Izvor: Politika, 07.Jun.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija se stvara svesnim odlukama
Ujedinjenu Evropu, čiju glavnu osovinu čine Pariz i Berlin, pre 70 godina sigurno niko nije mogao da zamisli kao realnost, ocenjuje Dubravka Stojanović
Poredeći današnje odnose na Starom kontinentu sa onima od pre 70 godina, istoričarka prof. dr Dubravka Stojanović ocenjuje za „Politiku” da je Evropa napravila istorijski zaokret, i to ne samo u odnosu na tadašnje podele, već i na sopstvenu celokupnu istoriju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„To je jedan od najboljih primera koji pokazuju da istorija nije sudbina, već da nju stvaraju društva i pojedinci svojim svesnim odlukama. Prevazići na taj način sve prethodne konflikte i stvoriti najbliže saveznike od viševekovnih neprijatelja jedan je od najsvetlijih istorijskih primera”, smatra prof. Stojanović.
S druge strane, primećuje, sukobi sa SSSR-om počeli su već tokom rata, pa možemo da kažemo da je hladni rat počeo pre nego što se završio Drugi svetski rat.
„Sukobi interesa koji su bili onda mogu se videti i danas u odnosima između Zapada i Rusije, što je uobičajeno za odnose među velikim silama. Time još više treba izdignuti primer pomirenja evropskih sila koje su uspele da izađu iz te spirale.”
Da li u tom smislu možemo govoriti da su današnja Evropa i Evropa tog vremena različiti kontinenti?
„Tada još uvek nije bilo jasno kako će izgledati Evropa posle rata. Njena karta jeste iscrtavana na savezničkim konferencijama, ali je zavisila i od vojnog završetka rata. Ujedinjenu Evropu, čiju glavnu osovinu čine Pariz i Berlin, tada sigurno niko nije mogao da zamisli kao realnost.”
Veliko herojstvo vojske SAD tokom iskrcavanja u Normandiji na neki način zasenjuje njihovu hrabrost na drugim ratištima koju takođe ne treba zaboravljati, upozorava prof. Stojanović.
„Iskrcavanje je bilo ogroman podvig i napor, ali pri tom zaboravljamo američke borbe u severnoj Africi i gotovo filmski rat koji su američke snage vodile na Pacifiku prethodne dve i po godine i spektakularne bitke kao što je bila, na primer, ona na Midveju. Samo posle toga bilo je moguće napraviti podvig kao što je bila Normandija. Ona je zahtevala i tehničku umešnost i složeno komandovanje i ogromnu hrabrost da se krene direktno na neprijatelja.”
A šta je sa uglavnom ruskim zamerkama da je do iskrcavanja moglo doći ranije?
To su bili ruski zahtevi, jer su oni priželjkivali otvaranje takozvanogdrugog fronta koji bi smanjio pritisak na Istočnom frontu. U prvom redu, Čerčilova procena bila je da američka vojska još nije bila spremna za takav podvig u ranijim fazama rata, zbog čega se prednost dala severnoafričkom ratištu na koje su prvo došle američke snage sa Ajzenhauerom. Procena je bila da otvaranje još jednog fronta u Evropi nije bilo realno ranije.
D. Vukotić
objavljeno: 08.06.2014.
