Izvor: Politika, 04.Feb.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevo je preče od Pariza
Na jednog Novaka Đokovića na vrhu, svake godine otpadnu hiljade onih čiji su roditelji uzalud prodavali nekretnine, slušajući savete slatkorečivih trenera i ostalih dobronamernika. I onih drugih, koje je iznenadna povreda grubo izbacila sa vrteške.
Bolji poznavaoci prihoda i rashoda tvrde da tek prvih 200 u svetu pokrivaju troškove učešća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puta, boravka i trenera, a prvih 100 počinju da zarađuju.
Onda dolazi prelazak tanke linije ispod prvih 50, gde se sponzorskim ugovorima ustostručuju primanja, kao kada platna talentovanog slikara preko noći proglase za Van Goga. Neobično zvuči, ali u mnogim siromašnijim sportovima stoti na svetu više zarađuje od teniskog parnjaka.
Može samo da se zamisli razlika u motivaciji onih koji grabe ka crti bogatstva i slave u odnosu na čoveka na vrhu, koji je crtu prešao pre devet godina, a i dalje odbija nalete novih generacija.
Gde Đoković nalazi dodatnu motivaciju i smisao za još jedan udarac u onim mučnim maratonima, kada i gledaoci traže kraj?
Kolektivni izvori motivacije
Koji je sledeći važan meč u Đokovićevoj karijeri? Sada svi žure na još neosvojeni Rolan Garos, ali ima jedna crpna stanica pre toga i grad preči od Pariza, a zove se Kraljevo. Od 6. do 8. marta, Kraljevo će biti teniski centar sveta, zato što se na ušću Ibra u Moravu odvija veliki derbi Dejvis kupa Srbija – Hrvatska i zato što ishod derbija može bitno da utiče na sezonu najboljeg tenisera sveta.
Koliko god delovao sporedno u odnosu na gren slem turnire, Dejvis kup se redovno pokazuje kao nacionalni putokaz u godini koja dolazi, a u Kraljevu se igra emotivni gren slem: hrvatski teniseri u kolektivnom usponu protiv naših u ekipnom padu.
Setimo se šta je značila pobeda Srbije u Dejvis kupu, krajem 2010. Đoković je svuda govorio da ga je lansirala u orbitu iz 2011; Viktor Troicki se vinuo do 12. mesta, a Janko Tipsarević do 16, sa kojeg će 2012. nastaviti do osmog.
Sličan motivacioni značaj su uspesi u Dejvis kupu imali za pojedinačne karijere Nadala i Španaca, Del Potra i Argentinaca, Berdiha i Čehe, ili za uspon francuskih nada. Federer i Vavrinka su cele prošle godine leteli na krilima titule za Švajcarsku.
Za Novaka Đokovića, kome su nacionalni ponos i uloga najpopularnijeg ambasadora zemlje duboko ukorenjeni, biće neprocenjivo vredno da još jednom pobedi šampiona Njujorka Marina Čilića (ako se ovaj dotle oporavi od povrede), da se revanšira bombarderu Ivi Karloviću za ovogodišnji poraz u Dohi, ili da na vreme mladom Borni Ćoriću, zvanično proglašenom za svetsku nadu 2015, pokaže koliko mu još treba da postane najbolji.
Još mu više znači da pobedi sa ekipom, posebno sa povratnikom Viktorom Troickim, za čiju se pravdu u vreme suspenzije borio na svaki način, javno ulažući sopstveni ugled u odbranu prijatelja i saigrača.
Najbolji teniseri sveta jesu bogati pojedinci, zaokupljeni ličnom karijerom, ali radost koju donose drugima popunjava motivacionu prazninu igre za sebe. Gledajući sa krova sveta, šta goni dalje sportistu koji je finansijski obezbedio i unuke: udaljeni rekordi koji mogu da ostanu nedostižni, titula koja nedostaje u kolekciji, ali može i da izmakne...
U takvim pričama i ciljevima koje su mu nudili gladni mediji, Đoković se zagubio tokom 2012, pokušavajući uzalud da ponovi neponovljivo.
I s povredama u nacionalni tim
Kada je rešio da se 2013. ponovo napoji sa zajedničkog izvora – da igra za drugove iz tima, reprezentaciju i naciju – napustio je pobedničku proslavu u Melburnu da bi što ranije stigao na pripreme za meč sa Belgijom.
Protiv SAD se povredio i ostao na terenu do pobede, pa sa istom povredom načinio čudo u Monte Karlu, na Nadalovom bunjištu. I 2011. je igrao sa povredom protiv Argentine, pa sebi upropastio kraj najusešnije sezone u karijeri.
Jednom američkom komentatoru je jači utisak od pobede povređenog Đokovića protiv Kverija bio prvi susret sa njim u zabačenom Bojsiju, u državi Ajdaho. Nije mogao da se načudi da je najbolji teniser sveta prvi došao na pripreme i proveru uslova za igru.
Uporedio ga je sa slavnom braćom Brajan, koja su na pripreme stigla tek par dana kasnije, a onda izgubili od Nenada Zimonjića i njima nepoznatog Ilije Bozoljca.
Đokovićeva igra za državu duže se pamti i od milionskih donacija koje prikuplja, pa i od prošlogodišnjih 500.000 dolara nagrade iz Rima, koje je dao za žrtve poplava. Pare su to, nikad ih nije dosta, a uvek će biti i onog našeg „da, ali...”. Zato je Kraljevo prava odskočna daska za vedru 2015. Sam Đoković svoje motive opisuje ovako:
– Bavim se tenisom da bih osvajao velike titule i bio u poziciji da igram za ljude oko sebe. Znam koliko su žrtvovali zbog moje karijere i pokušavam da im se zahvalim tako što ništa ne uzimam zdravo za gotovo. To što sam se oženio i postao otac u proteklih šest meseci dalo mi je novu energiju, nešto što ranije nikada nisam osetio. Trenutno sve ide kako treba, zahvalan sam na tome i pokušavam punim srcem da proživim ove trenutke.
Ni ovdašnji navijači ne treba da uzimaju Đokovićeve pobede zdravo za gotovo. Ništa nije večito, pa i njima valja da uživaju u ovoj izuzetnoj deceniji, a najpre u martovskoj prilici da ga uživo prate i navijaju. Lepo je što se igra u Kraljevu, a ne u Beogradu. Pohrliće ljudi i sa juga Srbije da vide našeg sportistu koji u ovom trenutku predstavlja nedostižnu metu u celom svetu.
Koliko će ova sportska priča još da traje? Niko ne zna, ali junak priče zna da je smisao dalje borbe produbio igrom za još jedan, najvažniji kolektiv. Svoju dugoročnu motivaciju je već javno definisao: da dočeka da se sin Stefan raduje njegovim pobedama. Znači, barem još nekoliko godina.
Šta bi trebalo, a šta se ne može izbeći
– Većina igrača će vam reći da je važno da ste mislima u sadašnjici. Da cilj postavljate tek kada ostvarite prethodni, da ne idete daleko ni u budućnost ni u prošlost. Ali, morate da budete iskreni i priznate da razmišljate o broju gren slem titula, o svom mestu u istoriji. Meni je to uvek negde u kraju svesti i vrlo sam zadovoljan dosadašnjim učinkom. Ako ostanem zdrav, zadržim profesionalnu disciplinu i posvećenost svakodnevnim obavezama, mislim da imam solidne izglede da se borim za još jedan gren slem, dva, tri...
Nastavak rivalstva sa Federerom u Dubaiju, 23-28. februara
Naredno Đokovićevo odredište je Dubai, 23-28. februara, zajedno sa Federerom i Marejom. Na tom turniru iz serije 500 je u prošlogodišnjem polufinalu izgubio prvu od tri prilike da poravna ukupni skor sa Federerom. Drugu je stekao pobedom u finalu Indijan Velsa, pa propustio igrajući sa povređenim zglobom u polufinalu Monte Karla.
Treći put se približio Švajcarcu pobedom u finalu Vimbldona, ali se opet udaljio na sadašnjih 19:17 porazom u polufinalu Šangaja. Švjacarac je sačuvao takvo vođstvo predajom finala završnog ATP turnira u Londonu, jer se predaja zvanično ne unosi u međusobne rezultate.
U Riju 2016. prilika na tvrdoj podlozi
Organizatori Olimpijade u Riju 2016. objavili su da će se teniski turnir igrati na tvrdoj podlozi, kao i u Pekingu 2008, kada je Đoković osvojio bronzanu medalju na svojoj omiljenoj podlozi. Biće to dodatni motiv za našeg tenisera koji je u Londonu 2012, na travi, bio četvrti.
Kraj
Marjan Kovačević
objavljeno: 04/02/2015
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
