Izvor: Danas, 12.Jan.2015, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istinita politika se ne glasa, već misli
Beograd, Novi Sad - U trenutku možda najveće krize koja je zadesila Francusku, u Beograd prvi put stiže Alen Badju (Alain Badiou), filozof, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju, matematičar, romansijer, dramaturg, profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu i jedan od najuticajnijih mislilaca današnjice, kako bi održao seriju predavanja i razgovora s publikom.
Prvo predavanje „Život prezent i politički subjekt“ zakazano je za večeras u 18 sati >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u Velikoj sali Doma kulture Studentski rad, a potom će uslediti podijum - diskusija s Badjuom, kao i razgovor s publikom. Sutradan, u sali Magistrala DKSG-a u 15 sati održaće se razgovor s njegovom dugogodišnjom saradnicom, Izabel Vodoz, lingvistkinjom i autorkom eseja o nemačkom lingvisti Klempereru, koji je 2010. objavila Edicija Jugoslavija „Viktor Klemperer. Razmišljanja jevrejskog lingviste: jedna forma otpora“. U istom prostoru za 19 sati zakazana je projekcija filma „Kineskinja“ Žan-Lika Godara, nakon čega će Badju polemisati o čuvenom reditelju. Razgovor o „Obaveznom pozorištu“ (teze iz Badjuove knjige „Rapsodija za teatar“) biće održana 14. januara od 20 sati u novosadskom pozorištu/Újvidéki Színház.
Prva dva susreta biće na engleskom jeziku, dok će poslednji, novosadski imati simultani prevod. Ulaz je slobodan, a gostovanje Badjua organizovali su Edicija Jugoslavija u saradnji sa novosadskim Studentskim kulturnim centrom i novobeogradskim Domom kulture Studentski grad.
Veliki spektar tema o kojima misli i polemiše Badju, između ostalog, proizilazi iz njegovog povratka na platonistički pojam Istine. Naime, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, Badiju pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za novu politiku emancipacije. Istrajan borac novog tipa politike, kako mnogi ocenjuju „vanpartijske orijentacije“, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom „kapital-parlamentarizma“ i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. Toj ideji veran je više od 40 godina.
Kontroverze
Izbor iz poslednjih objavljenih knjiga čuvenog filozofa su: „Logike Svetova“, „Drugi manifest za filozofiju“, „Pohvala ljubavi“, „Vitgenštajnova antifilozofija“, „Komunistička hipoteza“ i „Ponovno rođenje istorije“ iz 2011. godine. Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja tekstova Alena Badjua, „4 Maja 1968“ (iz Komunističke hipoteze), 2010, Edicija Jugoslavija (sveska br. 1), „Mračni raspad: o kraju državne istine“, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, 2009, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb. Takođe, u časopisu Teorija koja hoda postoji niz polemičkih tekstova renomiranih autora i autorki u vezi s Badjuovim poimanjem umetnosti, koje neretko pobuđuje kontroverze među uticajnim misliocima današnjice.
Pogledaj vesti o: Pariz
