Izvor: Vostok.rs, 26.Jul.2012, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada će, kako i ko rešavati problem Malija
26.07.2012. -
Kada će, kako i ko rešavati problem Malija? Ovo ptianje predmet je stalne pažnje najviših vlasti zemalja Zapadne Afrike koje se graniče sa Malijem, kao i Afričkog saveza.
Na ovo pitanje našeg dopisnika Igora Jazona odgovara u telefonskom intervjuu Pjer Buali, direktor Centra za proučavanje afričkih zajednica Univerziteta Pariz. Pjer Buali je poznati stručnjak za probleme Tuarega i autor nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << objavljene knjige na tu temu.
- Zemlja se faktički podelila na pola posle poraza vladine armije na severu pod napadima Nacionalnog pokreta za oslobođenje Azavad, a zatim salafistskog pokreta Ansar-Din, koji su završeni proglašenjem nezavisne države Tuarega Azavad u aprilu.
Drugi problem je sve veći haos u struktrurama vlasti na jugu Malija koji je nastao posle državnog udara. Posle puča svrgnut je demokratski izabrani predsednik i vojnici su zauzeli vlast. Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike zatražila je od pučista da predaju vlast građanskoj vlasti, a sami da se vrate u kasarne. Na kraju je bila formirana privremena vlada prelaznog perioda. Ali ni ona ne može normalno da funkcioniše, pošto privremeni vršilac dužnosti predsednika Dionkunda Traore od maja meseca se nalazi na lečenju u Parizu i izgleda ne žuri da se vrati u zemlju, tako da su vojnici faktički ostali iza leđa prelazne vlade, kontrolišući njena dejstva. A na severu su događaji poprimili preteći karakter. Tamo se naglo aktivizirala Al-Kaida u islamskom Magrebu, koja je brzo našla zajednički jezik sa Ansar-Dinom, i drugom ekstremističkom grupacijom Mujao. Objedinivši se, oni su silom istisnuli Tuarege iz Azavada i Kidalja i rasejali ih po pesku Sahare, uspostavivši praktično potpunu kontrolu nad čitavom tom ogromnom teritorijom, jednakoj po površini Francuskoj i Belgiji zajedno.
Trenutno salafitisti nameću lokalnim stanovnicima šerijat i silom ih teraju da žive po islamskim zakonima. Razume se, Maliju bi mogle da pomognu susedne zemlje, ali tek ako ih za to zamole same vlasti Bamaka, mada poslednje ne žure da daju takav pristanak. Osim toga, nema jedinstvenog prilaza mogućnostima vojne intervencije radi normalizacije situacije na jugu Malija i borbe protiv terorista na severu. Alžir, na primer, zalaže se za mirno rešenje problema Malija i njemu se pridružio faktički i Senegal. Mirnom rešenju je naklonjena i Francuska. Uopšte kako se pretpostavlja, samo vrlo malobrojni zaista žele veliki rat u tom regionu. Većina je iz raznih razloga protiv njega. Ali pri tome vreme prolazi – to je klasični sjur-plas – situacija se zaoštrava, ali niko ne želi da bude prvi. Jasno je da takvo otezanje samo ide na ruku salafističkim grupacijama i Al-Kaidi na severu, koji posetpeno jačaju i privlače u svoje redove avanturiste i plaćenike iz drugih zemalja regiona. Što se tiče Tuarega, pretrpevši poraz, oni, kao se čini, nisu odustali od ideje formiranja svoje države Azavad. Između ostalog, njih u tome podržavaju vođe plemena Tuarega iz Nigera, kao i sa juga Alžira. I kao rezime mogu da kažem da na pitanje kada, ko i kako će pomoći Maliju da reši svoje probleme jasni odgovor za sada ne postoji. Mirno se odnosi prema tom problemu i SB UN, koji je faktički prebacio na same Afrikance rešavanje malijske krize...
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
