ali kao da je ono što se tiče Egipatskog muzeja u Kairu pod kontrolom. Od 1600 ukradenih eksponata još nije vraćeno svega 16. I ja smatram to zajedničkim uspehom UNESKA, Interpola, Međunarodne carinske organizacije, sa kojima radimo, kao i egipatskih vlasti. Sada nas najviše brine stanje u Libiji. Ali dok je u toku oružani konflikt nemoguće je oceniti šta se tačno dešava sa kulturnim objektima.
UNESKO nisu policijske snage, rezimirala je Irina Bokova. Vodimo dijaloge sa vladama, šaljemo naše misije, pozivajući na potčinjavanje zahtevima Konvencije, što u celini zavisi od političke volje država koje su je potpisale. A takvih država je na današnji dan 178 – dovoljno za spas kulturnog nasleđa čovečanstva zajedničkim naporima.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
