Izvor: Politika, 11.Jan.2015, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I danas sam i komunista i revolucionar

Povodom večerašnjeg gostovanja filozofa Alena Badjua u Domu kulture Studentski grad, prenosimo neobjavljene delove intervjua štampanog u „Politici” 23. novembra prošle godine

Alen Badju, filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju, profesor na „Ekol normal superior” u Parizu, gostovaće večeras u Beogradu, u Domu kulture Studentski grad (DKSG) gde će u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 18 časova održati predavanje „Živi prezent i politički subjekt”, nakon čega sledi podijum diskusija i razgovor s publikom. Dan kasnije Badju će govoriti o francuskom reditelju Žan Lik Godaru, nakon projekcije njegovog filma „Kineskinja”(1967), takođe u DKSG u 19 časova. Badju, koji u Srbiji gostuje u organizaciji „Edicije Jugoslavija”, 14.januara će u Novosadskom pozorištu-Ujvideki Sinhaz (20č) govoriti o „Obaveznom pozorištu” na osnovu teza iz njegove knjige „Rapsodija za teatar”.

Na intelektualnu scenu stupili ste šezdesetih godina kao učesnik i svedok događaja koji su obeležili 20. vek. Šta je presudno uticalo na vašu filozofsku i političku misao?

Životni put sam započeoborbom na dva fronta: kao angažovan protivnik kolonijalnog rata u Alžiru i kao žustar pobornik Sartrove filozofije.

Politički događaji i filozofija uvek su bili povezani. Sartr je takođe bio žestok protivnik Alžirskog rata.  Zatim je usledila druga razvojna faza - stupio sam u "Ekol normal superior" i izgradio jasan politički stav. Postao sam socijaldemokrata i levičar, ukoliko je moguće spojiti ta dva opredeljenja.  Poput Sartra, smatrao sam da filozofijatreba da se posveti čoveku, njegovoj svesti i slobodi, ali, u isto vreme, ostao sam odan matematici i logici. Između ta dva pristupa dotada nije bilo dodirnih tačaka, a moj filozofski naum bio je da ih ujedinim.

Sledeću etapu mog životaobeležila je politika.Ta faza je počela maja 1968. u Francuskoj, kada sam odlučno pristupio krajnjoj levici i maoizmu. Tad sam naučio dve dragocene istine: prva je da jedan događajmože da promeni naš život. To je jednostavno saznanje koje stičemo jedino kroz revoluciju i ljubav, te je uzajamnost subjekta i događaja postala vodeća nit u mojoj filozofiji.

Raznolikost sveta je moje drugo tadašnje otkriće. Više nisam bio samo intelektualac i profesor, već sam obilazio radničke četvrti, delio letke u fabrikama i postao pravi aktivista. Vezao sam se za ljude i sredine

koje ranije nisam poznavao i shvatio da je nejednakost strašan problem u društvu. Deset godina sam posvetio političkom aktivizmu.

Na kraju tog perioda, ponovo se upuštam u filozofiju. Imao sam dva prilično jednostavna cilja. Prvi - sjediniti nauku i konceptualno mišljenje sa sartrovskom suštinom ljudskog bića. Ja sam „formalistički egzistencijalista“, a spajanje tih pristupa čini temelj moje filozofije.

Drugi cilj je zapravo odluka da ostanem veran svojim političkim stavovima. Mnogi drugi su prihvatili nove političke tokove. Nisu se bunili protiv kapitalizma, čak ga dočekali širokih ruku. A ja sam se držao svog opredeljenja. Nazovite me kako želite – i danas sam i komunista, revolucionar...

Vi ste ostali isti a svet, koji neprestano preispitujete, veoma se promenio. Koju zamerku biste uputili sebi?

Zameram sebi što na političkom planu ne preduzimam sve što bi trebalo. Za to su verovatno krive godine – imam 77 godina. Znate, starost je realnost.

Ponekad osećam kako me savladava umor - razumem to osećanje i kod sebe i kod drugih. Zamorili su me neuspesi u prošlosti - mislim prevashodno na sve ono što se desilo sa komunizmom u 20.veku.

Prema mojoj političkojkoncepciji, treba pokrenuti i udružiti ljude, a to je ogroman posao. Katkad pomislim da sam se, na tom planu, zapustio. Na ostalim poljima nastavljam da unapređujem svoja naučna znanja... U ljubavi sam ostvaren, razvijam se i kao ljubitelj umetnosti i dramski pisac. Ali, što se politike tiče, ne izlazim iz uloge filozofa. Razjašnjavam političke principe i izlažem koncept jedne nove politike emancipacije. Ali, nisam više aktivista u pravom smislu te reči i sebi to veoma zameram ...

Neda Valčić Lazović

objavljeno: 12.01.2015.

Nastavak na Politika...