Izvor: TvojPortal.com, 08.Sep.2011, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZLOŽBA O RUSKOJ EMIGRACIJI
Na izložbi „Ruski arhivi „ koja je ovih dana otvorena u Parizu , prvi put su predstavljeni dosad javnosti nepoznati materijali iz policijskih arhiva koje bacaju novo svetlo na dvostarne veze i uopšte na život ruske emigracije u Francuskoj.
Od dolaska cara Aleksandra 1814. do Brežnjevčljeve posete 1971.
Vremenski okvir izložbe : od dolaska cara Aleksandra I u zvaničnui posetu Parizu 31.marta 1814. g.posle obaranaja Napoleona ,pa sve >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << do boravka Leonida Brežnjeva u poseti Francuskoj u oktobru 1971.Na postavci se vidi da su se prve policijske dojave o Rusima u vezi sa njihovim boravkom u Parizu pojavile još u epohi Napoleona. Prvi dokumant policijske prefekture je izveštaj o požaru koji je izbio u ambasadi Austrije u oktobru 1810.g.Vatra je izbuila za vreme grandioznog bala priređenog u čast Napoleonove ženidbe Marijom –Lujzom Austrijskom.Nastala je panika za vreme koje su ruskom amabasadoru,knezu
Aleksadru Kurakinu,ukrali lančić ukrašen brilijantima.
Pokazalo se da su se Francuzi bez potrebe bojali najezde ruskih „medveda“ posle sloma Napoleona.“Strašni kozaci su se ophodili kao krotka jagnajad“ sećao se Viktor Igo koji je u to vreme imao 12 godina.
Car Aleksandr I:”Francuzi su moji prijatelji, Napoleon je jedini neprijatelj “
Kustos pariske izložbe“Ruski atrhivi „ ,Olivije Akari,je rekao ruskim medijima:“Kad je Aleksndr I stigao u Pariz, objavio je da želi da zauzme srca Francuza govreći-Francuzi su moji prijatelji , i ja ću na zlo odgovoriti dobrom. Moj jedini neprijatelj je Napoleon“.
Rusko-francuska alijansa je dostigla svoj vrhunac za vreme vladavine Nikolaja II koji je stigao u Pariz 1896. On je položio kamne temeljac za izgradnju mosta Aleksandra III.U čast posete ruskog cara priređene su svetkovine u svim okruzima francuske prestonice.Prefektura je obezbeđivala bezbednost cara Nikola II , a policija je dežurala i stražarila celom maršrutom kojom je on prolazio.
Držana pod prismotrom ruska revolucionarna emigracija
Policija se nije samo starala o ličnoj bezbednosti ruskog monarha, nego je držala pod nadzorom i ruske revolucionare emigrante koji su se okupljali na obalama Sene .
Nema dosija o Lenjinu, ali ima o Trockom
Makar koliko to izgledalo čudno,u policijskom istražnom birou u Parizu nema dosijea o Lenjinu koji je oko dve godine proveo u Parizu.Ali zato na izložbi ima eksponata koje se odnose na Trockog . Tu je pre svega ukaz iz 1916.g. kojim se on progoni iz Francuske.U dokumentu sa potpisom prefekta pariske policije , napisano je da prisustvo Lava Bronštajna Trockog može dovesti u opasnsot opštu drtuštvenu bezbednost u zemlji.Trocki se ponovi vratio u Francuskju nakon deswet godfina, 1926. alii nije živeo u Parizu negi na jugu zemlje .
Čuvari poretka stalno motrili na rusku dijasporu
Čuvari poretka su stalno motrili na rusku dijapsoru .Kurator izložbe, Olivije Akari ,to podrobno objašnjava :”Pronašli smo policijski izvešatj obima 50 stranica o ruskoj koloniji u Parizu koji je napsian 1947.Shodno podacima iz tog dokumneta, do početka Drugog svteskog rata ,u Framcuskoj je živelo oko 100.000 Rusa, od kojih 26.000 u Parizu i predgrađima .Policija je pomno praatila političke partije,udruženja, škole, novine, bila za vratom onima koji su izražavali simpatiju prema komunistima kao i onima koji su bili protiv njih.Ona nije nijendog momenta ispuštala iz vida Rusku crkvu “Aleksandr Nevski “u Parizu i stalno je vršila prismotru posetilaca tog hrama .”
Policija nije spasila svog predsednika od metka ruskog nacionaliste teroriste
Ipak policija nije uspela da spasi svog predsednika Pola Dumera od metka ruskog emigrant - nacionaliste Pavla Gorgurova.”Francuska mi je otkazala boravk u njoj”, žalio se atentator na sudu .Na stalnoj ekspozici Muzeja prefekture izložen je pištolj Gorgulova kao i knjiga Kloda Farera “Bitka “ koju je imao kod sebe u momentu atentanta.
Međutim, druga ubistva i otmice koja su privukla veliku pažnju javnosti nikad nisu bila rasvetljena kao na primer otmica belog genarala Aleksnadra Kutešpova koju su iuzvršili agenti NKVD-a u Parizu , kao što niakd nije pronađen ubica direktora sovjetske banke u Parizu Dmitrija Navašiana koji je ubijen u Bulonjskoj šumi 30-ih godina prošlog veka .
Šagal i Kandinski dobili francusko državljanstvo
To je pre svega vršeno rešavanjem nihovih zahteva o dobijanju francuskog državljanstva .Mark Šagal i njegova žena Bela postali su građani Francuske 1937.U svom zahtevu za dobijanje franuskog državljanstva Šagal je napisao da je stekao slikarsko obrazovanje u Parizu,da je izgubio svaku nadu i želju da se vrati u Rusijui i da traži franscusko državljanstvo iz razloga duboke simpatije koju je oduvek gajio prema toj zemlji.Što se tiče Vasilija Kandinskog, on i njgeov žena Nina su dobili državlajnstvo Francuske 1939.( slikarski genije je umro u pariskom predgrađu Neji -sir –Seni pet godina kansije, 1944. , prim.B. R.)
Ekspozicija o slavnim baletskim umetnicima Lifaru i Nurijevu
Na ekspozicija je posebna pažnja posvećena legendarnim ruskim baletanima Seržu Lifaru ( Serge Lifa, 1904-1986) i Rudolfu Nurijevu.”Lifara , koji je bio direktor Pariske opere optužili su da je u zgradi Opere 1940.g. primio Hitlera “, kaže kustos Akari .-Pokazalo se da to nije bila istina.Ali se on sa simpatijom odnosio prema Nemcima ,pa je posle poraza Nemačke moaro da odgovara pred Nacionalnim komitetom. Tada su ga privremeno udaljili iz Operu u koju je mogao da se vrati tek 1947.g”.
Ni dvoboj Sergeja Lifara sa izvesnim izmresariom markizom de Kuzvasom koji je to postao zahvaljujući Rokfeleru,nije prošao mimo budnog oka čuvara reda i zakona.Intresantno je da je za svog sekudanta Lifara izabrao tadašnjeg lidera francuskih naciobalista Žan Mari Le Pena.Postoje dojave policije o tome dvoboju koji se odigrao 1958,g.Do svađe je došlo zbog jedne predstave baleta.Srećom, dvoboj je završen tako što Lifar dobio samo manju ogrebotinu.
Poseta sovjetskih vođa Francuskoj pod budnim okom policije
Specijalni odeljak na izložbi “Ruske arhive “ je posvećen posetama sovjetskih lidara Francuskoj, počevši od prvog oficijelnog dolaska Nikite Sregejeviča Hruščova 1960.Kao što je to čimila i u carskim vremenima, prefkektura se starala o bezbednosti Hruščovčeve posete , rusku dijapsoru su malo “pročistili “, a grupu ruskih emigranata privremeno iz Pariza preselili čak na Korziku.Isto to je bilo urađeno i pred posetu Leonida Iljiča Brežnjeva 1971.g. Razume se, grupe Francuza koje su sačinjavli trockisti , ultra-desničari, demonstrirali su i otvoreno ispoljavali svoje mržnju prema sovjetksim vođama, ali je policija kao ,i uvek radila svoj posao , što je vidno i na ovoj izložbi.
Branko Rakočević
ruski arhiviruska emigracija u francuskoj
