Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2015, 09:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hleb po receptu "crvenog bana"

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA MIRIŠE pecivo, ukusno, prste da poližeš. Navlače se gladne oči na izlog, merkaju, oslađuju, pa odjednom ustuknu. Mušterije sumnjičavo vrte glavom, zagledaju, obilaze, ne veruju u to što vide. Pekar usred urbanog jezgra zamesio falusno testo po receptu "Crvenog bana"! Sve se ovde uplelo u erotično vrzino kolo. Pekaru drži gospodin Gej >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << . Tako se preziva. I to je. A i živi u takvom kvartu. U tom stilu mesi i hleb. - Nema prekih pogleda. Dobronameran svet sve to odmah okreće na šalu. Nije tu ništa vulgarno. Dosad nas niko zbog toga nije prekorio. Naprotiv - kaže gazda za "Novosti". Rišar le Gej je došao u Pariz pre petnaestak godina iz Nanta i sa bratom započeo neobičan pekarski biznis. Porodična je to tradicija. Od pradede i prababe svi mese hlebove. Ali, ne ovakve. - Imamo vragolaste proizvode različitog asortimana. Hleb zovemo magičnim štapićem, a nudimo i gurmanske buhtle, šokantne piše i mnogo toga još među hlebovima, kolačima i tortama. Uskoro ćemo proširiti ponudu na bombone istog oblika od želatina. Naravno, u rafovima su, takođe, i sasvim obična, klasična peciva. Pravimo ih na licu mesta, visokog su kvaliteta i lepog ukusa, po traženim zanatskim normama - veli Gej. Konzumatori ih kupuju za ručak, užinu ili devojačke večeri. Uvek su u muškom obliku, nikad u ženskom. Sasvim običnu pekaru s neobičnim artiklima u pariskom Mareu posećuje široka klijentela. Svrate komšije svih polova i seksualnih opredeljenja, stariji i mlađi, muški i ženski, domaći i turisti. Što reče Firga, opšti jedan uniseks. Predvečerje je, pred vratima se otegao red. Omladina kupuje lizalice, stariji friški baget po povratku s posla, oni drugi peciva i ostale poslastice. Tri Portugalke ne okolišu. Upiru prstom pravo u sredu. Uzimaju pet komada. Nose, kažu, kući, u Lisabon, na poklon. Kome i zašto - ne rekoše. - Najzanimljivije je kako se stidljivi dovijaju da imenuju naše proizvode. Izmišljaju čitavu lepezu skrivenih naziva za ono što mogu lepo da kažu, bez uvijanja. Naročito je zabavno kod porudžbina telefonom, kad upiranje očima i mahanje rukama ne pomažu - dopunjuju se uglas Marion i David, pekarski pomoćnici, koji svakodnevno preko ruku preture tuce ovakvih hlepčića. Uto banu gospoja. - Daj mi, momče, onu stvar - pokazuje bez blama dama u poodmaklim godinama na provokativno umešenu veknu koja se meškolji u korpi. Uze je, pa odlazeći otkide parče, tamaneći ga dok je još vruće.

Nastavak na Večernje novosti...