Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Okt.2018, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Siprijan Kacaris: Muzika je definitivno univerzalni jezik
Francusko-kiparski pijanista, u razgovoru sa Zoricom Kojić, o svom muzičkom odrastanju, profesorima i uzorima, ali i Francu Listu, velikom Ludvigu Vanu, kao i muzici svoje kiparske postojbine
Siprijan Kacaris (1951), francusko-kiparski pijanista visokog renomea, profesor i kompozitor, jedan je od najzanimljivijih umetnika savremenog doba kad je o klaviru reč. Rođen u Marselju, detinjstvo proveo u Kamerunu, a docnije muziku studirao na Pariskom konzervatorijumu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u najuglednijim pijanističkim klasama, Kacaris je paralelno razvijao svoj autohtoni klavirski jezik vođen vatrenim mediteranskim temperamentom, ali i temeljnom stvaralačkom ambicijom. Hvatajući se tokom veoma aktivne umetničke karijere u koštac sa najizazovnijim sviračkim i diskografskim zadacima, Siprijan Kacaris učinio je neke od najzapaženijih podviga u sadašnjici klavirske prakse. Ne treba ni spominjati da je on jedan od retkih pijanista koji je snimio svih devet Betovenovih Simfonija u glasovitoj klavirskoj obradi Franca Lista, što je već samo po sebi postignuće bez premca, po kojem je naširoko znan. No, takođe, i njegovi nastupi i snimci sa delima Mocarta, Šopena, Bramsa, Baha, Griga i drugih velikih kompozitora, uključujući i prestižan izbor kiparskih autora, doneli su mu neka od najznačajnijih priznanja u svetu klasične muzike, svrstavajući ga po mnogima među najbolje pijaniste 20.veka. Siprijan Kacaris, zajedno sa Kiparskim simfonijskim orkestrom pod upravom nemačkog maestra Jensa Georga Bahmana, otvara novo izdanje koncertnog ciklusa Kolarac– Tvoj svet muzike, u organizaciji Centra za muziku Kolarčeve zadužbine. On će, 11. oktobra u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca, izvoditi Betovenov Klavirski koncert br. 3 u c-molu.
Rođeni ste i školovani kao pijanista u Francuskoj iakoste kiparskog porekla. Alinisu samo geni zanimljiv deo vašeg rodoslova već i podatak da ste deo svog detinjstva proveli u Kamerunu. Kakvo je bilo vaše odrastanje, s obzirom na te živopisne geografske odrednice? Koliko je tu bilo pomešanih zvukova različitog etničkog porekla, koji su se sve instrumenti i vrste muzike pojavljivali u vašem najranijem životu?
Moji grčko-kiparski roditelji imali su divnu kolekciju gramofonskih LP ploča klasične muzike u Kamerunu, i ja sam stvarno voleo da ih slušam... ali, veoma sam oduvek bio zainteresovan i za folklornu muziku, poreklom iz baš svake zemlje, uključujući naravno afričku muziku.
Usput, da kažem i ovo – tek kasnije sam shvatio da postoje sličnosti, pa i srodnosti između srpske i grčke muzike. I to u tolikoj meri da se čak jedan grčki ples naziva Servico!
Konačno, svaki put kad bih boravio u zemljama kao što su Kina, Koreja, Laos, Malezija itd... imao sam običaj da improvizujem na teme popularnih melodija iz tih krajeva. Muzika je definitivno univerzalni jezik!
U vezi sa vašim klavirskim obrazovanjem, jedno ime nesumnjivo pleni pažnju kao vrsta zajedničkog imenitelja za bar dvoje vaših profesora Monik de la Brušoleri i Đerđa Cifru, koji su klavir studirali kod učenika genijalnog Franca Lista. Koliko ste rano postali svesni ove grandiozne figure i njene prisutnosti u vašem životu pijaniste? Šta je bilo ono najposebnije u pristupu klaviru što su vam vaši profesori prenosili praktično iz prve ruke?
Iako se to ponegde navodi, Cifra zapravo nikada nije bio moj profesor. Međutim, on je zaslužan za najveći i ni sa čim uporediv pijanistički šok mog života, kome nije bilo ničeg do tada ravnog – bio je to i on sam po sebi, a posebno jedan njegov izuzetan i nesvakidašnji koncert kome sam prisustvovao kad mi je bilo dvanaest godina, i na kome sam ga slušao kako svira Listovu Mađarsku fantaziju i Klavirski koncert br. 1. Za mene je on bio primer za ugledanje, kao i Vilhelm Kempf, koji je takođe sa sobom donosio magične momente, ali na sasvim drugačiji način.
Monik de la Brušoleri, sa druge strane, bila je svakako najčuvenija pijanistkinja svoje generacije i prva umetnica sa Zapada koja je 1945. izvela neverovatno težak Koncert za klavir i orkestarbr. 3 Sergeja Rahmanjinova – delo što se tako retko izvodilo tokom četrdesetih i pedesetih – to su se usuđivali da rade samo najveći, Horovic, Giljels, Van Klibern i svega još nekolicina muških pijanista!
De la Brušoleri je imala običaj da kaže svojim studentima: Radnik mora da uradi težak posao pre nego što umetnik preuzme stvar... U svakom slučaju, možda baš zbog kombinacije ove dve jake figure i mog sopstvenog stila, smatram svako svoje izvođenje JEDINIM ikad – da bih publici dao uvek iznova svo moje srce: rutina je neprijatelj Muzike i Ljubavi.
Jedan ste od retkih pijanista koji je snimio svih devet Betovenovih Simfonija u transkripciji Franca Lista. Za nas,koji takođe sviramo klavir, sama pomisao na bilo koju od ovih transkripcija čini da nam se zavrti u glavi od tehničkih i muzičkih zahteva koje iziskuje svaka. Kako ste se upustili u ovaj ogroman poduhvat?
Napre da kažem jasno – nikad me nije impresionirao Glen Guld u svojim izvođenjima tih Listovih transkripcija. Sa druge strane, ja jednostavno zaista volim transkripcije. To vam je kao da gledate neku prelepu damu, koja nije vaša, ali je baš zato želite još i više! Ukoliko mi se dopada neka muzika pisana za sasvim druge instrumente ili glas, ne vidim zašto bih morao biti uskraćen da u njoj uživam, posebno ako znam da je mogu svirati na klaviru.
Ko je po vašem mišljenjuFranc List, konačno, nakon svih ovih vaših pijanističkih godina, tokom kojih ste se bavili njegovim izuzetnim opusom? Kako biste ga predstavili današnjem naraštaju slušalaca i umetnika na klaviru?
List nije bio samo prvi pravi muzički superstar. Bio je takođe jedan od najraznovrsnijih kompozitora svih vremena. Napisao je – kompozicije inspirisane narodnom muzikom svoje zemlje, Mađarske, ali i drugih zemalja; potom, muziku inspirisanu literaturom i poezijom; napisao je Etide, neke originalne, neke inspirisane Paganinijem; sasvim originalna dela, kakva je fenomenalna Sonata u h-molu, jedan veoma filozofski rad...; zatim, nebrojene transkripcije; izmislio je Simfonijsku poemu kao žanr; mnogo religiozne muzike je stvorio; bio je prvi avangardni kompozitor,daleko ispred svog vremena, za šta su dokaz neki atonalni muzički pasaži...
Održavate li kontakte sa zemljom svogporekla, Kiprom? Kako vam se čini ondašnje muzičko nasleđe, stižete li da tragate za suštinom muzike tog regiona i da ispitujete njene tragove u sebi?
Pošto sam se pre nekoliko decenija upoznao sa tradicionalnom kiparskom muzikom, rešio sam da komponujem Kiparsku Rapsodiju (Rhapsodie Chypriote), delo koje sam prvi put izveo u koncertnoj dvorani Pleyel u Parizu, i taj se nastup može naći na youtubeu, ukoliko vas zanima. U međuvremenu sam u više navrata nastupao svirajući mnoga dela kiparskih kompozitora, kao što su Economou, Kavallaris, Yoannidis, Sava, Stylianou... Međutim, moja ljubav za muziku ipak nema nacionalnih granica!
Svirate Betovenov Klavirski koncert br. 3 u c-molu za ovaj susret sa beogradskom publikom, i to u društvu Kiparskog simfonijskog orkestra pod upravom maestra Jensa Georga Bahmana? Kakva osećanja gajite i na koji način razmatrate velikog Ludviga Vana u panteonu genijalnih muzičkih stvaralaca? Kako ste se odlučili za baš ovaj njegov Koncert za klavir?
Moram da kažem da se Kiparski simfonijski orkestar dramatično poboljšao pod palicom maestra Bahmana. Inače smo već imali prilike da zajedno izvedemo ovaj Betovenov Koncert br. 3 prošle godine na Kipru. Ovo remek-delo zaista predstavlja most između klasičnih i romantičnih koncerata za klavir. Molim vas da primetite kako, u prvom stavu, izvodim Listovu kadencu, koja se inače retko čuje!
Betoven je verovatno najhumanističkiji kompozitor ikada i njegova poruka je poruka Nesebičnosti i Ljubavi, prožeta povremeno trenucima protesta i osećanja revolta pred nepravdom, ali uvek težeći onom što je najbolje za Čovečanstvo. Cela ova poruka upravo je sadržana u Klavirskom koncertubr. 3. Posle prvog stava i njegove emocije pobune, praćene drugom temom punom milosti i dobrote, mi postajemo duhovno uzneseni zahvaljujući drugom stavu. Smelost pak izražena u trećem stavu, konačno nas vodi ka optimističnom i pobedonosnom završetku.
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
